Gostujući na režimskoj televizija "Hepi", sa nacionalnom frekvencijom, predsednik Aleksandar Vučić je, govoreći o studentskim blokadama, doslovce izjavio: "Kakva je bila moja reakcija? Da izađem da ih vređam? Da izađem da se tučem? Da izvedem kobre i da ih razbacamo sve?", a ova izjava uznemirila je javnost u Srbiji. Osim što je izjava zabrinjavajuća, valja podsetiti i šta su "kobre" i koja su njihova zaduženja, te da ovake reči ukazuju na moguću zloupotrebu te jedinice.
Konferencija za medije koju je Aleksandar Vučić organizvao u Predsedništvu 11. decembra, nije prošla kako je planirano, zahvaljujući studentima koji su opkolili zgradu i zviždanjem i glasnim skandiranjem ometali i na mometne nadjačavali monolog predsednika. Iako je uspeo da se iskontroliše u tom trenutku, mada je bilo vidljivo po načinu govora i mimici lica da mu uopšte nije prijatno, pa je čak dao i neke neobične izjave, nešto kasnije je tu neprijatnost prokomentarisao i na jednoj od nacionalnih televiziji, a jedna njegova rečenica naročito je zaparala uši.
„Kakva je bila moja reakcija? Da izađem da ih vređam? Da izađem da Se tučem? Da izvedem kobre i da ih razbacamo sve?“, izjavio je čovek koji sebe smatra i vrhovnim komandantom vojske, ali i specijalcem, makar bi se reklo po izjavi po kojoj bi on, rame uz rame sa „kobrama“, razbacivao studente.
Osim što je izjava neprimerena, treba podsetiti i šta su zapravo „kobre“, kojima predsednik preti studentima i šta su njihova ovlašćenja.
Njihov zvanični naziv je odred vojne policije specijalne namene „Kobre“, simbol im je upravo ta zmija otvornica, koja im je i na grbu koji je u obliku crnog štita sa zlatnim krstom, na kome je kobra sa krilima.
Odred vojne policije specijalne namene „Kobre“ je jedinica neposredno potčinjena načelniku Generalštaba Vojske Srbije namenjena za bezbednosnu zaštitu određenih lica i objekata od posebne važnosti, a u svom sastavu imaju i četu za protivteroristička i protivgerilska dejstva.
Njihovi zadaci su, zvanično, preduzimanje preventivnih mera i radnji u realizaciji poslova bezbednosne zaštite, protivterorističke i protivpobunjeničke borbe, procena, planiranje i realizacija bezbednosnih zadataka iz domena zaštite određenih lica i objekata, borba protiv terorizma i pobunjeničkih grupa u svim uslovima (naseljena mesta, saobraćajna sredstva, objekti), obezbeđenje najviših stranih vojnih delegacija u zvaničnim posetama Republici Srbiji.
Na sajtu Vojske Srbije stoji da je to jedinica koja ima tradiciju, da je 14. aprila 1978. godine formirano Odeljenje vojne policije tadašnje JNA za protivterorističku borbu u okviru 282. bataljona vojne policije i to je prečeta sadašnjih „kobri“, a jedinica je bila sastavljena od 1 oficira i 12 podoficira. Odeljenje prelazi u korpus specijalnih jedinica koji je formiran 1992. godine i tada dobijaju sadašnje ime „Kobre“, a 2000. godine postaju protivteroristički odred potčinjen neposredno načelniku Generalštaba tadašnje Vojske Jugoslavije.
Od kraja 2020. godine jedinica je neposredno potčinjena načelniku Generalštaba Vojske Srbije, a u januaru 2021. godine je preimenovana u Odred vojne policije specijalne namene „Kobre“.
To je zvanična verzija, zapravo romantizovana biografija, ali istina je po mnogima prilično drugačija, a među nijma je i vojni analitičar Aleksandar Radić.
„Sadašnja jedinica nema veze sa onom koja je osnovana pre njih, a iako u svom nazivu ima protivteroristička, ako pitate njihove pripadnike u kojoj to akciji ili borbi su učestvovali, neće odgovoriti ništa, jer nisu učestvovali. Tradicija te jedinice je da čuva istaknute ličnosti, pre svega predsednika, ministra odbrane, načelnika Generalštaba, ali je sada taj spisak proširen, ali je on kao i mnoge stvari u vreme naprednjaka, proglašen strogom tajnom, tako da zapravo ne znamo koga „kobre obezbeđuju“ i po kom principu, osim da su to ličnosti čija je bezbednost, po nekoj proceni, ugrožena“, objašnjava Aleksandar Radić.
Zapravo, najpoznatiji i medijski najispraćeniji okršaj koji su „Kobre“ imale je odbrana tadašnjeg predsednika Srbije Borisa Tadića 2003. godine, od hrvatskih navijača na vaterpoo utakmici u Sloveniji. Tada je grupa hrvatskih huligana uletela na tribine u Kranju i došla do lože u kojoj su bili gosti iz Srbije koji su gledali vaterpolo utakcimu: Srbija – Hrvatska. Tu su huligani naleteli na „Kobre“ i nisu se dobro proveli, nekoliko njih je teže povređeno, a jedan huligan je od siline udarca preleto preko ograde i pao sa tribine.
Da je krug osoba koje „Kobre“ obezbeđuju vrlo proširen po nekom nejasnom kriterijumu, govori i incident na Slaviji, tokom Parade ponosa 2014. godine, kada je došlo do sukoba Andreja Vučića, Predraga Malog i njihovog obezbeđenja koje su činile „Kobre“ sa odredom niške žandarmerije. Navodno sve je počelo kada su Vučić, Mali i njihova pratnja hteli da prođu kroz kordon, došlo je do svađe, navodno čak i šamara, a sve se završilo kada su žandarmi izvukli pendreke i izudarali predsednikovog brata i ostale prisutne, uključujući i vojne specijalce.
„Mi više ne znamo ni koga ni zašto „Kobre“ obezbeđuju. Znamo da su odlično plaćeni i da su tako reći, postali privatna jedinica. Ja sam svojevremeno predlagao da se ta jedinica ukine, ali tadašnja vlast, u kojoj su bile demokrate, nije to uradila, a sadašnja, naprednjačka je od njih stvorila jedinicu koja je totalno odana samo jednom čoveku i više podseća na neku plaćeničku grupu iz Južne Amerike, nego na odred iz Vojske Srbije. To se vidi i na jednoj fotografiji na kojoj je njihov komandant Darko Đošić, sa tadašnjim mministom odbrane Milošem Vučievićem obučen neformalno, u crnu, radnu uniformu, a ne po vojnom protokolu. Problem je što su i njegove kvalifikacije i obrazovanje upitne, ali je u poslednjih 12 godina čak i napredovanje oficira sada vojna tajna i nije jasno po kom kriterijumu pojedini oficiri napreduju“, objašnjava Radić.
Ono što je sigurno je da „Kobre“ nisu ni obučene niti im je posao, niti je u njihovoj nadležnosti da biju studente ili rasturaju demonstracije, a pogotovo da to ne rade zajedno sa štićenom ličnošću, ovog puta predsednikom Republike.
„Izlazak vojske na ulicu i razbijanje demonstracije nije dozvoljeno. Doduše, pojedine jedinice Vojne policije Vojske Srbije prolaze i kroz tu obuku, ali isključivo one jedinice koje idu na mirovne misije u inostranstvo, obezbeđuju komandu, pa moraju da budu spremni čak i na takve stvari, kao što je, na primer, odred vojne policije Vojske Srbije u Libanu. To definitivno nije posao „Kobri““, objašnjava vojni analitičar.
Kao i svuda i u Vojsci Srbije vlast deli ljude na podobne i nepodobne, one koji su lojalni i one koji to nisu, po partijskoj liniji.
Zvuči neverovatno, ali početna plata specijalca je 220.000 dinara, skoro dve hiljade evra, a Aleksandar Vučić je naveo da će biti čak 3.000 evra. Da bi „običan“ oficir Vojske Srbije, koji ne čuva predsednika i nije mu potpuno odan, stigao do te plate, mora da dogura do čina potpukovnika, da prođe ozbiljan sistem školovanja, provede mnogo godina u vojsci da bi stigao do te plate.
Inače, troškovi za prevoz i topli obrok u Vojsci Srbije nije povećan 12 godina, a Vojsku su napustile hiljade „običnih“ profesionalnih vojnika, ali i oficira zbog teškog materijalnog položaja.
BONUS VIDEO: Vučić o novom objektu za „Kobre“
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare