1
Apelacioni sud u Kragujevcu ukinuo je presudu po kojoj su rukovodioci vojnog preduzeća "MB Namenska" Vladimir Lončarević i Tomo Stojić bili osuđeni na po tri godine zatvora zbog pogibije radnika Milomira Milivojevića i Milojka Ignjatovića, a ceo proces ostaće u senci brojnih opstrukcija – od odugovlačenja postupka sa raznoraznim izgovorima za odlaganje suđenja, do pritisaka na svedoke.
Tragedija se dogodila 14. jula 2017. godine u krugu preduzeća, Ignjatović je nastradao na licu mesta, dok je Milomir podlegao povredama na VMA nakon dvadesetak dana.
Pomaka u slučaju nije bilo sve do 26. juna 2019. godine, a tada je optužnica podignuta protiv generalnog direktora fabrike Radoša Milovanovića koji je preminuo u aprilu prošle godine. Milovanović je na sve načine pokušavao da oduglači suđenje.
Nela, Mirjana i Milovan Milivojević, porodica stradalog Milomira, samo su želeli pravdu za svog sina i brata. Prema svedočenju Milomirovog oca, pokojni Milovanović je ucenjivao porodicu, ali i radnike koji su želeli da istinu iznesu na videlo. Za to vreme on je davao izjave biranim medijima u kojima je govorio da su u lučanskoj fabrici besprekorni uslovi za rad. U prvih godinu dana posle eksplozije, počivši direktor je podneo tužbe protiv pojedinih članova porodice zbog iznošenja istine u javnost. Međutim, one su odbačene.
Pročitajte još:
„Sin mi je igoreo ispred mojih očiju, na 100 metara ispred mene. I na VMA su nam rekli da je moje dete imalo blast (ratne) povrede. Njemu je eksplozija zahvatila zadnji deo (leđa) i oštetila unutrašnje organe. Plamen ga je preklopio, a objekat nema dozvolu „, pričao je Milovan.
Kako je istakao, više puta je išao u Ministarstvo odbrane i predsedništvo ne bi li konačno bila podignuta optužnica protiv odgovornih.
„Lučane su zadesile poplave 2018. godine i tada je predsednik Srbije Aleksandar Vučić došao da obiđe našu opštinu. Bili smo pet puta do tada u MO i predsedništvu, ali niko nije reagovao na naše apele za podizanje optužnice. Tog dana smo brali maline i čuvši da je on tu seli u auto. Samo smo želeli da postupak krene sa mrtve tačke. Stigao sam do predsednika, ali nisam ni bio svestan da mi je kazao da moj sin ne radi na manekenskoj pisti. Trebalo je da ga pitam da li se gori na manekenskoj pisti“, rekao je Milovan tada za naš portal.
I konačno, 26. juna 2019. je podignuta optužnica u ivanjičkom sudu. Milovanović je koristio, po rečima porodice Milivojević, svoju šerifsku poziciju da odlaže ročišta zbog bolesti, korone, ali i sajma naoružanja. Sve je išlo sporo i kilavo, a pojedini hrabri radnici su hteli da ispričaju istinu. Jedan od njih, Marko Mitrović je trpeo pritisak i menjao iskaz više puta. Na kraju je ispričao onako kako je bilo.
„Kada su Milojko i Milomir spustili bure vatra je suknula. Ja sam pobegao na suprotna vrata i zadobio sam lakšu opekotinu. PP sistem nije funkcionisao, a hidrant nije radio. Pakao je bio to veče“, ispričao je Mitrović na sudu.
Kasnije je dobio otkaz. Isto se, mahom, desilo svim radnicima koji su smogli snage da izgovore istinu.
Ipak, dan kada je ljudskost umrla bio je onaj kada je više stotina radnika „MB Namenske“ dočekalo Radoša Milovanovića ispred ivanjičkog suda aplaudirajući mu kao narodnom heroju.
„Bio je to i aplauz protiv države i suda. Mi ga nismo teretili već institucije. A on je tada doveo pred pred sud skoro celu firmu. Srećem te ljude, neko se javi, neko sagne glavu. Ni ja ne volim da se sretnemo, teško mi je i da ih vidim“, priča sestra Mirjana.
Kad se nesreća desila, niko iz firme nije ponudio pomoć, makar da odu za Beograd, jer je Milomir prebačen na VMA. Jedan Milomirov kolega je hteo da odveze oca Milovana do beogradske zdravstvene ustanove.
Milivojevićima nakon preteške borbe za istinu retko ko svrati u kuću. Sada je, kako ističu, u fabrici MB „Namenska“ situacija mnogo drugačija nego ranije. Ne radi se vikendom, dok njen sin svojevremeno nije imao slobodnu ni subotu, ni nedelju.
„Posle njegove smrti njegove kolege su sve to dobili. Oni, po zakonu, nisu smeli na taj način da rade, čak ni tokom noći, po niskim i visokim temperaturama, ali pravila važe tek nakon što se sve ovo dogodilo – ranije nisu. Zapravo i onda je zakon tako nalagao, ali se nije poštovao. Takođe smo čuli da je jedan radnik dva dana pre nesreće rekao nadležnima: Ljudi zašto držite ovoliko baruta u hali – izginućemo, međutim, poslovođa mu je odgovorio: Šta se ti mešaš, šta ti znaš!. Imali su upozorenje od starijeg i iskusnijeg kolege, ali bilo im je važnije da se radi, izvozi.. Kamo sreće da mi je ostao živ, nikada ne bi zakoračio u tu fabriku“, ispričala nam je Milomirova majka Nela.
Pročitajte još:
Na kraju svega, porodicima stradalih radnika stigla je u sredu još jedna poražavajuća vest, da je ukinuta presuda po kojoj su rukovodioci firme osuđeni na po tri godine ukinuta.
„Država stoji iza svega, a samo za vreme direktorovanja Milovanovića poginulo je 21 lice“, kazao je, između ostalog, otac Milovan.
O propustima pre nesreće je izlišno i govoriti. Prema svedočenju radnika u magacinu je bilo između 1.500 i 2.000 kilograma baruta, objekat nije imao upotrebnu dozvolu, a PP sistem nije radio.
Čak je i Ministarstvo odbrane navelo da jedanaest mera, radnji i postupaka nije realizovano u skladu sa propisima. Inače, porodica drugog nastradalog radnika se nagodila sa preduzećem vansudskim poravnanjem
