Aktivista Ilija Kostić (74) tvrdi da je, nakon hapšenja zbog prskanja policajca biber sprejom, brutalno pretučen u policijskoj stanici u Ulici Kraljevića Marka, nakon čega mu je amputiran jedan testis. Kostić nije jedini – u Srbiji je postalo uobičajeno maltretiranje i nasilje nad demonstrantima i osumnjičenima za krivična dela, što ponekad ima smrtonosne posledice, kao u slučaju Dalibora Dragijevića u Boru. Slučaj Ilije Kostića samo je jedan od mnogih gde policijska brutalnost ostavlja teške posledice, dok vlast i institucije ne preduzimaju odgovarajuće mere kako bi sprečile ovakve incidente.
Najdrastičniji primer policijske brutalnosti u Srbiji predstavlja slučaj ubistva Dalibora Dragijevića u policijskoj stanici u Boru. Dragijević je uhapšen 6. aprila, zajedno sa ocem, zbog sumnje da je pomogao u skrivanju tela devojčice Danke Ilić. Međutim, on nije dočekao jutro u policijskoj stanici. MUP je 7. aprila saopštio da je preminuo „prirodnom smrću“, ali obdukcija je pokazala da je Dragijević preminuo od povreda zadobijenih tokom zlostavljanja u policiji.
Nadležni su odbili da komentarišu slučaj sve do dolaska Ivice Dačića na čelo Ministarstva unutrašnjih poslova. Policija se oglasila 11. maja šturim saopštenjem, navodeći da Sektor unutrašnje kontrole istražuje sve okolnosti. Do danas javnost nije obaveštena o rezultatima te istrage, a niko nije odgovarao za smrt u policijskoj stanici.
Zlostavljanje i tortura u Srbiji prepoznati su i van njenih granica, što je potvrđeno izveštajem Evropskog komiteta za sprečavanje torture od 25. januara 2024, čije je detalje ranije objavio Radar.
Tokom posete prošle godine, delegacija je razgovarala sa 131 pritvorenikom u Beogradu, Novom Sadu, Subotici i Sremskoj Mitrovici, a više od 40 odsto njih iznelo je navode o zlostavljanju. Izveštaj takođe ističe da je tokom intervencija policije zabeleženo fizičko maltretiranje osumnjičenih, posebno u Beogradu.
Ovi slučajevi policijske torture nisu izolovani, već predstavljaju samo deo šireg problema u Srbiji. Brojni osumnjičeni i pritvorenici svedoče o brutalnom ponašanju policije, gde fizičko zlostavljanje postaje uobičajeni metod tokom hapšenja, ispitivanja i pritvora.
Prema pisanju Radara, pritvorenik sa kojim se delegacija sastala u Okružnom zatvoru u Beogradu naveo je da ga je grupa od četiri policajca na protestu 15. februara 2023. uhapsila na ulici zbog sumnje da je počinio krivično delo terorizma, te je opisao kako su ga tukli i zlostavljali, a njegove povrede su lekari detaljno konstatovali. Drugi pritvorenik iz istog zatvora, koji je uhapšen istom prilikom, opisao je kako je prebačen u sedište MUP-a, gde su ga udarali pesnicama u stomak i glavu i gurali uz zid tokom ispitivanja kako bi ga naterali da otključa mobilni telefon.
Još jedan pritvorenik iz Beograda naveo je da su ga policajci gurnuli niz stepenice njegove kuće u trenutku hapšenja u Lazarevcu i šutnuli u rebra. Konstatovane su mu povrede na glavi i grudnom košu.
“Pritvorenik koji je uhapšen 14. februara 2023. u Subotici u vezi sa ubistvom svog partnera, navodno je, nakon priznanja krivičnog dela, udaren pesnicom u oko u Policijskoj stanici Subotica. Konstatovan je hematom na oku i predmet je prosleđen Osnovnom tužilaštvu u Subotici. Pritvorenik takođe u Subotici naveo je da je u vreme hapšenja 17. novembra 2022, nekoliko puta šutnut dok je ležao na podu sa rukama vezanim na leđima, nakon što je policija pronašla oružje u njegovoj kući prilikom pretresa, a povrede su naknadno konstatovane”, piše Radar.
Takođe, prema pisanju Radara, pritvorenik iz KPZ Sremska Mitrovica naveo je da je, kada je uhapšen u Rumi, 2. novembra 2022, nasilno gurnut na zemlju, a potom, nakon što je prebačen u Policijsku stanicu Ruma, da ga je nekoliko policajaca tuklo nogama, pesnicama i pendrecima.
Beogradski centar za ljudska prava (BCLJP) podsetio je ranije da ni posle četiri godine od održavanja julskih protesta širom Srbije 2020. godine, ni u jednom od mnogobrojnih slučajeva policijskog zlostavljanja građana nije došlo do utvrđivanja individualne odgovornosti policijskih službenika.
Beogradski centar za ljudska prava je istakao da bi pasivnost javnih tužilaštava u ovim predmetima mogla bi da dovede do toga da je krivično gonjenje pojedinih policijskih službenika već zastarelo ili da će uskoro zastariti.
BONUS VIDEO: Blokada FDU, studenti traže da policija utvrdi ko su batinaši
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare