0
"Imao sam sreću da preživim u nesreći, a bio sam na korak od smrti", ovako započinje svoju ispovest rudar Saša Dimitrijević (52) iz aleksinačkog sela Jasenja, koji je 1. aprila preživeo nesreću u rudniku „Soko“ kod Sokobanje.
Dimitrijević, bravar po struci, za Nova.rs kaže da je izbegao nesrećnu sudbinu osmorice rudara samo zahvaljujući hrabrosti i požrtvovanju kolega sa kojima je bio u smeni.
„Neposredno pre nego što se nesreća dogodila u jednom od radilišta u oknu popravio sam kvar na grabuljaru, bili su upredeni lanci. Rasklopio sam ih i sklopio i ljudi su počeli da rade. To je poslednje čega se sećam unutar rudnika. Kad sam se osvestio, bio sam u bolničkom krevetu“, kazao je Dimitrijević.
Pročitajte još:
Prema njegovim rečima, ugalj u otkupu se urušio i pao, a iz zemlje je pojurio metan koji je odmah usmrtio osmoricu njegovih kolega koji su bili u blizini.
„Kolege koje su bile dalje metan je malo „zakačio“, ali su bili toliko prisebni da se vrate, da pritrče do nas koji smo pali i da krenu da izvlače nas koji smo popadali. Njih osmorica su nas spašavali. Jedan od kolega mi je izvukao jezik da se ne bi ugušio, a drugi, Vlada Jovčić me je zametnuo na rame kao džak i izneo do mesta gde su bili saniteti. Za sve to vreme nisam bio svestan, nisam znao šta se događa, oni su mi to posle ispričali. Hvala do neba tim momcima koji su me spasili, neka bog čuva i njih i njihove porodice“, rekao je Dimitrijević
Kolege su mu, dodao je, ispričale i da je povraćao do bolnice, a on se seća da je čuo glasove kako ga dozivaju: „Jasenje, Jasenje“, a u glavi mu je zujalo kao u košnici.
„Bio sam praktično „gotov“. Kolega koji me je posle video zagrlio me je, zaplakao i rekao da se nije nadao da ću da prežim. Otpustili su me iz bolnice, ali se ne osećam još dobro. Doživeo sam veliki stres. Ne mogu da spavam, ustajem noću i šetam. Išao sam kod neuropsihijatra, prepisao mi je neke lekove. Moram i kod još nekog lekara da idem pošto još imam bolove u grudima“, rekao je Dimitrijević.
Kako je kazao, ozbiljno će razmisliti da li će se vratiti na posao, ali „bogami teško“ posle traume koju je preživeo. Radio je u rudniku 14 godina, a do penzije ga deli još pet godina.
„To je mnogo rizičan posao, a malo je plaćen. Plate su od 56.000 do 80.000, koliko su imali kopači u otkopu, ali njima je „glava u torbi“ svakog dana, jer kad god krenu da buše otkop može nešto da padne odozgo i da ih ubije na mesto. Ne samo da su male plate, nego i ukoliko nešto ne uradiš kako treba oni te kazne, odbiju ti od plate, odbiju ti dva sata od „šihte“, kad izađeš ranije iz jame, isto te kazne. Uradiš kvalitetno posao koji treba, a opet ne možeš da izađeš iz jame, moraš da sediš osam sati dole, a opasno je. Nekad popuste malo pa daju da se izađe uz rudnika kada se posao završi“, objašnjava Dimitrijević razloge zbog kojih se verovatno neće vratiti na posao.
Očekuje da za nesreću u rudniku oni koji su odgovorni odgovaraju, a da im sud odredi pravednu kaznu.
Istakao je da mu je iskreno žao mi je ljudi koji su bespotrebno poginuli i dodao se to ne bi dogodilo da se u rudniku „vodilo računa“ o tome šta se događalo pod zemljom.
„Rukovodstvo je znalo da preti opasnost od izbijanja vode, mulja ili metana i trebalo je nešto da preduzme. Rudari su se bunili, ne iz moje smene iz drugih, ali su silazili u jamu. Moraš kad ti narede. Desetak dana su pre toga prijavljivali i rukovodstvo je to znalo. U jednoj od bušotini se pojavila voda i oni je malo ispustili, ali nije se znalo šta ima gore iznad. Ispostavilo se da je ono najgore, metan. Kada se dogodila nesreća koncentracija metana u jami je bila stotinak posto. Sada ispada da su krivi ovi ljudi koji su izginuli, ali oni su najmanje krivi. Krivo je rukovodstvo“, rekao je Dimitrijević.
On je kazao da nakon što se dogodilo u rudniku „čisto sumnja“ da će se mladi ljudi tamo ponovo vratiti na posao.
BONUS video: Izjava rudara o nesreći u rudniku „Soko“
Pratite nas i na društvenim mrežama:
