"Preskakali smo preko nje 25 godina, svi smo mogli da izginemo": Bomba sa 430 kg eksploziva deaktivirana u Priboju

Išao je Radivoje u Vojni odsek u Priboj, u Užice, u policiju, pisao Republičkom vojnom odseku, svima rekao da se u njegovoj njivi nalazi nešto što se u zemlju zarilo tokom jednog naleta aviona bombardera tokom NATO agresije 1999. godine, te da je to sigurno neka bomba koja nije eksplodirala. Niko ga nije ozbiljno shvatao, tvrdeću da je to običan metal i da opasnosti nema. Iako, pod zemljom, ta naprava Radivoju nije dala mira.

"Od tada je prošlo 25 godina, kada je ta naprava pala u moje maline, zemlja i kamen je leteo na sve strane, i preko moje kuće i preko komšijskih kuća. Iz zemlje su samo vireli neki kablovi ali sve je bilo zariveno u zemlju. Kada sam se obraćao kojekome, svi su tvrdili da je to neki delić nečega, da tu nema ništa, pa sam i ja u to donekle poverovao, iako sam bio očevidac jer je ta raketa pala 100 metara od moje terase na kojoj sam sedeo. Sutradan je došla policija sa graničnog prelaza, okupilo se mnogo ljudi i tu se sve završilo, niko živ više nije došao, iako sam se obraćao svima“, priča za Nova.rs Radivoje.

Sve što se u međuvremenu dešavalo bio je jasan pokazatelj da nešto nije u redu. Parcela u koju je bomba pala bila je malinjak od oko 50 ari, sve sadnice su se ubrzo osušile ali i stoka koja je dolazila na svet, nije bila zdrava.

"Maline su se odmah osušile. Sigurno 15-20 jagnjadi se ojagnjilo nesposobno, dva teleta su se takođe otelila felerična. To je su za moje domaćinstvo bili gubici, obraćao sam se opštini za pomoć ali ništa, mi smo bili krivi jer navodno nismo dobro brinuli o stoci. Sada je ovde oko petnaestak kuća, bilo nas je dosta više ali niko ništa, to nikom nije smetalo, pa ako ne smeta celom selu, ne smeta ni meni, ništa nisam mogao sve do pre neki dan dok nisu došli ljudi i rekli da će to ozbiljno da se radi“, dodaje Radivoje.

Sada, kada je sve prošlo i iz zemlje izvađena raketa-bomba koja je mogla da uništi čitav zaseok, Radivoje kaže da se ne oseća dobro, da ga obuzima trema, da zadrhti kada pomisli šta je moglo da se dogodi. U kući, samo 100 metara udaljenoj živi sa suprugom, tri sina, tri snahe i devetoro unučadi, a i komšije su takođe blizu.

"Preskakali smo preko nje 25 godina, svi smo mogli da izginemo. Kada pomislim da smo gazili preko toga, da smo mogli svi da odemo u vazduh, hvata me neka trema. Imam još jednog sina i ćerku, i oni su ovde često, ma da je eksplodiralo ne bi mi danas razgovarali ovde. Dvadeset domaćinstava je tu bilo, mogli smo svi da izginemo od 430 kilograma eksploziva, koliko su sada izvadili iz te rakete. Da mi je samo da nađem nekog dobrog advokata, ja mu ne bih tražio ništa, samo od države da naplati taj nemar. Samo predsednik moje opštine Priboj, Lazar Rvović, u četiri svoja mandata to nikada nije pomenuo“, sa pravom se ljuti Borivoje.

Kada smo ga pitali kako se desilo da ipak neko dođe, kaže da je poruka poslata lično Vućiću, kako saznajemo od njegove snahe, zatim je Vučić rekao Dačiću, pa da se tek tako neko smilovao da vidi o čemu se zapravo radi. Na teren je po nalogu izašao Specijalostički tim za zaštitu od neeksplodiranih ubojnih sredstava (NUS), Sektora za vanredne situacije MUP-a Srbije, iskopao, identifikovao, transportovao i uništio zaostalu pametnu avio bombu AGM-130A, tešku jednu tonu, koja u sebi nosi 430 eksploziva.

Kako Nova.rs saznaje, specijalizovan tim je prvo na terenu, uz pomoć specijalnih uređaja, utvrdio da u zemlji nešto postoji, što je i Radivoje tvrdio jer je video deo projektila. U otkopavanje se uključio i lokalni Sektor za vanredne situacije a sve je trajalo četiri dana. Nakon što je bomba otkopana, potpukovnik Jovica Mijajlović i kapetan Dragan Žebeljan iz bombe su izvadili prednji upaljač bombe FMU 124 i tako je pripremili za transport na brdo iznad Priboja gde je bomba uz sve mere bezbednosti uništena kontrolisanom eksplozijom.

Petočlanom timu se priključio i Pribojac Slavenko Karadžić, vlasnik građevinske firme, jedine koja se odazvala na poziv lokalne samouprave. Za Nova.rs kaže da je prihvatio rizik koji mu je predočen i da je odlučio da baš on upravlja bagerom bez velikog straha.

“Svaki čovek, u rizičnom poslu ima straha. Bilo ga je pre nego što sam ušao u sve to i pre nego što sam razgovara sa ljudima sa kojima sam radio. Rizik uvek postoji, kao i kada uđete u anesteziju, jedan od million se ne probudi, pa ima strraha jer ne znate da li ćete baš vi biti taj jedan. Više je bilo opreza i predostrožnosti, jer rizičan je posao, straha manje. Najveći su mi utisak ljudi iz Beograda, koje ranije nisam znao, vrhunski profesionalci. Radili smo timski i moram da pohvalim te sjajne ljude, stručnjake koji ništa nisu prepuštali slučaju tokom dva dana koliko je trajalo samo kopanje”, ispričao nam je Karadžić.

Kako saznajemo, ti sjani profesionalci specijalističkog tima, koji su učestvovali u iskopavanju, identifikaciji, deaktivaciji, transportu i uništenju, pored Žebeljana i Miajlovića su Milan Krstić i Dragiša Nikolić na čelu sa Kostom Isailovićem.

"Bez bageriste ne bismo mogli ništa jer smo mi kopali lopatama bez adekvatne opreme. Prvo smo pronašli glavu od rakete, polako smo izvadili a onda smo naišli na drugi deo cele bombe. Najrizičniji deo bio je vađenje upaljača, nakon čega je bomba deaktivirana i kao takva je bila spremna za bezbedan transport i uništenje kontrolisanom eksplozijom”, kazao je kapetan Žebeljan, inače potpredsednik Sindikata policije Sloga.

On dodaje da u Srbiji ima još oko 150 sumnjivih lokacija koje čekaju na iskopavanja, a sumnja se da ima još sličnih velikih zaostalih ubojnih sredstava. Nakon uništenja bombe, na planini iznad Priboja, ostao je kratar veličine spratne zgrade pa se po tome može i zaključiti kakvu bi štetu bomba načinila stanovništvu da je eksplodirala u naseljenom mestu u blizini ljudi.

Bonus video: Uništena bomba u Nišu