0
Apelacioni sud u Nišu pravnonsažno je osudio Dalibora Stevanovića (37) iz ovog grada na 18 godina zatvora zbog pokušaja teškog ubistva bivše supruge Sandre Tanić. Na taj način preinačena je presuda Višeg suda u Nišu od 21. juna ove godine kojom mu je izrečena kazna zatvora od 14 godina na koju su se žalili i Više javno tužilaštvo i odbrana.
„Presudom Apelacionog suda u Nišu Kž1 604/24 preinačena je prvostepena presuda Višeg suda u Nišu tako što je okrivljeni osuđen na kaznu zatvora od 18 godina u koju mu se uračunava vreme provedeno u pritvoru počev od 12.11.2022. godine pa nadalje“, saopšteno je iz ove pravosudne institucije.
Dalibor se tereti da je 12. novembra 2022. godine u hodniku stambene zgrade u kojoj ona živi u Ulici Svrljiških partizanskih odreda u Nišu, pokušao da liši života svoju bivšu suprugu na taj način što je najpre pretukao a zatim joj oko vrata navukao plastičnu vezicu u nameri da je uguši. Od krvoločne namere nije odustao iako se napad odigravao naočigled njihovog maloletnog deteta koje je pokušavalo da zaštiti majku. Nesrećnu ženu od sigurne smrti spasile su komšije koje su istrčale čuvši detetovu vrisku pa je napadač pobegao. Jedan od njih je sečicama sa vrata žene koja je izgubila svest, isekao plastičnu vezicu koja joj se od stezanja duboko usekla u vrat.
Sudija Višeg suda Aleksandra Mojašević koja mu je 21. juna izrekla četrnaestogodišnju zatvorsku kaznu, tada je kazala da svi dokazi ukazuju da je Dalibor kriv.
„Činjenično stanje nije bilo sporno, iskaz oštećene je prihvaćen kao uverljiv a njene navode potvrdili su i svedoci. Odbrana je osporavala kvalifikatornu okolnost dela, odnosno postojanje podmuklosti. Ustanovili smo a je ovaj element postojao i u objektivnom smislu što pokazuje način izvršenja dela i u subjektivnom smislu jer oštećena nije očekivala napad i nije mogla da se odbrani. Ona je iz osećajnosti dozvolila da otac vidi dete i van termina koji je odredio sud a on je to lukavo i smišljeno iskoristio da pokuša da je ubije“, objasnila je sudija.
Istakla je da je dokazano da je Dalibor unapred isplanirao ubistvo bivše supruge.
„To što je kod sebe imao plastične vezice koje je upotrebio prilikom pokušaja ubistva, dokazuje da je zločin planiran. Da je Dalibor došao da samo vidi dete, vezice mu ne bi bile potrebne. Iskoristio je Sandrinu bezazlenost koja mu je izvela dete ne sluteći šta joj se sprema. Sud je posebno cenio to što je dete gledalo kako otac pokušava da mu ubije majku što je sigurno na njega ostavilo posledice jer je preživelo strah i stres. Sa druge strane, to je bila srećna okolnost jer da dete svojom vriskom nije alarmiralo komšije, pitanje je da li bi ona sada bila živa. Čak i da je tačno to što je Dalibor navodio da je postojao drugi čovek koga je tog dana video u Sandrinom stanu, te da je reagovao vođen ljubomorom, to mu se ne može uzeti kao opravdanje. Ljubomoru koja ne ugrožava nečiji život možemo razumeti, ali ovakva ljubomora koju je on pokazao u toj situaciji, smatra se niskom pobudom Iz svih ovih razloga sud je prihvatio kvalifikaciju VJT da se radi o pokušaju teškog ubistva“, kazala je sudija Mojašević Krstić.
Dok je tužilaštvo tražilo da bude osuđen na najmanje 15 godina robije Stevanovićeva odbrana smatrala je da on zaslužuje maksimalnu kaznu od tri godine zatvora jer, kako su ocenili, ne radi se o pokušaju teškog već običnog ubistva te da se radi o zločinu iz strasti.
„Pogrešna je pravna ocena dela mog klijenta, jer je u optužnici navedeno da je on zločin počinio na podmukao način ali nije obrazloženo šta ga čini takvim. Kod ubistva na podmukao način počinilac pokušava da prikrije delo, koristi recimo otrov, prikriva tragove a zločin ne vrši pred svedocima. Ništa od ovog nije prisutno u radnja mog klijenta, štaviše on je svoju nameru najavio u porukama upućenim pre zločina što onaj ko postupa podmuklo, nikako ne čini . Prema nalazu komisije veštaka Specijalne zatvorske bolnice u Beogradu, Dalibor nije pokvarena, amoralna niti devalvirana osoba što su osobine ubica na podmukao način. On je delo počinio iz strasti što isključuje postojanje niskih pobuda već se radi o postupku u stanju afekta što utiče na rasuđivanje izvršioca. Zato predlažem da ga sud oglasi krivim za obično ubistvo i izrekne mu kaznu kakva je prisutna u sudskoj praksi“, rekao je Daliborov branilac Zoran Saveljić.
Priliku da se obrati sudu tada je iskoristio i Stevanović kazavši da se kaje, te da mu je žao zbog svega što je uradio.
„Voleo sam Sandru, volim je i dalje iako sam siguran da me je izneverila. Žao mi ješto sam tako postupio prema njoj, to sebi ne mogu da oprostim jer je ona majka moga sina. U trenutku kada mi je rekla da više nemam prava da brinem o njoj, ja sam se izgubio. Pogrešio sam, kajem se, hvala Bogu što je živa i zdrava, kaznite me po zasluzi“, kazao je u svojoj završnoj reči optuženi Srevanović.
Postupajući po žalbama odbrane i tužilaštva na prvostepenu presudu Apelacioni sud je smatrao da težina i priroda zločina kao i okolnosti pod kojima je izvršen opravdavaju težu kaznu pa je povećao za četiri godine dok je žalba odbrane ocenjena kao neosnovana.
Na pravnosnažnu presudu se mogu izjaviti samo vanredni pravni lekovi Vrhovnom sudu koji ne odlažu izvršenje sudske odluke.
