0
Potraga za trojicom mladića koji su u subotu uveče nestali u Dunavu ušla je u četvrti dan, a kakvi će biti naredni koraci zavisi pre svega od Dunava. Cela akcija bolno liči na traganje za Splićaninom Matejem Perišom, ali ima i bitnih razlika koje otežavaju akciju traganja.
Od subote, kada se na uzburkanom Dunavu dogodila tragedija kada se prevrnuo čamac sa četvoricom mladića na levoj obali Dunava, traje potraga za trojicom mladića koji nisu isplivali. Obale se dokopao samo Mane Knežević, koji je uzbunio policiju i ostale nadležne službe. Bez traga su nestali Miloš Marković (37), Nenad Trivković (38) i Milan Nikolić i njihova sudbina je do danas nepoznata. Pronađeni su delovi čamca, ranac sa dokumentima jednog od nestalih, kao i prsluk za spasavanje koji nije pomogao čoveku koji ga je nosio, jer je Dunav bio jači.
Pročitajte još:
0
0
0
Odmah po saznanju da se na Dunavu dogodila nesreća, na lice mesta su poslati pripadnici rečne policije, ali i „kopnene snage“. U potrazi učestvuju, osim policajaca i vatrogasci, i dobrovoljci, alasi i vlasnici čamaca, kao i drugi ljudi poput prijatelja nestalih i članova njihovih porodica, koji žele da još jednom vide svoje najmilije.
Kod jednog od ljudi, profesionalca koji je želeo da ostane anoniman, ova akcija budi neugodna sećanja na događaj koji je takođe potresao Beograd, kada je tokom novogodišnjih praznika nestao mladi Splićanin Matej Periš. Iako ima dosta sličnosti, ima i bitnih razlika, koji otežavaju sadašnju akciju.
„Potraga za Perišem je bila na Savi, čija obala je mnogo uređenija i pristupačnija. I sama Sava je manja reka, samim tim i manje opasna. Dunav je mnogo jači i opasniji, a njegova leva obala je divlja, puna vidljivih i nevidljivih prepreka. Dunav je narastao, voda je poplavila šumarke i šiblje. Sve je puno panjeva, granja i potraga je vrlo opasna. Cenim napore i želje ljudi koji žele da pomognu, ali ovo je posao pre svega za profesionalce, jer ljudi koji ne znaju pravila mogu i sami da nastradaju. Mi nikada ne idemo sami, najmanje u paru, ponekad i vezani kanapom. Mulj je dubok a na dnu ima svega i svačega, od granja, drveća i panjeva, do flaša, metala, dasaka, jer je Dunav naneo svakojako đubre. Ukoliko neko bude povređen, može da se nađe na nepristupačnom mestu, gde ne može da mu priđe ni rečna policija sa vode ni Hitna pomoć sa kopna“, objašnjava sagovornik Nova.rs.
Kako kaže i on je imao neprijatan događaj tokom potrage za trojicom prijatelja. Srećom, tu su bile kolege koje su mu odmah pritekle u pomoć.
„Okliznuo sam se i pao, rukom sam naleteo na nešto oštro, pa sam se prevrnuo na lakat. Sa mnom su bila dvojica kolega koji su me odmah podigli. Na ovakvom terenu, verovali ili ne, čovek može da se udavi i u tridesetak centimetara vode. Ono što sada sledi je nastavak pretrage, kako se voda povlači, tako ćemo mi ići. Ono što stvarno ima logike i gde ljudi mogu da pomognu, a da sebe ne dovedu u opasnost je upotreba dronova“, objašnjava učesnik potrage.
Problem je što do nekog šiblja pešice ne može da se stigne, a gotovo nemoguće je to uraditi i sa vode. Rečna policija može da donekle dođe do obale i to samo u čamcima sa limenim koritom, jer gumeni čamci koji imaju plitak gaz, ne smeju da priđu zbog opasnih predmeta u vodi.
„Kako se voda povlači, mi napredujemo. Nosimo gumenjake do pojasa, jer se dešava da propadnemo do kolena. Ja najviše nade polažem u rečnu policiju, da će oni sa vode videti nekog i da će nas obavestiti da dođemo. Takođe, tu ima i raznih životinja, a ja, lično, najviše se plašim pacova. Tokom potrage za Matejem video sam pacova koji je bio velik kao dvolitarska flaša koka-kole. Umeju da budu agresivni, jer mi, ljudi, dolazimo na njihovu teritoriju. Sećam se, baš dok smo tragali za Splićaninom, prošli smo pored mrtvog labuda, znate kolika je to ptica. Kada smo se vraćali, posle dva, dva i po sata, našli smo samo perje, sve ostalo su pojeli pacovi“, kaže sagovornik portala Nova.rs.
Četvorica prijatelja nestali su u subotu uveče kada su se vraćali čamcem sa roštilja a išli su od Ade Huje ka Zemunu. Bili su bliže levoj obali Dunava, a te večeri je duvao jak vetar i talasi na Dunavu su bili visoki.
Oni su bili u platičnom čamcu koji ima samo korito, nema kabinu. Jedan talas ih je, po rečima preživelog, podigao, drugi ih je poklopio. Od njih četvorice samo je jedan, Mane Knežević, uspeo da dopliva do obale.
BONUS VIDEO: Mane Knežević nakon što je izašao iz hladnog Dunava