Od socijalne izolacije, preko samoizolacija do suicida. Iako trenutna statistika pokazuje da još uvek nije zabeležen porast broja samoubistava, samo je pitanje dana kada će se osetiti posledice vanrednog stanja u kome se nalaze građani Srbije. Stručnjaci u razgovoru za naš portal ističu da će prave posledice ovog stanja biti vidljive tek po njegovom okončanju, ali i apeluju na sve građane koji se bore sa depresijom da se jave na SOS telefone za prevenciju suicida i zatraže pomoć od stručnih ljudi.
Poslednjih dana smo imali nekoliko pokušaja, ali i izvršenih samoubistava. Najpre je početkom meseca 21-godišnji mladić pokušao da skoči s mosta na Čukarici, da bi se samo nekoliko dana kasnije J. M. (45) bacila pod kamion ispred petlje Vrčin. Ipak, situacija je kulminirala pre samo dva dana u Mileševskoj ulici u Beogradu, kada je žena (55) skočila sa petog sprata zgrade u kojoj je živela i na mestu preminula.
Psihoterapeut Zoran Milivojević u razgovoru za Nova.rs ističe da je dosadašnja praksa pokazala da se broj izvršenih samoubistava povećava kada ljudi izađu iz svojih „komfornih zona“, a jedna od takvih situacija je upravo ova koja je zadesila građane Srbije usled epidemije koronavirusa.
„Kada ljude izbacite iz njihove zone udobnosti i sigurnosti i kada promene životni ritam, to nije nimalo lako. Ljudi su navikli da žive slobodno, da se ne plaše virusa i da imaju socijalne kontakte. I sada, kada ih zbog epidemije najpre izolujete, a potom uvedete i policijski čas, oni se loše osećaju. Kada smo zatvoreni, mi smo frustrirani, želimo da se krećemo, da radimo sve, ali ne možemo. Tu dolazi do nervoze“, ističe Milivojević.
Kako navodi, usled ovakvih situacija kod ljudi se javljuju vanredna osećanja, poput raznih strahova, osećanja zabrinutosti, ljutnje i teskoba.
„Kako taj period dugo traje, ljudi postaju indolentni. Imate pritisak na celu populaciju i shodno tome, najveći uticaj svega ovoga vidi se na njenom najranjivijem delu. A to su ljudi koji su depresivni, usamljeni i ne vide smisao života. Kada se talas neprijatnih osećanja usled ove situacije pomeša sa njihovim već postojećim emocijama, dolazi do kulminacije, a usled toga često i do suicida“, tvrdi Milivojević.
Kako navodi, kod pomenutih ljudi uzrok je prevashodno njihovo unutrašnje stanje, a dodatni pritisak stvaraju upravo vanredne mere. Ipak, psihoterapeut ističe i da postoji određena kategorija stanovništva koja je posebno ranjiva u ovom periodu.
„Reč o srednjoj generaciji, gde imate dosta ljudi koji su, takoreći, pregoreli. Oni trenutno rade od kuće, imaju decu koja to ne razumeju, a dodatno na sve to brinu o starijim. Oni su trenutno najopterećeniji i mislim da će veliki broj njih potražiti stručnu pomoć po završetku vanrednog stanja”, dodaje Milivojević.
Dosadašnja praksa pokazala je da se u nepredviđenih okolnosti u Srbiji povećava broj izvršenih suicida. Statistika kaže i da je nakon poplava koje su 2014. godine zadesile Srbiju zabeležen porasta broja izvršenih samoubistava, ali i nakon ratnog stanja koje je na našoj teritoriji bilo proglašeno 1999. usled NATO bombardovanja.
Istraživanja pokazuju da je ovaj broj uvećan iz nemogućnosti ljudi da se izbore sa ličnom tragedijom, pa takoreći traže „lakši izlaz“ i odlučuju se da dignu ruku na sebe.
Prema rečima Ivane Stašević Karličić, direktorke Klinike za psihijatrijske bolesti „Dr Laza Lazarević“, SOS linija za prevenciju suicida otvorena je u ovoj bolnici februara prošle godine i od tada su imali oko 6.000 poziva.
Ona navodi i da, usled trenutne situacije sa koronavirusom, još uvek nije došlo do povećanja broja poziva, ali i da će prave i opsežne informacije imati tek kada se sve ovo završi.
„Na osnovu rada ove linije do sada, ne možemo reći da je situacija u kojoj se nalazimo doprinela povećanju broja osoba sa depresivnim smetnjama i suicidalnim idejama ili namerama. Međutim, prave informacije imaćemo tek nakon protoka vremena i završetka celokupne situacije, kada planiramo statisičku obradu svih podataka i poziva koje smo imali, ne samo na SOS liniji za prevenciju suicida, već i na Nacionalnoj liniji za psihosocijalnu podršku, koja je na inicijativu Ministarstva zdravlja, počela sa radom 16. marta ove godine na našoj klinici“, ističe direktorka.
Kako navodi, dosad su pomoć putem SOS linije tražile različite kategorije stanovništva i dodaje da su u nepredvidivim situacijama najrizičnije osobe sa osetljivom psihološkom strukturom, koje su u ovoj, kao i u svakoj drugoj kriznoj i stresnoj situaciji u povećanom riziku da razviju simptome nekog psihičkog poremćaja ili da prodube već postojeće smetnje.
„Takođe, oni koji su izgubili bližnje, ili radili na zbrinjavanju obolelih na prvoj liniji borbe su posebno osetljive kategorije. U skladu sa medicinskim standardima i iskustvima stručnjaka iz okolnih zemalja, ovo je očekivana situacija i zdravstveni sistem je apsolutno spreman i već reorganizovan u cilju pružanja pravovremene pomoći ovoj grupi građana“, ističe doktorka.
Pored SOS telefona Klinike „Laza Lazarević“, građani Srbije, kojima je potrebna pomoć, mogu se obratiti još nekim organizacijama stručnim za prevenciju suicida. Jedna od organizacija koje intezivno pomažu svim ljudima da se izbore sa unutrašnjim strahovima jeste Centar „Srce“ iz Novog Sada. Reč je o volonterskoj organizaciji koja se bavi pružanjem emotivne podrške osobama u krizi i prevencijom samoubistva.
Volonteri ovog Centra svakodnevno, u periodu od 15 do 23 sata, razgovaraju sa ljudima koji su usamljeni, uznemireni, tužni, očajni, nesigurni i trude se da ih posavetuju što je bolje moguće i odvrate od suicidnih misli.
Obavezno potražiti stručnu pomoć
Prema rečima direktorke Klinike „Dr Laza Lazarević“, tokom trajanja vanrednog stanja svi mobilišemo svoje resurse da što je moguće bolje, konstruktivnije i zdravije „preguramo“ ovaj period, ali i da se po njegovog okončanju javlja rizik zbog načina na koji ćemo krizu obraditi i inkorporirati u sopstveno iskustvo.
„Dešava se i to ne tako retko da ljudi reaguju na stresna dešavanja tek po njihom okončanju, jer tek tada mogu da se suoče sa onim kroz šta su prolazili, te je očekivano da se kod nekih jave simptomi anksioznosti, depresije, hipohondrijaze, strahova, posttraumatskog stresa, sindroma sagorevanja i slično. Bitno je znati da je sve to očekivano i da kažem „normalno“, da se od toga ne treba stideti, niti simtome prikrivati, već pravovremeno potražiti profesionalnu pomoć“, ističe direktorka.