0
Zahtev Branislava Lečića da bude ispitan na poligrafu, a zatim i video saopštenje u kom kaže da "Lečić može samo da leči, a ne da truje i siluje" i sa zadovoljstvom obaveštava da je prošao poligrafsko ispitivanje, poslednji je čin predstave koju glumac i političar priređuje danima za javnost, nakon što ga je mlađa koleginica, glumica Danijela Štajnfeld optužila za silovanje.
Javnost u Srbiji danima unazad pomno prati slučaj Danijele Štajnfeld koja je Lečića pred Višim javnim tužilaštvom u Beogradu optužila za silovanje iz 2012. godine. Otkako je ta informacija obnarodovana, pa sve do juče kada je Lečić dao uskaz u policijskoj stanici uz prisutvo tužioca, u svojstvu građanina, Lečić nije časio časa već je svakog dana rafalno objavljivao multimedijalna saopštenja u različitim formatima, a čak je i od sebe napravio takozvani mim, šaljivu fotografiju koju je podelio na društvenim mrežama i sebe uporedio sa Pepe le Tvorom, objavljujući mali strip sa emotikonima koji se smeje. A, šta je Lečiću smešno, nikome ko posmatra ovu rašomonijadu nije jasno.
Dok sa jedne strane imamo ženu koja tvrdi da je bila žrtva silovanja, onaj koga je za to optužila od svoje odbrane pred javnosti, za koju kaže da nije ni sud ni tužilaštvo, napravio je lakrdiju i šaradu zahvaljujući kojoj je i onaj ugled koji je stekao glumačkim radom, srozao na najniži nivo. Jer, ne samo da se bavio odbranama svog imena i prezimena, kako je i sam rekao, već je od ovako neprijatne situacije napravio vašarsku predstavu, pa se tako uhvatio u koštac da se obračuna sa novinarkom koja je objavila njihovu prepisku na internetu, snimio šesnaestominutnu monodramu…
Lečić je najpre u izjavi za Nova.rs odmah nakon objavljivanja vesti o optužbama mlade glumice rekao da nema komentar na tako osetljivu temu, dok iz Tužilastva ne dobije poziv i ne dobije crno na belo da ga je optužila za „takvu stvar“, a zatim je usledila objava na društevnim mrežama u kojo je napisao: „Ljudi, samo polako“.
Već sutradan Lečić je promenio retoriku i sa umirivanja javnosti prešao na nešto težu, nama odveć poznatu – spreman je da ide „čak“ i na poligraf i to „bez nakljukavanja sedativima, bez upotrebe bilo kakvih lekova i bez prethodno predočenih mu pitanja“. Zbog čega se Lečić latio baš poligrafa nije poznato, posebno ako su stručnjaci nebrojeno puta do sada objasnili da poligraf nije nikakav dokaz, već da se samo može koristiti kao pomoćno sredstvo policije.
O ovom je govorila i profesorka sa Pravnog fakulteta Vanja Bajović, rekavši da joj uopšte nije jasno zbog čega se poligraf eksploatiše na taj način u našoj javnosti.
„Reč je o jednoj operativnoj policijskoj tehnici, koja se koristi u policijskom ispitivanju, kao jedna predistražna tehnika, koja bi pružila samo određene odgovarajuće indicije policiji u kom pravcu da usmeri istragu. Za razliku od DNK tragova, bioloških tragova, koji su jedinstveni, određena ispitivanja pokazuju da pouzdanost poligrafa nije u tolikoj meri precizna i tačna, da bi mogla da budu dokaz u postupku“, rekla je profesorka.
Ona je podsetila na slučaj koji se često navodi u literaturi, da je bivši agent CIA koji je optužen za saradnju sa tadašnjim ruskim KGB prošao bez problema poligraf i kasnije kada su ga pitali kako je to uspeo, rekao je da uopšte nije bilo teško, da je potreban dobar noćni san, velika doza samoupouzdanja i dobri odnosi sa licem koji vrši poligrafsko ispitivanje.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
