Maja Popović Foto: Ministarstvo pravde/Promo/BIA/ ANA GENIC

Ministarstvo pravde danas povodom Međunarodnog dana zaštite podataka o ličnosti navodi da su lični podaci građana Srbije, zahvaljujući novom Zakonu o zaštiti podataka o ličnosti, čija je primena počela u avgustu 2019. godine, zaštićeni na isti način kao i u drugim državama EU.

Državni organi, zdravstvene ustanove, banke, škole, fakulteti, trgovinski lanci i drugi subjekti obrađuju lične podatke građana po istim pravilima po kojima se to čini u Evropi.

Zakon o zaštiti podataka o ličnosti reguliše zaštitu ličnih podataka građana, kao što su ime, adresa stanovanja, elektronska adresa, matični broj, podaci o zdravstvenom stanju, imovini i svi drugi podaci koji određuju fizičko lice i utvrđuje pravila vezana za obradu tih podataka.

Građani imaju pravo da se upoznaju sa svim aspektima upotrebe njihovih podataka o ličnosti, mogu da traže i dobiju obaveštenje o obradi njihovih podataka koje organ vlasti ili drugi obrađivač poseduje, imaju pravo na uvid u podatke i pravo na izdavanje kopije podataka koji se vode o njima, kao i prava na ispravku, dopunu, brisanje, ograničenje i prenosivost podataka.

Pristanak na obradu podataka može biti samo dobrovoljan, jasan i nedvosmislen, a Zakon predviđa zaštitu građana u postupku pred Poverenikom za zaštitu podataka o ličnosti i sudom.

Bezbednost podataka o ličnosti je takođe potpunije uređena – propisan veći broj mera njihove zaštite, kao i postupak u slučaju da do povrede bezbednosti ipak dođe.

Proširene su nadležnosti Poverenika za zaštitu podataka o ličnosti tako da on sada nadzire i sprovođenje zaštite podataka, postupa po pritužbama, obavlja inspekcijski nadzor preko ovlašćenih lica, nadzire i dozvoljava iznošenje podataka iz Republike Srbije, ukazuje na zloupotrebe prilikom prikupljanja podataka, obavlja poslove međunarodne saradnje.

Usvajanjem ovog Zakona, što je bio jedan od preduslova za zaključenje Sporazuma o saradnji Srbije i EVRODŽAST-a, Srbija je u potpunosti usaglasila svoje zakonodavstvo sa odgovarajućom uredbom i direktivom EU u toj oblasti i na taj način učinila još jedan korak ka punopravnom članstvu u EU, ali i istovremeno unapredila zaštitu prava i sloboda naših građana.

Samo donošenje Zakona ne predstavlja kraj aktivnostima u toj značajnoj oblasti, jer pre svega postoji potreba da se najšira javnost upozna sa zakonskim rešenjima i da se podigne opšta svest o značaju zaštite ličnih podataka.

Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?

Ostavi prvi komentar