Pet razloga zbog kojih je Ekvador postao sigurna luka Darka Šarića

Ime Darka Šarića godinama se provlači u kontekstu pionira u međunarodnom švercu kokaina iz Južne Amerike u Evropu. U izveštajima međunarodnih organizacija, njegova grupa slovi za jeduo od prvih koja je uspela da iz posla transnacionalnog šverca potisne posrednike između prozivođača u Južnoj Americi i krajnjih kupaca velikih pošiljki u Evropi. Međutim, da bi uopšte došlo do direktne saradnje, a potom i akrivnog poslovanja, trebalo je da se određene "kockice poklope", posebno imajući u vidu krvoločne narko-kartele koji nisu tako lako odustajali od "sigurnog" izvora prihoda..

Geografski položaj

Jedna od najmanjih zemalja Južne Amerike, Ekvador je ušuškan između Kolumbije i Perua koji proizvode oko 90 odsto ukupne količine svetskog kokaina. U periodu od 1996. do 2006. godine, Ekvador se smatrao najnestabilnijom državom kada je reč o demokratiji u južnoafričkim zemljama, a tome je značajno doprineo i podatak da je tokom jedne decenije promenila osam različitih predsednika, od kojih su trojica zbačena "zahvaljujući" uličnim protestima i odlukama Kongresa.

Prema izveštajima Globalne inicijative protiv transnacionalnog organizovanog kriminala, koja se bavi ponašanjem balkanskih kriminalnih grupa u Južnoj Americi, Ekvador ima osam glavnih luka, od kojih je Gvajakil ključna za kriminalne organizacije sa Balkana. Kako se u tom izveštaju navodi, Šarić je svoj uticaj počeo da jača u periodu između 2008. i 2009. godine, kada je i prvi put privukao pažnju javnost pošto je urugvajska policija, na reci La Plata koja razdvaja Urugvaj i Argentinu, zaplenila jahtu sa tovarom od 2 tone kokaina koja je pripadala Šarićevoj grupi. Tu zaplenu pratila je i naredna, kada je u kući u u Buenos Airesu koja je bila povezana sa Šarićevom grupom.

Korupcija

Olakšavajući faktor za unosno poslovanje iz ove zemlje kriminalnim grupama sa Balkana, pa i Šarićeve, jeste podatak da je ekvadorski sistem jedan od najkoruptivnijih u svetu. To se najpre odnosi na nižerangirane policajce, graničare i carinike u lukama, koji su spremni da za određunu sumu novca "zažmure" na neke od pošiljki.Koruptivna praksa preliva se dalje i na sve druge segmente pravosudnog sistema. Tako se, recimo, u izveštaju pomenute organizacije, navodi da je u najmanje dva slučaja u koje su umešani kriminalci sa zapadnog Balkana, krijumčarima droge su izrečene smanjene kazne ili uopšte nisu kažnjeni. Na primer, 2014. godine, osam Ekvadoraca, dva Albanca i jedno lice sa Kosova i Metohije zarobljeni su u okviru operacije „Balkan“ i optuženi da su skladištili velike količine droge u Gvajakilu sa namerom da je pošalju u Evropu, međutim, uprkos ozbiljnim optužbama, kosovski Albanac Remzi Azemi pušten je u roku od mesec dana nakon hapšenja.Još jedna karakteristika koja Ekvador čini atraktivnim za organizovani kriminal je dolarizacija. Ekvador, koji je 2000. usvojio američku valutu nakon bankarske krize, sada ima jaku valutu, ali takođe i nizak nivo bankarizacije (dostupnost bankarskih usluga široj javnosti). Na primer, u 2018. godini 48,1 odsto Ekvadoraca nije koristilo nikakve finansijske usluge, pokazuje istraživanje Centralne banke Ekvadora.Drugim rečima, velika količina gotovog novca ostaje izvan formalnog bankarskog sistema, što otežava praćenje finansijskih tokova i olakšava pranje novca (na primer, izgradnjom i nekretninama), navodi se u izveštajima.Ako se tome doda i da država Ekvador u svom zakonodavnom sistemu uopšte nema zakon koji predviđa oduzimanje imovine stečene trgovinom droge, postaje jasno zbog čega se smatra "mekom narko-dilera".Paralelno sa ovim, informacije bezbednosnih službi pokazuju da je veoma lako i jeftino u Ekvadoru obezbediti lažan identitet - od lične karte i vozačke dozvole, do pasoša i drugih ličnih dokumenata.

Gašenje američke vojne baze i mala kazna za ilegalne boravke

Još jedan od faktora koji je značajno doprineo jačanju balkanskih grupa, pa i Šarićeve, jeste podatak da je 2009. godine u primorskom gradu Manta zatvorena američka vojna baza koja se tokom cele jedne decenije bavila borbom protiv međunarodnog krijumčarenja narkotika. Prema bivšem direktoru obaveštajne službe ekvadorske vojske, zatvaranje baze olakšalo je dolazak kriminalnih struktura sa Balkana, Bliskog istoka i iz Azije zainteresovanih za korišćenje ove značajne luke.Otprilike u isto vreme, uvođenje koncepta univerzalnog državljanstva u novi ustav (izmenjen 2008.) omogućilo je stranim posetiocima bilo koje nacionalnosti da borave u Ekvadoru do 90 dana bez turističke vize - ovaj period se može produžiti za dodatnih 90 dana, što omogućava posetiocima da legalno borave u Ekvadoru šest meseci uzastopno. Za one koji ilegalno borave u Ekvadoru, maksimalna kazna je samo 800 dolara, što ovu zemlju čini prijateljskim okruženjem za kriminalce koji je „posećuju“ sa Balkana.

Borba protiv političkih protivnika, a ne kriminala

Dobrim delom, Ekvador je postao utočište kriminalnoj grupi i zbog gotovo nepostojeće međunarodne saradnje sa drugim državama, osim sa Sjedinjenim Američkim, ali i činjenicom da u trenutku kada je jačala moć Šarićeve grupe gotovo da nije bilo mehanizama protiv organizovanog kriminala. Tako je, recimo, vlast aktuelna u vreme Šarićevog dolaska u Ekvador, sve svoje resurse usmeravala na suprotstavljanje političkim protivnicima, a ne kriminalcima."Prema jednom bivšem visokom zvaničniku ekvadorske obaveštajne službe, glavni fokus tokom vlade Rafaela Koree (2007–2017) bila je politička obaveštajna delatnost, a ne kriminalistička obaveštajna služba. Pored toga, zemlja se uglavnom fokusirala na saradnju sa SAD u borbi protiv organizovanog kriminala (na primer, sporazumom obnovljenim 2019.), a ne na međunarodnu saradnju, međusobnu pravnu pomoć i razmenu obaveštajnih podataka. Ovaj problem nije jedinstven za Ekvador, već je situacija gotovo identična u Kolumbiji, koja ugovor o ekstradiciji ni sa jednom od balkanskih zemalja", navodi se u izveštaju GI-TOC.

Na pravom mestu u pravo vreme

Mirovni proces u Kolumbiji, tokom pregovora pobunjeničke grupe FARK koja je kontrolisala veliki deo područja na kojima se uzgaja koka, i kolumbijske vlade, koji je trajao godinama, stekli su se povoljni uslovi za jačanje inostranih kriminalnih grupa u Kolumbiji, ali i okolnim zemljama poput Ekvadora. Tokom tih pregovora, površina useva koka počela je da se značajno povećava nakon što je dosigla istorijski minimum tokom velike ofanzive iskorenjivanja koju je vodila vojska. Prema podacima Kancelarije UN za borbu protiv droge i kriminala (UNODC), broj hektara pod usevima koke se više nego učetvorostručio između 2013. i 2019, sa 50.000 hektara u 2013. na 212.000 hektara u 2019. godini.FARK je 2017. godine nakon potpisivanja mirovnog sporazuma počeo da se povlači sa teritorija koje je okupirao. To je stvorilo vakuum moći koji su počeli da ispunjavaju drugi kriminalni akteri, privučeni unosnim poslom koji je ostao bez vlasnika. Među tim novim akterima bile su i kriminalne bande, FARK disidenti koji su odbacili mirovni sporazum i strukture drugih malih marksističkih gerila poput Nacionalne oslobodilačke vojske (ELN) ili „narko“ krila gotovo izumrle Narodne oslobodilačke vojske.Istovremeno, kokain koji je držan na zalihama od početka mirovnih pregovora počeo je da preplavljuje tržište. S obzirom na obilje kokaina, kolumbijski karteli i grupe u Brazilu, poput Prve komande kapitala (Primeiro Comando da Capital – PCC), tražili su nova tržišta i partnere. Grupe sa zapadnog Balkana su bile u poziciji da pomognu.

Šarić u Ekvadoru ostavio saradnika

Da je Šarić i nakon svoje prve predaje srpskim pravosudnim organima planirao da nastavi posao sa međunarodnim švercom kokaina, možda najbolje oslikava podatak da je na tlu te zemlje ostavio i svoju desnu ruku Milana Milovca Ciglu, koji je trebalo da nastavi njegove poslove. Međutim, nezadovoljan njegovim angažmanom, Šarić je, kako se navodi u prijavi, organizovao njegovo ubistvo. Milovca su na motoru presrela dvojica lokalaca i upucali su ga, ali je Milovac preživeo taj napad.

Tokom oporavka u bolnici, čuvala ga je policija, a organizatori njegovog ubistva nameravali su da odu korak dalje i da ubiju policajce, a zatim i dovrše započeti "posao". Međutim, Milovac je ubrzo od zadobijenih povreda preminuo u bolničkoj postelji.Bonus video: VIDEO Uspon Šarića: Od kradljivca kobasica do narko-bosa

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=sortisaricaj-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="3370877"]***Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram