Suđenje protiv Kecmanovića i škole "Vladislav Ribnikar" po parničnom postupku 27 članova porodica ubijene dece i radnika obezbeđenja održalo se prethodna dva dana u Palati pravde. Ovom prilikom svedočile su porodice nastradalih o bolu i stresu koji proživljavaju od 3. maja. Prizori u sudnici su bili potresni, a bol porodica stradale dece ne može da se opiše rečima, jer dovoljno jakih reči nema.
Tokom jučerašnjeg suđenja svedočile su porodice Marinović, Božović i Čikić.
Prilikom svedočenja Ivana Božovića, oca devojčice Ane koja je ubijena u holu škole jer je bila dežurni učenik, nije bilo osobe koja je mogla da zadrži suze. On je ispričao da je agonija trajala nekoliko sati sve dok nije saznao zastrašujuću istinu da je njegova ćerka nastradala. Kako je rekao, najteži momenat bio je kada mu je rečeno da mu je čerka mrtva.
„Jedna od majki koja je bila tu, ušla je prva, a kada je ona izašla ušao sam bez poziva i samo sam rekao: „Recite mi više da znam gde mi je dete!“. Odmah su mi rekli, ali posle informacije da mi je dete ubijeno više ih ništa nisam slušao. Razmišljao sam kako suprugi da kažem. Plakao sam na zidiću, video sam brata tu, zagrlili smo se.. Tada je supruga došla, ona je odbijala da poveruje.. Rekao sam joj da sam već bio unutra i da nema šta više”, rekao je otac Ane bolnim glasom.
Posle porodice Božović, svedočila je porodica ubijenog mladog pijaniste Andrije Čikića, koji išao u odeljenje VII2 u kojem se dogodila tragedija. Emocija i opisi sa kojim je majka ubijenog dečaka opisivala njihov odnos rasplakao je pored porodica i publike, čak i sudiju i advokate.
“2. maja uveče rekao mi je da ga probudim jer ima čas istorije i da ne sme da kasni. Ujutru smo ga odvezli u školu i poslala sam mu poljubac i rekla dobro uči, on je nama poslao poljubac i rekao dobro radite”, rekla je drhtavim glasom Suzana Stanković Čikić.
Osvrnula se i na to šta se dešavalo u policijskoj stanici, nakon što svoje dete nisu mogli da pronađu.
„Dok smo bili u taksiju čula sam da su ubijena deca i rekla sam tada taksisti da nas vozi u SUP Vračar. Kada smo stigli tamo već je bilo dosta ljudi. Uhvatili su me za ruku, na spratu sam videla direktorku škole, kada sam je pogledala ona je samo oborila glavu, tada smo doživeli najveći šok. Pitala sam da li možemo da ga vidimo, samo sam želela da zagrlim svoje dete“, rekla je uplakana Suzana Stanković Čikić.
Sledeća porodica koja je pokušala rečima da opiše samo delić svog bola bila je porodica Katarine Martinović. Njena majka Miljana ispričala je da je u zbrci koja se događala na relaciji škola-Klinički centar dobila poziv iz MUP-a, u kojem joj je čovek rekao da mora odmah doći u stanicu.
“Tamo sam videla ćerku da leži u nečemu sličnom krevetu. Uspela sam da pitam samo da li je smrt bila trenutna, oni su samo klimnuli glavom. Usledio je još jedna stres – kako da svojoj srednjoj ćerki, koja je ispred škole, da kažem da joj je sestra mrtva. Došla sam i rekla joj: „Ubio nam je Katu i onda sam čula njen vrisak”, rekla je u suzama i tada se cela sudnica rasplakala.
Ova tri svedočenja bila su 28. decembra, a u toku današnjeg dana svedočile su porodice Kobiljski, Aćimović i Vlahović, a majka ubijene devojčice, Natalija Aćimović, ispričala je da je za njih ćerka bila dar od Boga i da je imala jako tešku trudnoću.
“Bila je jako zrela i pametna. Svi su tražili njeno mišljenje, od najvećih sitnica do najbitnijih stvari. Porodica je bila ispunjena ljubavlju, iskazivali smo je svakog dana i svakog minuta, na različite načine. Bila je naša svetlost i radost. Umirala sam tada, znala sam da ništa nije u mojim rukama. Nadali smo se čudu, ali ono se nije desilo nažalost. Umrla sam sa svojim detetom“, rekla je majka.
Nina Kobiljski, majka devojčice Eme i supruga trenera Dragana Kobiljskog, ispričala je da je poslednji put videla svoju ćerku kada je odlazila u školu sa svojom mlađom sestrom.
„U policijskoj stanici na Vračaru ušla sam u kancelariju i videla jednog inspektora. Samo je izgovorio: ‘Žao mi je’. U tom momentu ispustila sam krik i više ga ništa nisam čula. Ispred stanice sam videla uplakane roditelje i počeli smo da se grlimo. Tada sam došla do tačke od koje nema dalje, ali ne mogu to da prihvatim. Draganu sam tada samo rekla: ‘Ema je poginula’. On se srušio ispred apartmana u kojem je stanovao u Rumuniji“, kazala je Nina na sudu.
Podsetimo, parnični postupak protiv porodice Kecmanović, čiji je sin K. K. (14) 3. maja usmrtio 10 osoba, a ranio šest, održan je pred Višim sudom u Beogradu. Porodicu Kecmanović i školu „Vladislav Ribnikar“ tužilo je 27 članova porodica.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare