Pet najčešćih uzroka zbog kojih ginemo na putevima: Ovo su okidači za nesreće

Niz je okolnosit i uticaja koji dovedu do trenutka nepažnje, a koji potom dovede do izazivanja saobraćajne nezgode ili nesreće. Međutim, iskustvo je pokazalo da se neki od njih ciklično ponavljaju u kratkom vremenskom roku, zato izdvajamo pet najčešćih grešaka koje vozači prave, a zbog kojih se dešavaju nezgode.

Korišćenje mobilnih telefona

Mobilni telefon postao je sastavni deo naših života. Taj uređaj kao da je produženi deo našeg tela, pa ga ne ispuštamo čak ni u trenucima u kojima bi njegovo korišćenje moglo da izazove katastrofalne posledice. Tako se u saobraćaju svakodnevno mogu sresti vozači koji koriste mobilni telefon - bilo da je reč o telefonskim razgovorima bez takozvane blutut slušalice, "listanju" društvenih mreža, kuckanju poruka, menjanju pesama, ažuriranju statusa ili sve više popularnom snimanju tokom vožnje.

Neprilagođena brzina

Uz nepovoljne uslove na putevima, generalno loš kvalitet puteva, neprilagođena i nepropisna brzina jedan su od glavnih dželata na srpskim putevima. Budući da se sa povećanjem brzine skraćuje vreme koje vozači imaju na raspolaganju za adekvatnu reakciju, šanse da će se prvi većoj brzini kretanja dogoditi saobraćajne nezgoda su veće.Nekada nije dovoljno ni držati se isključivo dozvoljene brzine, jer se ona mora prilagođavati uslovima na putu - nekada je to loš put, nekada loši vremenski uslovi poput obimnih padavina ili magle, a nekada je to pojačani intenzitet saobraćaja.

Alkohol i narkotici

Podaci Agencije za bezbednost saobraćaja pokazali su 2019. godine da je kod 23 odsto saobraćajnih nezgoda, sa poginulom decom i pešacima, vozač bio pod dejstvom alkohola.

Gotovo svakodnevno saobraćajna policija na putevima sankcioniše pijane ili vozače koji vozilom upravljaju pod dejstvom nekih drugih psihoaktivnih supstanci, tačnije droga. Nekada su to, uslovno rečeno, lake droge, a nekada i kombinacija više njih zajedno sa alkoholom.

Stres, umor i iscrpljenost

Ma koliko da ste iskusan vozač, ma koliko vremena da provodite za volanom, emotivna razdražljivost, umor i stres mogu biti okidači za veoma rizične situacije. O tome koliko umor i iscrpljenost mogu biti opasni, možda se najbolje vidi kroz savete stručnjaka koji preporučuju da se, posebno pri dugim vožnjama, što češće prave pauze. Takođe se savetuje da svaki vozač u automobilu ima flašicu vode, slatkiš ili grickalicu koja mu makar trenutno može podići nivo energije. Uz to, profesionalni vozači imaju ograničen broj sati koji smeju da provedu za volanom, upravo kako bi se predupredila svaka mogućnost da se nesreća izazove.

Pojas

Ako vozimo brzinom od 60 kilometara na čas i pri tome nemamo vezan pojas, udarac će biti iste jačine kao da smo pali sa petog sprata, objasnili su ranije iz Agencije za bezbednost saobraćaja.Koliko odusustvo pojasa može biti pogubno po vozača i putnike oslikava primer trudnice T. M. iz sela Maleševa, kod Golupca, koja je poginula u stravičnoj saobraćajnoj nesreći kod Donjeg Milanovca. U automobilu je bila sa suprugom i detetom, a u jednom trenutku, odvezala je pojas kako bi detetu, koje je sedelo na zadnjem sedištu, dodala flašicu. Tada je u njihovu traku, pod nerazjašnjenim okolnostima, prešlo vozilo i direktno su se sudarili. Trudnica je preminula na licu mesta.Bonus video: Vozači oprez: Ovo su ključne crne tačke na srpskim putevima

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=vozaioprezovosukljunecrnetakenasrpskimputevima-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="3400539"]***Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram