Nišlija Ivan Pavlović (35) pravosnažno je osuđen na 18 godina zatvora zbog pucnjave u centru Niša 17. juna 2018. godine kada su teško ranjeni policajac na dužnosti Miloš Milošević i radnik obezbeđenja kafića “Manila” Aleksandar Đorić, dok su dvojica policijskih službenika zadobila lakše povrede. Na taj način Apelacioni sud potvrdio je prvostepenu presudu Višeg suda u Nišu donetu 1. jula prošle godine na koju su se žalili Više javno tužilaštvo i Pavlovićev branilac, advokat Saša Knežević.
Presudom Višeg suda Pavlović je zbog teškog ubistva u pokušaju osuđen na 10 godina i šest meseci zatvora, za nedozvoljeno držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija na četiri godine i šest meseca a zbog teške telesne povrede na četiri godine i dva meseca pa mu je izrečena jedinstvena kazna od 18 godina robije. Istovremeno, izrečena mu je i mera bezbednosti oduzimanja automatske puške “Crvena Zastava M70”, dva okvira za automatsku pušku i 43 metka.
Protiv prvostepene presude žalbu je izjavio viši javni tužilac sa zahtevom da se presuda preinači i da se optuženi osudi na 20 godina zatvora ali i Pavlovićev branilac, advokat Saša Knežević, sa predlogom da se njegov klijent u odnosu na policajce oslobodi optužbe ili da se delo prekvalifikuje u blaže, a u odnosu na radnje preduzete prema radniku obezbeđenja, takođe blažu kaznu zbog povoljnije pravne kvalifikacije.
„Žalbom branioca osporava se činjenično stanje koje se kvalifikuje kao teško ubistvo i ukazuje se da su se u radnjama optuženog eventualno stekla obeležja blažeg krivičnog dela. Takođe, negira se postojanje umišljaja na strani optuženog jer, kako navodi branilac, nakon što je Pavlović pucao u radnika obezbeđenja, nije ispalio nijedan metak prema policijskoj patroli iako je jedan od njegovih drugova vikao ‘Pucaj, pucaj, pobij, g…’ Branilac dalje navodi da je došlo do otimanja oko puške između optuženog i policajca Miloševica usled čega je došlo do ispaljivanja metaka rafalnom paljbom, te da su policajci ranjeni usled rikošetiranja puščanih zrna. Branilac je u žalbi naveo da se radi o nevoljnoj reakciji jer je do pucanja iz puške došlo tokom otimanja oko oružja dok je optuženi držao prst na obaraču. Žalbom branioca ne osporava se postojanje krivičnog dela nedozvoljene proizvodnje i držanje i nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija“, opisan je sadržaj žalbe Pavlovićevog branioca u odluci Apelacionog suda.
Ceneći navode žalbe Apelacioni sud je smatrao da su neosnovani.
„Prvostepeni sud je na osnovu svih dokaza utvrdio da optuženi nije reagovao na komande policijskih službenika da baci automatsku pušku kojom je pre toga teško povredio Aleksandra Đorića. Držao je prst na obaraču i cev uperenu u pravcu policajaca, a dok je policajac Miloš pokušavao da je spusti nadole, optuženi je podizao nagore i ispalio je rafal u pravcu njegovih nogu nanevši mu teške telesne povrede opasne po život. Iz tog razloga, pravilno je prvostepeni sud utvrdio da je optuženi preduzeo radnje usmerene na lišenje života oštećenog Miloša jer je bio svestan da mu povrede nanosi iz neposredne blizine, sve vreme je držao prst na obaraču i pucao dok mu se metak nije zaglavio u cevi pa je iz tog razloga delo ostalo u pokušaju“, objasnio je Apelacioni sud razloge za odbijanje žalbe Pavlovićevog branioca.
Apelacioni sud je dalje smatrao da je nesporno da je na strani Pavlovića postojao umišljaj kao bitan elemenat krivičnog dela teškog ubistva u pokušaju.
„Iz izjašnjenja veštaka proizilazi da je obarač povukao optuženi Pavlović te da u opaljenju nije bilo doprinosa policajca Miloševića. Radi se o njegovoj voljnoj radnji što dokazuje i njegovo prethodno ponašanje. Nakon rasprave u kafiću otišao je kući i vratio se sa puškom i dva okvira municije pa je pucao u noge radniku obezbeđenja Aleksandru Đoriću, a pušku nije bacio ni nakon dolaska policije već je cev držao ka njima u nameri da u njih puca. Postojanje umišljaja je prisutno jer je ispalio 15 hitaca, pokušao je da liši života policajca Miloševića ali je doveo u opasnost i njegove kolege Jovana Savića i Ivana Đorđevića koji su bili u neposrednoj blizini“, obrazložio je svoju odluku drugostepeni sud.
Apelacioni sud je smatrao da nema osnova ni za preinačenje odluke o kazni, njenom ublažavanju što je tražio branilac, niti njenom povećanju na čemu je insistiralo tužilaštvo ukazujući da je Pavlović više puta osuđivan te da je delo izvršio za vreme uslovnog otpusta.
Povod za obračun automatskim oružjem bio je što su Pavlović i njegovi prijatelji Martin Zonjić i Aleksa Živić izbačeni iz kafića „Manila“ zbog nasilničkog ispada. Pavlović, Zonjić i Živić su sedeli kao gosti u kafiću i revoltirani što više nema piva „Hajneken“ počeli su da šutiraju staklo frižidera i polomili ga.
Reagovalo je obezbeđenje, pa su oni napustili lokal i vratili se posle dvadeset minuta, Pavlović sa automatskom puškom „CZ M70“ i dva okvira sa 60 metaka a Zonjić i Živić sa noževima. Živić je zadao šest uboda nožem radniku obezbeđenja Aleksandru Đoriću, nanevši mu laku telesnu povredu. Po navodima optužnice, Pavlović je bez ikakvog povoda ispalio više rafalnih hitaca iz automatske puške u njegovom pravcu nanevši mu četiri prostrelne rane po nogama koje su okarakterisane kao teška telesna povreda. Pristigla je policijska patrola u kojoj su bili policajac Miloš Milošević, Jovan Savić i Ivan Đorđević koji su mu se obratili rečima : – Stoj, policija, baci oružje! Pavlović je odbio da se razoruža, već je ispalio više metaka iz automatske puške u pravcu Miloševića koji je držao cev puške, i naneo mu povrede opasne po život, dok su njegove kolege lakše povređeni. Tokom policijske intervencije, Pavlović je ranjen u noge nakon čega je savladan.
On je decembra 2019. godine osuđen na 20 godina robije ali nakon žalbi, Apelacioni sud je presudu ukinuo i predmet vratio na ponovno odlučivanje pa mu je kazna smanjena za dve godine. Razlog za ublažavanje kazne je što je VJT preinačilo optužnicu kojom je Pavlovića teretilo za pokušaj teškog ubistva policajaca ali i radnika obezbeđenja jer su radnje u odnosu na Đorića prekvalifikovane u tešku telesnu povredu.
Protiv Pavlovićevih prijatelja vođen je odvojen postupak zbog nasilničkog ponašanja i nedozvoljenog držanja oružja pa je Živić osuđen na dve godine i deset meseci zatvora i novčanu kaznu od 120. 000 dinara a Zonjić na dve godine robije uz obavezu da plati 150.000 dinara.
Protiv pravosnažne odluke Pavlović može izjaviti vanredni pravni lek Vrhovnom kasacionom sudu ali on ne odlaže izvršenje kazne.
BONUS VIDEO: Anketa na ulicama Zaječara posle pucnjave
Pratite nas i na društvenim mrežama: