Pakao nasilja u Srbiji: Za samo 10 dana smo videli sve - prebijanja, upucavanja, ubadanja i dva brutalna ubistva

U prethodnih deset dana u Srbiji su se dogodila brojni napadi. Najpre se minulog vikenda u Leskovcu dogodilo ranjavanje supružnika S.S. (54) i D.S. (53), kada je na njih u selu Donja Jajna nasrnuo komšija. U Novom Pazaru povređen je školarac na koga je nasrnula grupa mladića, dok je u Nišu majka nožem napala ćerku (6) i posekla je tri puta po leđima. U Beogradu je dečak pogođen iz vazdušne puške u Sarajevskoj ulici.

U subotu je došlo i do napada na doktorku S. D. (39) koju su, zajedno sa suprugom, pretukli radnici obezbeđenja jedne poznate beogradske kafane na Novom Beogradu. Tokom vikenda je bilo i brojnih sukoba među mladima, korišćeni su i noževi, a nasilje je kulminiralo u nedelju ubistvom Đorđa Mijatovića (37), brata potpredsednika Vlade Federacije BiH i ministra razvoja i preduzetništva Vojina Mijatovića. Njega su pretukla dvojica maloletnika F. B. (16) i N.Z. (17) i zadobio je teške povrede usled kojih je preminuo.

Početak nedelje nije mnogo zaostajao za vikendom. Muškarac iz Bogatića nožem je izbo oca i majku nakon svađe, a na Karaburmi je muškarac ranjen od strane vlasnika jednog kafića. I narednih dana su stizale crne vesti, a u utorak se dogodilo stravično ubistvo u Sjenici - L. A. A. (39) je ubila svekrvu nožem.

U prethodnih nekoliko dana dogodilo se još jedno upucavanje iz vazdušne puške, a ranjena je 15-godišnja devojčica na Kalemegdanu. Takođe, jedan mladić je pretučen na splavu, dok je drugog (18) grupa tinejdžera prebila na Cvetnom trgu i izbila mu zube. Krajem nedelje dogodio se i napad na novinara Radara Vuka Cvijića, koga je iz čista mira na ulici udario direktor “Srpskog telegrafa” Milan Lađević.

Stiče se utisak da nikada više nasilja nije bilo na ulicama, a kriminolog Radovanović za Nova.rs ističe da dok ćutimo i okrećemo glavu na drugu stranu - nasilje prolazi i raste.

"Nema opravdanja za nekorišćenje ovlašćenja državnih organa, nepostupanje i neizricanje mera. Nasilje smo dugo gajili i gledali na to gotovo kao na nešto normalno, a nasilnike i kriminalce nazivali smo žestokim, opasnim momcima, dok su institucije u međuvremenu izgubile autoritet i značaj. Naši pravosudni sistemi reaguju retroaktivno, prvo se nešto desi pa imamo reakciju, ali određene službe mogu da reaguju, na njih treba apelovati, one mogu preventivno da odlučuju", kaže Radovanović.

Za sprečavanje nasilja na nivou društva potrebne su jake socijalne službe.

"Statistika kretanja nasilja u društvu pokazuje da ona određeni period raste, pa stagnira ili pada, pa opet raste. Nasilje nikada ne ide kao ravna linija. Da li će da poraste ili početi da pada često zavisi od okolnosti koje mi ne možemo kontrolisati. Međutim, postoje faktori koje pospešuju taj rast. Nema nijedne sfere života u kojoj ne vlada nasilje i agresivno ponašanje, a razlozi su brojni. Siromaštvo, beznađe, stes, strah, propaganda koju vrše pripadnici nasilnih grupa kao što su navijačke ili kriminalne grupe", navodi nekadašnji direktor Instituta za kriminološka i sociološka istraživanja, i dodaje:

"Imamo faktore koje konstantno deluju na porast nasilja, koji su vrlo jaki kao opšta etiologija nasilja. To su maloletničke grupe koje čine krivična dela, subkultura nasilja gde caruju šund i primitivizam i četvrti je politika. Takođe, nasilje koje je svakodnevno prisutno na nacionalnim frekvencijama, ali i korišćenje kriminalnih organizacija i navijačkih grupa, kao što je opšte poznato da je politika u Srbiji koristila te grupe, zatim prepucavanja preko sredstava javnih informisanja. To su sve faktori koji utiču na porast nasilja", kaže naš sagovornik.

Nasilje je nemoguće zaustaviti, ali je moguće kontrolisati dešavanja, kaže Radovanović.

"Moraju se kažnjavati svaki vidovi nasilja, ne može se delimično kažnjavati pojedina vrsta i pojedinci. Ne može pravosudni sistem ili organi bezbednosti da na jednu vrstu nasilja tolerišu i neguju, a u drugim društvenim krugovima ili nasilja sankcionišu. Ukoliko se o tome ne povede računa može doći do građanskog rata", ističe naš sagovornik.

Radovanović kaže da nema nasilja bez agresivnosti kao osobine ličnosti i upravo su neophodne mere prevencije kako bi se ta agresivnost i bes redukovali, pogotovu kod mladih.

"Nedostaju nam mere prevencije, počev od učenika od 10 do 15 godina, kod kojih je moguće dijagnostifikovati oblike psihopatije. Ona se jako može otkriti ali sa njima niko neće da radi. Da imamo prevenciju – da se redukuju bes i agresivnost, uređene odnose u porodici, socijalnu zaštitu koja može i zna da rešava problema onda bismo imali mnogo manje napada“, navodi on.

Takođe, naš sagovornik navodi i da mediji moraju pažljivije da tretiraju nasilje u zajednici, jer se često prelazi granica, te se slike nasilja čitaocima i gledaocima nameću kao normalnu stvar.

“Svet se razvija u tom pravcu da mediji imaju veliki uticaj na svest ljudi, roditelji postaju nemoćni, institucije nekad ne odrade dobro svoj posao i onda imamo takve slučajeve. Svakako je uzrok problema mnogo kompleksniji, a to su poremećeni društveni odnosi", zaključio je naš sagovornik.

VIDEO: Direktor "Srpskog telegrafa" Milan Lađević fizički napao novinara "Radara" Vuka Cvijića