1
Migrantska ruta preko Kosova do centralne Srbije postoji već neko vreme, ali, iz nekog razloga o njoj se ne govori puno. Do skoro je primarna migrantska ruta išla preko Severne Makedonije u Srbiju, ali, nakon što je podignuta žičana ograda, migranti su se okrenuli putu do Srbije preko Kosova. Sada je to već značajan broj migranata koji koristi ovu trasu.
Pomenutu rutu uglavnom koriste mladići koji dolaze sa Bliskog istoka ili iz Severne Afrike.
„Mi smo iz Sirije. Prvo smo išli do Turske, a onda brodom do Albanije. Onda smo krenuli da pešačimo. Skoro dva meseca traje ovaj put. Zaobilazili smo kampove. Nadam se da ću ući u neku zemlju EU“, kaže jedan od migranata.
Kreću se u grupama i vrlo oprezno. Najčešće putuju u jutarnjim ili večernjim satima. Mada se dešavalo da ih nekada bude i više od stotinu.
Meštanima koji žive u selima koja gravitiraju sa prelazom Jarinje, već je postala svakodnevica da ih viđaju. Kažu da vrlo retko pričaju sa njima, jer ne mogu da se sporazumeju.
„Nekada neko podigne ruku i izgovori Beograd, Beograd… Ja im pokažem rukom na sever i oni nastave. Koliko znam idu do autobuske stanice i Raške. Nismo nikada imali probleme sa njima, ali se dešava da ulaze u napuštene objekte ili u bašte sa povrćem. Vrlo često znaju da budu u tunelu na pruzi kod Jarinja“, ispričao je jedan od stanovnika sela Rudnica i blizini Jarinja.
Balkansku rutu preko Albanije i Kosova, zbog konfiguracije terena, migrantima su ranije vrlo retko koristili. Ali u poslednje vreme sve su češće grupe koje ovuda prolaze. Prugom koja povezuje Kosovo i Srbiju svakoga dana prolaze grupice migranata i idu ka Raški. Odatle noću, organizovano autobusima iz Novog Pazara putuju na sever zemlje gde čekaju svoju šansu da uđu u neku od zemlja EU.
Kako smo saznali, grupe stižu brodovima do Drača, a onda iz Skadra kreće njihov kopneni put iz Albanije. Jedan manji deo ulazi u Crnu Goru, a veći deo njih kreće preko Kosova. Dolaze do Južne Mitrovice, a onda put ka Srbiji nastavljaju prugom.
Pročitajte još:
Može se nagađati zašto je ova ruta pojačana, a ono što se može uzeti kao potencijalni uzrok jesu žičana ograda koju Srbija gradi prema Severnoj Makedoniji ili manja kontrola preko administrativnih prelaza u odnosu na granični pojas sa Makedonijom.
Kako smo saznali, iz Albanije se često putuje organizovanim prevozima do Kosova, a takva tura košta 150 do 200 evra po osobi.
Na ruti preko Albanije i Kosova nema migrantskih kampova, pa tako nema ni humanitarnih organizacija koje bi im pomogle. Uzdaju se isključivo u svoju sposobnost da pređu zacrtani put. Jedno putovanje migranta do željenog cilja u EU može da potraje mesecima, pa i godinama.
BONUS video: Ilegalni migranti u Srpskom Krsturu
Pratite nas i na društvenim mrežama:
