3
Više tužilaštvo u Beogradu podiglo optužni predlog istog dana kada je u Specijalnom sudu saslušan Milan Isakov, a da je sve izvedeno ciljano, naprasno i brzinski najbolje dokazuje sam akt, koji umesto činjenicama, obiluje slovnim i drugim greškama, kao i brojnim propustima.
Da se organizovani progon inspektora Četvrtog odeljenja beogradske policije, koji je usledio kao režimska odmazda zbog razotkrivanja najveće i narko-plantaže u Evropi zvane „Jovanjica“, neće zaustaviti na nezakonitoj smeni njihovog načelnika Slobodana Milenkovića i šefa Dušana Mitića, potvrđuje i nedavno podignuta optužnica Višeg tužilaštva u Beogradu, a na kojoj se nalaze još trojica policajaca koji su učestvovali u raskrinkavanju ove afere.
Doslovno prepisivanje navoda krivične prijave, izostanak izjava dvojice oštećenih koje su izneli na saslušanju, izostanak opisa krivičnog dela i njegovih osnovnih elemenata, predlozi za nedozvoljeno izvođenje određenih dokaza, nedoslednost u opisu spornog događaja… Samo su neki od očiglednih propusta i manjkavosti, koji mogu dovesti u pitanje opstanak optužnice.
Inspektori Milan Isakov, Miloš Knežević i Miloš Vešović terete se da su u saizvršilaštvu izvršili krivična dela zloupotreba položaja, kao i zlostavljanje i mučenje dvojice muškaraca. U pitanju su Benjamin H. i Miloš M. sa kojima se Isakov navodno sukobio nakon što su mu vratili oštećenu nargilu, koju im je prethodno, za potrebe lokala, izdao na korišćenje.
Sukob oko naplate štete rezultirao je, kako tužilaštvo tvrdi, fizičkim obračunom i pretnjama položajem i funkcijom koju sva trojica imaju, a nakon hapšenja u novembru prošle godine sva trojica su mesec dana proveli u pritvoru. U javnosti se od početka naslućivalo da je po sredi fingiran slučaj i da se zapravo iza svega krije odmazda zbog „Jovanjice“.
Isti utisak ostavila je vest od pre tri nedelje da je nakon skoro godinu dana istrage, VJT podiglo optužnicu zbog slučaja „nargila“ i to baš u određenom trenutku – neposredno nakon što je Isakov završio sa svedočenjem pred Specijalnim sudom u slučaju „Jovanjica“.
Do javnosti su ubrzo stigle infomacije o tome da ne samo što je optužnica ciljano upućena sudu istog dana, nego je neposredno pre ekspedovanja i ekspresno napisana. Koliko je sve bilo urgentno i iznuđeno potvrđuje i informacija da je tužiteljki, koja je od početka vodila ovaj slučaj, predmet faktički „otet“ iz kabineta dok je bila na odmoru i to po naređenju glavnog tužioca Nenada Stefanovića.
Kao i nebrojano puta dosad, u svrhu parafiranja Stefanovićevih sumnjivih odluka, angažovana je šefica antikoruptivnog odeljenja Željka Nikolaidis, koja je optužnicu protiv policajaca na kraju i potpisala. Nikolaidisova je, podsetimo, jedna od glavnih karika u progonu inspektora Četvrtog odeljenja, a posebno njihovog načelnika Milenkovića, kog je prošle godine, iz više navrata pozivala na saslušanja.
„Nova“ je došla u posed najnovije optužnice, a u razgovorima sa upućenima u dešavanja u ovom slučaju objašnjeno nam je da je održivost iste upitna i da obiluje dokazima da je pisana „na vrat na nos“.
3
0
2
„Činjenica da se u dispozitivu optužnice, nalaze tačno prepisani navodi iz krivične prijave, prvi je propust tužioca, jer upravo na ovoj osnovi, odbrana može da ospori čitav optužni akt. Izvesno je do toga došlo upravo zbog te žurbe i potrebe da se istog trenutka sve okonča, što naposletku potvrđuje i to što iskazi oštećenih nisu u aktu. Takođe, sve vreme se govori o zloupotrebi položaja policajaca, a nigde se ne navodi kako je ta zloupotreba tačno i precizno izvršena – kaže jedan od sagovornika „Nove“, koji je želeo da ostane anoniman.
Drugi pak ističe da je njemu najpre upalo u oko to što je dokument pun slovnih i kucaćih grešaka, što je netipično za javne tužioce, kao i mešanje osnovnih pojmova, poput osumnjičenog i okrivljenog.
„Zbog svega toga sam najpre pomislio da je optužnicu pisao neki pripravnik, a u stvari je potpisnik bio pod očiglednim pritiskom da što pre obavi posao, nemajući vremena da još jednom pročita ono što je napisao. Čudno je i to što se na spisku pisanih dokaza nalaze dokumenta koja se po zakonu ne izvode kao dokaz na suđenju, poput zapisnika o prijemu krivičnih prijava, punomoćja, grafičkih prikaza i slično“, kaže naš drugi sagovornik i dodaje:
„Najproblematičnije će nesumnjivo biti pitanje povreda koje su nanete oštećenima, jer se čas označavaju kao lakše, čas kao brutalne i teške. Lekarsku dokumentaciju jednog od oštećnih kom je navodno od udaraca probijena bubna opna, osporili su odmah advokati odbarne jer je utvrđeno da je izdata nekoliko dana nakon navodnog incidenta i to u ustanovi u kojoj kao lekar radi majka upravo tog oštećenog“.
Dokaz na koji je VJT najviše polagalo bile su novčanice kojima su oštećeni navodno platili iznajmljivanje nargile.
Na tim novčanicama nisu pronađeni DNK tragovi optuženih, dok su istovremeno snimci sa sigurnosnih kamera u blizini lokacije na kojoj je navodno došlo do sukoba – neupotrebljivi.