Javnost je danas u Višem sudu u Smederevu, gde je trebalo da se održi početak suđenja Urošu Blažiću, optuženom za masakr u Duboni i Malom Orašju, po prvi put videla lik optuženog Radiše Blažića, Uroševog oca koji se tereti da je u svojoj kući nelegalno držao oružje kojim je počinjen masakr.
Dok je Uroša Blažića sa pancirom na grudima i lisicama na rukama, vodila grupa stražara hodnikom Višeg suda u Smederevu, tik iza njega išao i Radiša Blažić, njegov otac, takođe sa zaštitnim prslukom na grudima. U trenutku kada su ušli u sudnicu, roditelji žrtava koji su se nalazili unutra su nasrnuli na njega, zbog čega su otac i sin okrivljeni odmah morali biti izvedeni. Tada je suđenje prekinuto i odloženo, a prema prvim informacijama, očekuje se da nastavak bude u Specijalnom sudu u Beogradu.
Inače, Uroševom ocu Radiši Blažiću stavljeno je na teret izvršenje krivičnih dela nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i stavljanje u promet oružja i eksplozivnih materija u sticaju sa krivičnim delom teško delo protiv opšte sigurnosti.
Istragom je utvrđeno da je Radiša Blažić u kući u kojoj je živeo neovlašćeno držao veću količinu vatrenog oružja, municije i eksplozivnih materija i to jedan pištolj, jedan revolver, 241 komada metaka različitog kalibra, crni barut u količini od ukupno 854,38 grama, kao i različite delove za oružje.
„Teško delo protiv opšte sigurnosti se okrivljenom Radiši Blažiću stavljaju na osnovu njegovih DNK tragova pronađenih na oružju koje je njegov sin, Uroš Blažić, koristio kada je zapucao na ljude koji su popravljali ogradu na ulasku u selo Dubona“, nezvanično je ranije kazao izvor za naš portal.
Starijem Blažiću se takođe stavlja na teret da je neovlašćeno nabavio veću količinu vatrenog oružja, municije i eksplozivnih sredstava, između ostalog i automatsku pušku sa mahanički uklonjenim fabričkim brojem proizvođača „Zastava“, model M70 AB2, pištolj marke „Tokarev TT-33“, kao i municiju za navedeno vatreno oružje, jednu ručnu bombu M52, jednu ručnu bombu M75 i jednu kumulativnu ručnu bombu M79, a potom je istu nakon kupovine kuće koja se nalazi u Šepšinu, tamo preneo i držao neobezbeđene na tavanu kuće.
Na taj način je omogućio svom sinu, okrivljenom Urošu, kome je navedenu kuću dao na korišćenje, da dođe u posed ovog naoružanja i da ga koristi vežbajući pucanje iz označene automatske puške i pištolja u podrumu kuće i džak peska, a koju automatsku pušku, pištolj i municiju je potom koristio 4. maja tokom masakra.
Inače, Radiša Blažić je vojno lice, a na saslušanju u tužilaštvu ispričao je da čin ima od 2008. godine kao pukovnik u Ministarstvu odbrane, kao načelnik vojnog arhiva u Begoradu.
Ispričao je i da nije znao da u kući poseduje oružje koje je policija pronašla tokom pretresa. Tvrdio je da sa sinom nikada nije pričao pomenutom oružju, te da je Uroš Blažić izvesno vreme živeo sam u drugoj kući, ali je povremeno dolazio kod njih. Tvrdio je da je za deo oružja pokazao dozvolu pripadnicima Ministarstva unutrašnjih poslova, a da oružje za koje nema dozvolu, nije znao da ima u kući.
„Kada sam saznao da je u kuću, u podrumu, pronađen džak u koji je pucao, ja sam se zaprepastio jer o tome ništa nisam znao. Nikada ispred njega nisam ispalio metak, nikada se nije interesovao za lov“, branio se Radiša Blažić.
On je tokom dolaska i odlaska iz sudnice Višeg suda u Smederevu sve vreme hodao oborene glave.
Bonus video: Dovođenje Uroša Blažića u sudnicu i haos
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare