Operacija „Cepelin“: Koluvija i pre „Jovanjice“ bio osumnjičen za proizvodnju marihuane

Kako je objavio KRIK, kada je 2014. godine ušao u svoju kuću u Mirijevskom bulevaru na Karaburmi koju je godinama izdavao, Vidak Milačić nije mogao da veruje šta vidi.

Iako je spolja izgledala gotovo isto kao i kada ju je izdao, iznutra je bila izrovarena – pojedini zidovi razrušeni, sve prostorije preuređene, skinuti i odneti lavaboi i cevi za grejanje.

Ipak, to nije bilo ništa u poređenju sa iznenađenjem koje ga je čekalo u podrumu. Tu je bio razvaljen spoljni zid, pa je njegova kuća, ispod zemlje, bila spojena sa susedne dve kuće čiji su zidovi podruma takođe bili porušeni.

Shvatio je i zbog čega godinama struja uopšte nije trošena. Električna mreža njegove i komšijinih kuća bila je prekinuta i sve tri su bile ilegalno spojene na obližnju trafostanicu, odakle su crpele veliku količinu struje. Vodovodna mreža je takođe bila izmenjena i organizovana tako da ima ulogu sistema za navodnjavanje – poput onih na plantažama.

Sve ove izmene napravljene su da podrže ono što su stanari napravili u spojenim podrumima ove tri kuće, a što Milačića do danas drži u šoku – njegova kuća bila je mesto koje je ugostilo do tada najveću fabriku za proizvodnju marihuane u Srbiji.

„Treba da poveruješ da je neko napravio najveću laboratoriju droge na Balkanu u tvojoj kući, da je spojio tri kuće, da je kompletno razrovario struju, da je struju prikačio na distribuciju“, kaže Milačić za KRIK. „Čak i kada vidiš to, ne možeš da shvatiš da neko može da sve to organizuje. Ne može da ti uđe u glavu.“

Nakon što je policija otkrila ovu laboratoriju 2012. godine u operaciji nazvanoj „Cepelin“, uhapšen je Vlada Lazović sa grupom saradnika i optužen da je predvodio ovu narko-operaciju. On je to kasnije priznao tužilaštvu i osuđen je na 10 godina zatvora.

Stvari koje je Milačić video, ali i dokumenta iz istrage do kojih je KRIK došao, međutim, pokazuju da Lazović možda nije jedini koji je stajao iza ove operacije.

Naime, Milačić je još na saslušanju u policiji i tužilaštvu objasnio da su dva čoveka iznajmila kuću od njega i plaćala mu zakup: jedan je bio Vlada – Lazović, a drugi Peđa. Milačić je dao i opis Peđe. Tužilaštvo i policija, međutim, deluje da nisu mnogo marili da otkriju ko je on.

Godinama kasnije, kada ga je ugledao na televiziji, Milačić je shvatio da je njegov zakupac bio niko drugi do Predrag Koluvija – čuveni vlasnik kompanije „Jovanjica“ sa jakim vezama u vladajućoj partiji SNS, na čijem je imanju 2019. godine, kako tvrdi tužilaštvo, nađeno 1,6 tona marihuane.

„Prepoznao sam ga nakon što je izašao iz pritvora“, priseća se Milačić. „U tom trenutku kad sam ga video, pošto je smršao bio, u tom prvom trenutku nije bilo sumnje. Izgledao je baš kao i tada kada je plaćao kiriju. Takođe, glas je isti, ima specifičan glas.“

Dokumentacija iz istrage „Cepelin“ do koje je došao KRIK potvrđuje ono što je Milačić ispričao.

Naime, Tužilaštvo za organizovani kriminal takođe je tada sumnjalo da upravo Koluvija stoji iza proizvodnje marihuane.

„Postoje osnove sumnje da (…) su zajedničkim sredstvima Koluvija Milan i Koluvija Predrag osnovali firmu (…) i izgradili 22 plastenika u kojima se trenutno uzgaja oko 18.000 sadnica droge marihuana“, navodi se u dokumentu tužilaštva od 5. juna 2012. kojim se Lazović tretira kao član ove grupe.

„Nakon dobijanja gotovog proizvoda, isti se (…) prevozi u dve porodične kuće koje se nalaze u Mirijevskom bulevaru gde se u podrumskim prostorijama vrši sečenje, razmeravanje i pakovanje. Pripremljena opojna droga transportuje se ka zemljama Zapadne Evrope.“

Jedan od automobila koji su pripadali Predragu Koluviji zaplenjen je tokom ove policijske akcije, dok se njegov rođak Milan čak i lično pojavio prilikom pretresa plastenika.

Nije jasno zbog čega, uprkos saznanjima koje je imao, tužilac Milenko Mandić nije procesuirao Predraga Koluviju i njegovog rođaka Milana, već se ceo slučaj sveo na Lazovića za koga se tvrdi da je Koluvijin kum. Tužilac Mandić nije pristao na intervju za KRIK.

Danas se Predragu Koluviji sudi zbog zaplene droge na imanju njegove firme „Jovanjica“, koja se odigrala 2019. godine, ali on i dalje uživa podršku najviših predstavnika vlasti i provladinih tabloida, koji svakodnevno vrše pritisak na sud u ovom slučaju. Nije odgovorio na pitanja koje su mu novinari KRIK-a poslali.

KRIK sada otkriva detalje istrage „Cepelin” i veze koje je Koluvija imao sa tada jednim od najvećih slučajeva organizovanog kriminala.

Tri kuće

U delu Mirijevskog bulevara u beogradskom naselju Karaburma koji je bio miran i poznat uglavnom lokalcima, tri kuće izgrađene su tik jedna uz drugu. Nijedna kuća nije se isticala niti po bilo čemu bila posebna.

Ipak, ove tri kuće imale su zajedničku mračnu tajnu. U njihovim spojenim podrumima odigravala se velika narko-operacija: do tada najveća laboratorija za proizvodnju marihuane u Srbiji.

Sem podruma, u kojima je bila smeštena laboratorija droge, i drugi delovi kuća bili su prilagođeni ovom ilegalnom poslu, pa su pojedine sobe bile pretvorene u sušare i prostorije u kojima se droga pakovala za prodaju. Bilo je potrebno nekoliko godina da se ovo napravi – prvu kuću kriminalna grupa je iznajmila 2006, a poslednju 2010. godine.

Vlada Lazović, jedan od organizatora ove narko-operacije, uhapšen je u maju 2012. u policijskoj akciji „Cepelin“ – nazvane po tome što je policija koristila ovu letelicu za praćenje osumnjičenih iz vazduha.

Priznanja krivice radnika laboratorije marihuane i drugi dokumenti iz istrage otkrivaju detalje kako je cela operacija tekla. Lazović je našao ljude kojima je mogao da veruje i uposlio ih da rade u lancu proizvodnje i prodaje marihuane.

„Lazović me je odveo u objekat u Mirijevski bulevar gde mi je pokazao šta treba da radim. Tamo sam videla male zelene biljke u saksiji za koje znam da su marihuana… Moje je bilo da negujem te biljke“, ispričala je u tužilaštvu Dragana Džepina, jedna od osuđenih koja je oko godinu dana brinula o biljkama marihuane.

Prateći Lazovićeve instrukcije, jedni su zalivali i prehranjivali biljke, brali ih i sušili, drugi su vodili računa o opremi za njihovo uzgajanje.

„Spisak o tome ko šta i kada treba da radi nalazio se na stolu… Na spisku je pisalo da jedna osoba zaliva, druga da prska“, ispričao je u tužilaštvu član grupe Luka Novak.

Njega je Lazović kao majstora za popravke opreme angažovao u martu 2011, kada mu je pokazao „staru ventilaciju“ koju treba da očisti. Dva meseca kasnije, kako je rekao, „odveli su ga dole“.

„U podrumu je bilo više spojenih prostorija gde se gajila trava“, rekao je on i objasnio da je njegov posao bio da održava opremu – sijalice, ventilaciju i druge mašine.

Radnicima je bilo zabranjeno da pričaju o proizvodnji marihuane, njihovo je bilo da „rade svoj posao i da ćute“, kazao je Novak u tužilaštvu.

„Po mojoj proceni, u periodu dok sam ja bila zadužena za negu biljaka bilo je oko 300 saksija, a proces rasta biljke trajao je oko dva-tri meseca“, objasnila je u tužilaštvu Džepina.

Karaburma, kako je utvrdila policija, nije bila jedino mesto na kome je grupa gajila marihuanu.

U naselju Petrović Salaš kod Stare Pazove policija je otkrila staklenik čija je površina bila čak jedan hektar. Na imanju je bilo i nekoliko hala, a u njima oprema za veštačko gajenje biljaka, kao i „biljna materija nalik na opojnu drogu“, piše u zapisniku sa uviđaja do kog je došao KRIK.

Policija je u kućama na Karaburmi zaplenila oko 300 kilograma droge. U kućama, kao i stanovima koje su koristili Lazović i ostali pronađeno je više od 30.000 evra u kešu i arsenal oružja: bojeve bombe, eksploziv, različite vrste pištolja, puške, prigušivači, veliki broj municije i mačete. Nađeno je i zaplenjeno više od 20 mobilnih telefona, kao i SIM kartice različitih serijskih brojeva.

Lazović je optužen kao vođa operacije, a sa njim još četvorica saradnika. Svi su priznali krivicu i tako bez suđenja osuđeni na kazne od tri do 10 godina, u zavisnosti od uloge koju su imali u grupi.

Za tužilaštvo ovaj slučaj bio je okončan.

Ipak, vlasnik jedne od kuća u kojima se nalazila laboratorija, Vidak Milačić, znao je da tu nešto fali.

„Nigde se ne pominje Peđa“

„2006. godine sam dao oglas da iznajmljujem kuću i došla su dva čoveka, Vlada i Peđa. Pogledali su kuću, došli su ponovo, dogovorili smo se. (Rekli su da) kuća im je bila potrebna za posao, dovoze nešto iz Nemačke. Vremenom ti ljudi su iznajmili kuću pored moje kuće i kuću pored kuće pored moje kuće“, priseća se Milačić za KRIK.

Sve tri kuće su se tada nalazile u ušuškanom kraju.

„Mirijevski bulevar nije bio probijen do Karaburme. I to je bilo zatvoreno, dalje nisi mogao da prođeš. Možeš malo do moje kuće i malo posle toga i kolima dalje ne možeš da ideš. Kolima si mogao lepo da se parkiraš, nije bilo mnogo prometa pa tu možeš lepo i da istovariš robu. Idealno za posao“, kaže Milačić.

Kirija je plaćana na vreme i tokom šest godina iznajmljivanja kuće nije imao nikakvih problema sa stanarima.

„Takve stanare da imaš, to je milina“, priseća se.

„Bio je problem sa vodom jedno vreme, nešto je krenula da curi voda sa spoljne strane kuće. To su rešili, ovako“, objašnjava Milačić puckajući prstima.

Sve to je, međutim, kasnije došlo na naplatu.

Milačić se i danas seća straha koji je osetio kada je na vestima video policiju kako upada u njegovu kuću na Karaburmi. Pomislio je da će i on biti uhapšen u okviru akcije.

„Gledam vest i zovem ženu, rekoh: ‘Ženo dođi. Vidi, napokon znamo čime se bave naši stanari na Karaburmi’“, priseća se Milačić za KRIK.

„Ja znam da nisam znao (da je u kući fabrika marihuane), ali ja verujem da policija ne zna da nisam znao. Očekujem da će doći po mene da me uhapse. Odem lepo istuširam se i sedim. I vreme prolazi, prolazi, niko ne dolazi.“

Tek nakon što je on sam pozvao policiju, zakazali su mu da dođe.

Čak ni tokom saslušanja policajci nisu delovali posebno zainteresovano za ono što ima da kaže, tvrdi Milačić.

„Ti na kraju sam dođeš u SBPOK (policijska Služba za borbu protiv organizovanog kriminala), niko te ni ne pozove, nego sam odeš tamo. Daš izjavu, mene i komšiju Zorana saslušaju kao da smo došli na kafu“, priseća se saslušanja u policiji 16. maja 2012. godine.

Milačić je policajcima skrenuo pažnju da je, sem Vlade, zakupac njegove kuće bio i Peđa, ali deluje da ih to nije interesovalo.

Kada je nakon mesec dana ponovo pozvan da svedoči u tužilaštvu Milačić je ponovio isto i skrenuo pažnju tužiocu da policajci nisu obratili pažnju na to da mu je još jedan čovek plaćao kiriju.

„Kad su došli da iznajme kuću, došli su Vlada i Peđa. E sad, koliko ja vidim, ovde taj Peđa se nigde ne pominje, to sam rekao i u SBPOK-u“, piše u zapisniku o Milačićevom saslušanju od 20. juna 2012. godine. On je tužiocu opisao Peđu: „visok momak, relativno mršav, ima crnu kosu i bradu jedno vreme, oko 30 godina“.

Uprkos Milačićevoj upornosti da ukaže na propust u istrazi, delovalo mu je tada da ni policija, ni tužilaštvo, nisu želeli da se pozabave tim Peđom. Ceo slučaj okončao se na drugom zakupcu, Vladi.

Tek petnaest godina kasnije, Milačić je shvatio koliko je zapravo bitan Peđa.

Naime, u novembru 2019. policija je pronašla još jednu veliku farmu marihuane na kojoj je zaplenjeno rekordnih 1,6 tona droge.

Uhapšen je Predrag Koluvija – vlasnik kompanije „Jovanjica“ koja je upravljala imanjem na kojem je marihuana zaplenjena.

Nakon što je, dve godine kasnije, Koluvija pušten iz pritvora, počeo je redovno da se pojavljuje u medijima. Davao je intervjue u kojima je objašnjavao da je nevin i da mu je policija podmetnula drogu.

Milačić je odmah prepoznao svog bivšeg stanara.

„Prepoznao sam ga nakon što je izašao iz pritvora. On je drastično izgubio kilažu. I kako sam video njegovu facu, onako kako je oslabio, kao što ga znam, samo sam rekao: ‘Evo ga Peđa je**te’“, priseća se Milačić. „U tom trenutku, kad sam ga video, pošto je smršao bio, u tom prvom trenutku nije bilo sumnje. Nije to ono kao jeste on, nije on – to je on! Izgledao je baš kao i kada je plaćao kiriju. Takođe, glas je isti, ima specifičan glas.“

U svoju kuću Milačić je ušao prvi put tek dve godine nakon operacije „Cepelin“.

„Dve godine nakon što je Vlada uhapšen, mi vlasnici kuće smo dobili poziv, kaže: ‘Dođite tog i tog dana da vam vratimo kuće.“

Milačić je tada od komšije saznao da je primetio da se nešto čudno dešava u njegovoj kući, ali da ga o tome ipak nije obavestio.

„(Komšija) mi kaže: ‘Jaooo, čoveče, kako je to smrdelo.’ Ja mu kažem da to nisam znao i pitam ga: ‘Što me nisi zvao da mi kažeš?’“

Prizor koji je zatekao u kući prati ga i dan danas.

„Kad sam video razrušene zidove, kad sam video da ništa nema, kad shvatiš da nešto što je bilo lepo sređeno za poslovni prostor, nešto što ti je bilo toliko drago, gde si ti vodio svoju firmu, da je sve uništeno…To ne može depresijom da se opiše. Ne može da se opiše ponorom, ne može da se opiše beznađem“, kaže Milačić. „Ja sam video da je u mojoj kući sve to, da je to jedino kako može da se okarakteriše – da je to državni posao.“

Nije bilo čudno što Milačića policija i tužilaštvo nisu slušali sa velikim iznenađenjem.

Oni su, zapravo, kako pokazuje dokumentacija do koje je došao KRIK, dobro znali ko je Peđa.

Koluvijin automobil i plastenici

U vreme hapšenja Vlade Lazovića policija i tužilaštvo su sumnjali da iza cele operacije proizvodnje marihuane stoji Predrag Koluvija, pokazuje dokument do kojeg je došao KRIK.

„Postoje osnove sumnje da na teritoriji Srbije postoji organizovana kriminalna grupa koja se duže vremena bavi proizvodnjom droge marihuana, povodom čega su zajedničkim sredstvima Koluvija Milan i Koluvija Predrag osnovali firmu ‘Agrimex’ (…) i izgradili 22 plastenika u kojima se trenutno uzgaja oko 18.000 sadnica droge marihuana“, navodi se u dokumentu Tužilaštva za organizovani kriminal od 5. juna 2012, kojim se od Višeg suda traži da odobri pretres Lazovićevog automobila.

Za zaštitu plastenika bilo je, kako navodi tužilaštvo, „angažovano 30 radnika koji poseduju vatreno oružje, a koji od Koluvija Milana dobijaju platu u iznosu od 1.500 do 2.000 evra“.

„Nakon dobijanja gotovog proizvoda, isti se prevozi kombijem ‘Mercedes Vito’ koji poseduje ventilacioni otvor na krovu u dve porodične kuće koje se nalaze u Mirijevskom bulevaru gde se u podrumskim prostorijama vrši sečenje, razmeravanje i pakovanje“, piše u dokumentu tužilaštva.

Iz kuća na Karaburmi, navodi se u dokumentu, članovi grupe su drogu dalje slali za prodaju u inostranstvo.

„Pripremljena opojna droga utovara se u vozila koja poseduju napravljene posebne ‘bunkere’ i transportuje ka zemljama Zapadne Evrope“, navodi tužilaštvo.

Istog dana kada su policajci upali u kuće na Karaburmi, 15. maja 2012, pretresli su i staklenik i hale u Petrović Salašu, naselju kod Stare Pazove. Staklenici su bili u vlasništvu Predraga Koluvije i Vlade Lazovića.

Policija je tu pronašla opremu za veštačko gajenje biljaka, kao i „biljnu materiju sumnjivu na marihuanu”, navodi se u zapisniku o uviđaju.

Prilikom pretresa salaša, iz Beograda je došao Milan Koluvija, rođak Predraga Koluvije. Na imanju je policija zatekla Milanov automobil „lada niva“, u kome je bio pištolj za koji je imao dozvolu.

U okviru operacije „Cepelin“ tužilaštvo je zaplenilo i automobil „pežo 407“ koji je pripadao Predragu Koluviji.

Uprkos tome, ni Predrag, ni Milan Koluvija nisu ni saslušani, pokazuju dokumenta iz istrage u koje je uvid imao KRIK.

Nije jasno zbog čega, uprkos ovim saznanjima i svedočenju Milačića, tužilaštvo nije pokrenulo istragu protiv Predraga Koluvije i njegovog rođaka Milana i ispitalo njihove veze sa ovom narko-operacijom.

U nastavku istrage, prema dokumentima, tužilaštvo se više nije bavilo plastenicima, već samo kućama na Karaburmi. Ceo slučaj slomio se na Lazoviću.

Tužilac Milenko Mandić, koji je vodio ovu istragu, odbio je da razgovara sa novinarima KRIK-a.

„Mandić ne daje intervjue“, odgovoreno nam je kratko iz Tužilaštva za organizovani kriminal.

Predrag Koluvija se ipak oglasio tokom postupka protiv Lazovića.

Angažovao je advokata da od suda traži da mu se vrati oduzeti automobil „pežo 407“, vidi se iz dokumenata koja poseduje KRIK.

„Predrag Koluvija nema nikakve veze sa delatnošću lica obuhvaćenim optužnicom“, piše u molbi i dodaje se da sud stoga dozvoli vraćanje automobila.

Makedonac

Kompanija „Agrimex“, za koju tužilaštvo navodi da su je za vođenje narko-biznisa osnovali Predrag i Milan Koluvija, u zvaničnom registru vodila se na čoveka poreklom iz Makedonije – Lorana Pejčinoskog. Firma je osnovana 2005. godine i imala je ogranak za trgovinu voćem i povrćem. U 2010. je zbog dugova od oko 4.5 miliona dinara otišla u stečaj, a u martu sledeće godine ugašena.

Pejčinoski je zajedno sa ocem 2012. godine privatizovao hrvatsku fabriku za proizvodnju aluminijuma „TLM-TVP“. Kao investitor trebalo je da firmu „vrati u život“, međutim, desilo se suprotno – radnici su prestali da dobijaju plate, a fabrika je prolazila kroz slom. Pejčinoski su završili na sudu – optuženi da su malverzacijama iz „TLM“-a izvukli milionske svote novca, pravljenjem fiktivnih ugovora sa svojim povezanim kompanijama u Beču i Bratislavi. Suđenje i dalje traje.

Loran Pejčinoski za KRIK kaže da se „Agrimex“ bavio sadnjom voća i povrća, ali „da je to skroz nebitno“. Na pitanja o marihuani i povezanosti sa Koluvijom kaže da „nema pojma“ i da je u pitanju neka greška. „Sigurno ne, sigurno ne (…). Nemam šta tu dodati. To nema nikakve veze sa mnom, hvala Vam i doviđenja“, rekao je u kratkom telefonskom razgovoru pre nego što je spustio slušalicu.

Ceo tekst možete pročitati na sajtu KRIK.rs.

Bonus video: Nastavak suđenja Predragu Koluviji: Rokovnici, sveske i zapisnici kao dokaz