17
Nakon optužbe za silovanje i snimka koji je odjeknuo Srbijom, u kojem Branislav Lečić objašnjava Danijeli Štajnfeld ko je on i da njoj treba da bude čast što se zainteresovao za nju, društvene mreže preplavili su komentari koji sugerišu da je "Lečić možda zaista ubeđen da nije bilo silovanja".
„Ja mogu da razumem, ali to je velika greška. To je moje iskazivanje nežnosti, a ne nepoštovanje. To je dostignuće. Da si ti došla do tog stepena interesovanja da kod mene izazivaš tu emociju. Jesi li normalna? To je za čast, a ne za osećanje ugroženosti. Zaista najozbiljnije mislim, a ti ne poveruj. Šta ti misliš da to ispada da sam ja neko ko svoj kurac usrećujem i mećem seksualno u nekoga koga ne poštujem, da ga ponižavam, da potcenjujem? Neko je zaslužio da ja to poželim. Imaš li uopšte pojma ko sam ja?”, deo je razgovora Danijele i Lečića koji je objavio Insajder, koji je u mnogima izazvao bes.
Saćete tvoj kurac i ti lepo u Zabelu pa se uzajamno poštujte. pic.twitter.com/tUjQI5ZC84
— Nemanja Rujević (@strani_placenik) March 22, 2021
S jedne strane, požurili su da odgovore na „pitanje“: „Od čega boluju ljudi koji koriste rečenicu: Znaš ko sam ja?’; ‘Došao je red da svi ovi ‘znaš ti ko sam ja’ saznaju ko smo svi ostali’; ‘Da, stvarno: Ko si ti??? Ovo što si rekao je grozno!!! Baš mi je muka od muškaraca ‘veličina’. A za ostalo čekam sudsku presudu’; ‘Postao si ološ i đubre! Šta, treba da im je čast što ćeš da ih siluješ?’… S druge, neke žene su iznele konstataciju koja nameće novo tumačenje problema, na nivou čitavog društva – da „ogroman broj silovatelja uopšte ne zna da su silovatelji“.
„Kao i sa Aleksićem, i za Lečića zapravo verujem da je on ubeđen da silovanja nije bilo, jer ko ne bi hteo seks sa njim. Pa, čak i ako sve vreme govori ‘ne ne ne’, samo je u zabludi, predomisliće se do kraja“, napisala je sarkastično jedna korisnica Tvitera.
Može li zaista silovatelj da ne zna da je silovatelj? Postoje li slučajevi kad neko zaista ne vidi i ne čuje „ne“ ili ga čuje kao „možda“, dok žena pred njim plače?
„Mi smatramo da se ovde ne radi o tome da li neko ne vidi i ne čuje reč ‘ne’, već o tome šta osoba koja ne želi, odnosno odbija da vidi i čuje reč ‘ne’ smatra da ima pravo – da insistira na seksualnom odnosu i protiv volje druge osobe, da odvede tu drugu osobu u nepoznatom pravcu i na nepoznato mesto i odbija da je vrati, da smatra da toj drugoj osobi treba da je ‘čast’ što je imala seksualni odnos sa njim“, kaže za Nova.rs Vanja Macanović ispred Autonomnog ženskog centra.
Pročitajte još:
Prema njenim rečima, problem je u društvenoj retorici.
„Nažalost, u Srbiji su i dalje rasprostranjene ‘narodne izreke’ po kojima ‘ako žena tri puta kaže NE da to znači DA’’ i slične. Jasno je da nisu žene kreatorke tih izreka, ali se njima opravdava ovakvo ponašanje muskaraca, posebno u domenu seksualnih odnosa, odnosno mladi muškarci se od strane starijih muškaraca i društva uče da je to tako. Dokle god se ne promeni retorika u društvu da svima bude jasno da NE znači NE, i da ne postoji pristanak na seksualne odnose kada druga osoba plače i moli da se prestane, mi ćemo imati komentare kojima se opravdavaju postupci onih koji sebi daju za pravo da bilo šta rade protiv volje druge osobe“, ističe Macanović.
Jelena Zulević, psihološkinja i psihoterapeutkinja, ograđuje se od bilo kojeg konkretnog slučaja, ali potvrđuje da je patrijarhalna kultura pogodno tle za ovakve „nesporazume“.
„Kada žena kaže ‘ne’, to je uvek ‘ne’, bez obzira da li je izrečeno verbalno ili nekako drugačije. Ako neko odluči da nastavi sa seksualnim činom i nakon toga, on je počinio silovanje. Može se dogoditi da, u iskrivljenom sistemu vrednosti počinioca (potkrepljenog patrijarhalnom kulturom), odbijanje ne bude doživljeno kao znak za prekid seksualnog čina, već kao poziv na dalje ‘dokazivanje’. Međutim, to ga ne oslobađa odgovornosti jer je svakako svestan da je izabrao da počini nasilje“, objašnjava Zulević.
***
Bonus video:
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
