Odlazak "neprijatnog" svedoka: Misterija ubistva bivšeg inspektora policije koji je previše znao, jedan događaj mu je obeležio karijeru

Kada je ubijen hicima iz "škorpiona", na stepenicama tržnog centra "Stari Merkator" na Novom Beogradu, 21. maja 1996. godine, Miroslav Bižić Biža imao je 46 godina i odavno već nije bio više pripadnik MUP Srbije. Bivši inspektor, koji je radio u vreme kada se policija još zvala milicija, bio je iskusan, imao je dobre kontakte u službi koju je napustio, ali i u podzemlju, ali ipak nije znao da je na spisku za likvidaciju.

Ubica je dobro znao njegovo kretanje, pa ga je kritičnog dana sačekao u zasedi ispred tržnog centra gde su bile prostorije Bižićeve privatne detektivske agencije.

Kada se Bižić našao na stepenicama, prišao mu je ubica obučen u beli mantil ispod kojeg je izvadio jedno od omiljenih oružja devedesetih godina, automatski pištolj "škorpion" koji je bio opremljen prigušivačem. Pored Bižića je bio još jedan čovek, koji je ostao nepovređen. Napadača nisu omeli ni brojni svedoci u toj prometnoj ulici.

Jedino što je uspeo da izusti

"Nemoj, Bog te mazao", bilo je jedino što je Bižić uspeo da kaže, ali to nije zaustavilo ubicu koji ga je izrešetao rafalom. Bižić je preminuo na licu mesta od zadobijenih povreda, a ubica u belom mantilu je nestao i do danas nije identifikovan. Ostalo je uverenje da je Bižić prepoznao ubicu i da je znao šta mu se sprema, ali bilo je prekasno.

O njegovoj smrti se dosta špekulisalo, jer je njegova detektivska agencija u to vreme dosta novca zarađivala na posredovanju između lopova koji su krali luksuzne automobila i vlasnika limuzina koji su morali da plate otkup za svoje četvorotočkaše. Posredovanje u takvim transakcijama je pipav posao, a moguće je da je neko posumnjao da Bižić nije bio samo posrednik. Da li je neka od strana ostala bez novca ili vozila, nije poznato, jer bez rešenog zločina i uhapšenog pucača, nejasan je ostao i motiv zločina.

Dok je radio kao inspektor u Beogradu i bio jedan od najperspektivnijih pripadnika tadašnjeg Sekretarijata unutrašnjih poslova (SUP), Bižić je došao u kontakt sa mnogim kriminalcima, a među njima je bilo i zvučnih imena. Ipak, njegovo zaduženje nije bilo samo da ih hapsi i sklanja sa ulice, već su preko beogradske policije i inspektora Bižića vrbovani da obavljaju prljave poslove za državu, pre svega u inostranstvu. Na meti kriminalaca koje je angažovala tadašnja Državna bezbednost, bili su pre svega politički emigranti svih boja i nacionalnosti, kada bi služba procenila da je neko postao preveliki problem, angažovala bi nekog od "žestokih momaka" da ga likvidira. Ali, i među službama je vladala konkurencija i netrpeljivost, jer je svaka tadašnja republika nekadašnje Jugoslavije imala svoju državnu bezbednost, a postojala je i savezna, jugoslovenska tajna policija.

Kolateralna šteta tog sukoba među tajnim službama postao je jedan od "njihovih" - upravo inspektor Miroslav Bižić Biža.

Naime, u jednom od retkih noćnih klubova u to vreme, u "Nani", dogodio se, za to vreme, nezapamćeni zločin. Posle svađe među "drugovima" ubijen je Andrija Lakonić. Sa njim su za stolom sedeli Darko Ašanin i Veselin Vesko Vukotić, takođe zvučna imena iz sveta kriminala tokom devedesetih. Njih trojica su bili inače prijatelji, ali je, najverovatnije zbog podele novca, izbila svađa među njima i sve se završilo pucnjavom, što je za ondašnje standarde bilo nepojmljivo.

Preplitanje službi

Na mesto ubistva došlo je mnogo policajaca, neki da istražuju slučaj, a neki, ispostavilo se i Bižić, da pomognu svojim "vezama" - kriminalcima koji su radili za jednu od službi. Došlo je do preplitanja nadležnosti, a nakon obračuna kriminalaca, došlo je do obračuna policajaca, zapravo tajnih službi preko leđa policajaca. Na meti se našao upravo Bižić, jer je, po zvaničnoj verziji, pomogao jednom od osumnjičenih za ubistvo Andrije Lakonića da pobegne. Tako je, umesto ubica Andrije Lakonića, na sudu završio policajac Bižić. Optužen je za zloupotrebu službenog položaja, delo je kasnije prekvalifikovano, ali ko god je postupak pokrenuo, uspeo je u onome što je naumio. Bižić, koji je bio veza jednog dela tajne službe sa kriminalcima, je diskreditovan i na kraju najuren iz policije, a sve je to bio obračun između nekoliko delova tajne policije.

Miroslav Bižić nikada nije do kraja razjasnio šta se tačno dogodilo, za koga je radio to što je radio i po čijem nalogu. Pušten je da radi kao privatni detektiv, ali je i taj njegov posao okončan u maju 1996. godine. To ubistvo su potom u senku bacili drugi zločini, pa je likvidacija Bižića pala u drugi plan, kao i priča o padu jednog policajca a usponu organizovanog kriminala.

BONUS VIDEO: Hapšenje članova međunarodne kriminalne grupe