8
Za Luku Bojovića prvi put se čulo u javnosti posle ranjavanja Mihajla Divca u centru Beograda, zbog toga je morao da ode iz prestonice, a utočište je našao u Erdutu, u bazi Srpske dobrovoljačke garde kod Željka Ražnatovića Arkana
Luka Bojović, dete iz dobre porodice, otisnuo se u svet kriminala rano i to svojom voljom. Presudan trenutak u njegovoj karijeri bila je pucnjava u nekadašnjem lokalu „Trozubac“ u Nušićevoj ulici u centru Beograda. „Trozubac“ je bio mesto gde su se devedesetih skupljali svi koju su nešto značili ili želeli da znače na kriminalnoj sceni u Beogradu, pa među njima i Luka Bojović, koji je više hteo da postane ime nego što je bio u tom trenutku.
Pročitajte još:
U bašti kafića se u tom trenutku našao i Mihajlo Divac, vođa ekipe sa Novog Beograda, koji je već bio poznat u kriminalnim krugovima. Bivši padobranac iz 63. brigade i učesnik rata u Hrvatskoj 1991. godine, Divac je rešio da svoje „znanje“ unovči. Postao je strah i trepet u Beogradu, a specijalnost mu je bila reketiranje drugih kriminalaca. Poznat kao izuzetno nasilan, sa Divcem niko nije ni hteo, ni smeo da se „kači“. Ali i Luka Bojović nije bio za potcenjivanje i njihov sukob je bio neminovan, a povod je bio potpuno benigan – pogled.
Naime, sve je počelo sa: „Šta me gledaš?“, što je devedesetih, koje su ličile na „divlji zapad“ iz kaubojskih filomova, mogao da znači i izazov na dvoboj. U ovom slučaju je to i bio. Luka Bojović je izvukao pištolj, a Mihajlo Divac je ustao i krenuo ka njemu. Bojović je ispalio dva hica, jedan je Divca pogodio u stomak, drugi je prošao kroz ruku i stomak, ali je Divac ostao na nogama i zapretio Bojoviću: „Mali, nemoj da ti taj pištolj nabijem u du**“. Bojović je tada pobegao sa mesta pucnjave, a Divac je otišao do Urgentnom centra gde mu je pružena lekarska pomoć.
Zanimljivo je da je najveća žrtva ovog obračuna bio pištolj koji je koristio Luka Bojović. Naime, on je koristio tada novi proizvod, model CZ 99 kalibra 10 milimetara, koji su u jednom trenutku imali skoro svi viđeniji kriminalci u Beogradu. Ali, kada se pokazao kao loš na praktičnom primeru, kada je Mihajlo DIvac posle dva pogotka ostao na nogama, novi CZ više niko nije hteo da koristi i taj model je doživeo neslavan kraj.
Navodno su tada neki uticajni ljudi pokušali da izglade odnose između Divca i Bojovića, ali to nije uspelo, a pošto se znalo da je Divac nasilan i spreman na sve, Luka Bojović je sklonjen na, po njega, u tom tenutku najbezbednije mesto – bazu Srpske dobrovoljačke garde u Erdutu, kod Željka Ražnatovića Arkana. Mladi Bojović se tu snašao, izučio zanat i stekao prijatelje među Arkanovim ljudima.
U međuvremenu 1995. godine Mihajlo Divac je ubijen u obračunu ispred jednog novobeogradskog hotela i Luka Bojović je, makar što se toga tiče, mogao da bude miran. Ipak, kada se rat završio, a SDG rasformirna, ostali su kontakti i Luka Bojović je iz Arkanove garde izašao mnogo moćniji nego što je ušao. Kada je Ražnatović likvidiran u hotelu „Interkontinental“ 2000. godine, mnogi njegovi „oficiri“, ali i poslovni partneri i prijatelji, postali su bliski Luki Bojoviću i u njemu videli, na neki način, Ražnatovićevog naslednika.
Načelnik Službe za borbu protiv organizovanog kriminala Ninoslav Cmolić, podsećanja radi, saopštio je, gostujući u Jutarnjem programu na TV Prva, da Bojović stiže u Srbiju 30. novembra i potvrdio da je on u svojoj zemlji slobodan čovek.
„Za sada ne mogu o tome da govorim, znamo samo da će biti transportovan 30. novembra, ovde treba da mu se izvade dokumenta. On je kod nas slobodan čovek, ne vodi se nijedan postupak protiv njega. Naravno, obavićemo neke razgovore sa njim, njemu jeste bezbednos ugrožena u Srbiji, na šta će biti upozoren. Šta će dalje biti, to ćemo tek da vidimo“, rekao je Cmolić gostujući u Jutarnjem programu na TV Prva.
BONUS VIDEO: Ko je Luka Bojović?
