3
Boris Majorski (18) i njegova devojka Dejana Neralić (17) nastradali su u saobraćajnoj nesreći u oktobru 2022. godine kod Beške. Njih dvoje su bili na motoru, kada im je starac S. B. (84) oduzeo prvenstvo prolaza i udario ih. Zbog ove nesreće on je osuđen na tri godine zatvora i uprkos svim naporima da odloži odsluženje kazne, prošle nedelje je poslat na robiju. Vladimir Majorski kaže za Novu da se porodica nije oporavila od bola i tuge čak ni dve godine nakon nesreće.
Kako nam je neutešni otac ispričao, nesreća se dogodila 18. oktobra posle 19 časova na Maradičkom krstu, dok su su nejgov sin i Dejan išli put vrdničke kule, kada je S. B. izleteo iz sporedne ulice i poksio ih.
Pročitajte još:
3
8
„Obavestili su me iz Ministarstva pravde da je lice primljeno na izdržavanje kazne. Prvog decembra je presuda postala pravosnažna, ali mu je odobreno do juna odlaganje. Ponovo je on pokušao da odloći, zbog navodnih bolesti iako se ranije izjasnio na suđenjima da nema nikakvih zdravstvenih problema, te da čak ne nosi naočre za vid. Provdino je da je nameštaljka i da su lažna lekarska uverenje, kako bi izbegao zatvor“, priča nam Vladimir Majorski.
Vladimir je za saobraćajnu nesreću saznao od prijatelja njegovog sina, ali da u tom momentu nije znao da su u pitanju Boris i njegova devojka.
„Taj mladić me pitao da li sam se čuo sa Borisom. Rekao sam da nisam, da vozi motor i da ne može da priča. Onda mi je rekao da je bila neka nesreća i da se vidi Borisov motor na licu mesta. Kasnije sam saznao da je taj dečko znao da je Boris mrtav, ali da nije smeo da mi kaže. Zvao sam sina nekoliko puta, ali mi se nije javljao. Počela je da me hvata panika. Tražio sam na portalima vest, a na jednom lokalnom je bila, ali bez ikakvih dodatnih informacija“, priča nam neutešni otac.
#related-news_0
On je tada krenuo u potragu za informacijama o stanju svog sina i Dejane, ali da niko od nadležnih ništa nije želo da mu kaže.
„Zovem policijsku stanicu u Inđiji, oni mi kažu da moram zvati Hitnu pomoć, jer su oni izlazili na lice mesta. Pošto držim pogrebnu opremu, znam kakva je procedura, ali sam ipak pozvao i Hitnu pomoć, ali su mi oni rekli da moram da kontaktiram policiju. Kada sam ponovo pozvao MUP, oni su mi rekli da moram da dođem u policijsku stanicu. Put ka Inđiji bio je zatvoren tada, obišli smo nekih 22 km od Stare Pazove“, objašnjva on.
Ističe da je policija bila dužna da ih obavesti da im je sin poginuo, a ne da sami tragaju za informacijama.
„Tu su morala biti i kola Hitne pomoći, da dođu do naše kuće, a ne da ja vozim 20 kilometara da bi mi rekli da mi je dete poginulo, pa posle, u tom šoku, nazad. Ne sećam se ni kako sam došao kući. Rekli su nam da su oboje podlegli povredama i ništa više. Supruga i ja smo bili izbezumljeni. Ona je jako teško podnela, htela je da ga vidi, rekla mi je: „Ti radiš taj posao, ajmo u kapelu, otvoriće oni tebi, učiniće nam to“. Zagrlio sam je i rekao da ne radi to, mogao sam samo da pretpostavim u kakvom su stanju njihova tela, rekao sam joj da idemo kući, u šoku smo bili. Nismo prvo shvatali šta se dogodilo, tek kada samo otišli u Institut za sudsku medicinu, kada sam video svoje dete u sanduku, tada je krenula eksplozija emocija, totalni haos u celom organizmu. Od tada se borimo, jedva živimo. 26. jula bi naš sin napunio 20 godina“, objašnjava otac.
Kako nam priča Vladimir, S. B. učinio je teško delo protiv bezbednosti u saobraćaju, dvoje mladih je stradalo, a on je u pritvoru do sada proveo samo 30 dana, nakon nesreće.
„Nakon toga tužilac je zatražila da se produži pritvor, ali se on žalio na to i pušten je na slobodu. Optužnica je podignuta posle tri meseca, suđenje je relativno brzo išlo, samo dva ročišta, potom se završilo i osuđen je na tri godine zatvora. Na suđenju je sve izgledalo kao da se sudi nama, roditeljima, porodicama, a ne počinitelju. On je bio u veoma povlašćenom položaju, pazilo se kako se oslovljava, kao da je zaštićen, a nikome nije bitno što naša deca trule u grobu. Tada je konstatovano da ja imam još dece. Zaboga ljudi, pa nisu moja deca papirići, da ću ja njih da zgužvam, bacim i to je to, idemo dalje“, kaže utučeni otac.
Iako je za ovo krivično delo zaprećena kazna od dve do 12 godina zatvora, S. B. je osuđen na svega tri godine, što je gotovo minimum. Obrazloženje sudije, prema rečima oca, je to da u svojoj praksi do sada nikada nije osudila vozača na pet godina zatvora za ovo delo.
„Pitao sam sudiju da li je do sada imala u svojoj praksi da neko izazove ovakvu nesreću, tek tako da ubije dvoje mladih ljudi. Taj čovek je proživeo 85 godina, ceo život je živeo i radio u Nemačkoj, a ovo dvoje mladih ljudi je tek trebalo da dopinesu ovoj našoj državi, društvu. Čitav život je bio pred njima. Taj čovek je na suđenju izjavio da u Nemačkoj nije vozio, jer su kazne rigorozne, i da bi mu oduzeli svu imovinu da je napravio tamo nekakav udes“, naglašava Vladimir.
#related-news_1
Kako ističe, S. B. je došao je u Srbiju da radi šta hoće, imao je novca za advokate i deviznu penziju.
„Na prvom ročištu, tek posle šest meseci, on je nama pokušao da izjavi saučešće. Sedeli smo u hodniku suda, jedan naspram drugog, ništa nije rekao. A kada je počelo suđenje, advokatska caka, da bi mu se to uzelo kao olakšavajuća okolnost. Pokušao je da napravi predstavu, a deca nam trule u grobu. Vozač sam, svakome je to moglo da se desi, odmah to veče je trebalo da se izjavi saučešće, ako se plašio za svoju bezbednost, da će ga neko napasti, mogao je da pozove, da kaže. Ko bi ga tukao ako je iskren čovek, ako se pokajao, ja bih ga zagrlio najiskrenije, samo da je došao tada da nam izjavi saučešće. Navodni izgovor je bio da nije mogao da dođe do mog broja telefona, a samo na internetu da je ukucao „Pogrebne usluge Stara Pazove“, odmah bi mu izašao moj broj, tek tako. Mi nismo prihvatili to saučešče, jer je pravio cirkus u sudu“, objašnjava on.
Ceo postupak je išao veoma brzo, na drugom ročištu izrečena je kazna zatvora od tri godine, a potom je usledila nova agonija za porodicu.
„Usledile su njihove žalbe, prvo na Apelacioni, a potom na Vrhovni sud. Čak su i platili novo veštaćenje, kojim je utvrđeno da je Borisova krivica za nesreću. Dete koje je išlo glavnim putem, po svim propisima, ali na svu sreću, to je na Vrhovnom sudu odbijeno odmah, bez ikakvih razmatranja. Taj čovek je pokušao da blati moje mrtvo dete. To nas je slomilo“, naglasio je Vladimir.
Vladimir je deo Udruženja stradale dece u saobraćaju. Zalažu se za oštrije kazne za bahate vozače, a kako kaže, nedavno su ih primili na sastanak ministarka pravde Maja Popović i predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
„Svi su nas ljudski saslušali. Ja sam čovek iz naroda, rekao sam im tada da su roditelji tempirane bombe i da je neophodno da nadležni rade svoj posao, da roditelji ne bi uzimali pravdu u svoje ruke. Ministarka mi je zaista uvek izlazila u susret, kad god sam je pozvao, kad god mi je trebalo nešto, ona je pomogla. Svi organi su nas tada primili, saslušali i sad te izmene zakona treba da budu izglasane. Nama svima je u cilju da sačuvamo te mlade živote“, naglasio je otac nastradalog Borisa.
Kako nam objašnjava u zemljama zapadne Evrope trostruko je manje saobraćajnih nesreća sa smrtnim ishodom, zbog rigoroznijih kazni.
„Taj vozač je trebao da se plaši zakona i ovde, kao u Nemačkoj. Da je tada, od svoje devizne penzije, dao taksisti 400 evra, ovaj bi ga vozio svuda, kao gospodina. Za njegove 84 godine života trebao je mnogo iskusniji i pametniji čovek da bude od mene. Pošto držim pogrebno preduzeće imao sam slučajeve u tim godinama gde ljudi umiru za volanom, pa izazovu nesreće. Moraju ljudi imati svest, to su 84 godine, čovek nema reflekse u tim godinama, to su potencijalne ubice na putevima. U njegovim godinama ova presuda je praktično doživotna robija. Rekli su nam još i da je mlađe lice, dobio bi više zatvora. Obično ljudi u tim godinama, kada završe u zatvoru potonu skroz i to je to“, završio je Vladimir Majorski.
VIDEO: Hapšenje zbog droge
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare