0
Slučaj kada su juče dvojica tinejdžera pokušala da siluju devojčicu (13) u Bečeju, samo je jedan u nizu sve brutalnijih primera vršnjačkog nasilja. Kakvo smo to društvo kad deca siluju decu, kakav je to novi trend među najmlađima? Sagovornici Nova.rs saglasni su da su prva i najvažnija adresa kod odgovora na ovo pitanje roditelji i škola, ali i ukazuju da je medijski sadržaj prepun pornografije i nasilja koji kod mnoge dece stvara osećaj znaka jednakosti između seksualnosti i nasilja.
Kako za portal Nova.rs ističe doktorka psiholoških nauka i specijalista dečije psihologije Aleksanda Jovanović Magyar, iako seksualno nasilje među maloletnicima predstavlja krivično delo, nekim delom ono potpada i pod vršnjačko, a ono je u proteklom periodu sve učestalije.
„S obzirom na to da je reč o maloletnim izvršiocima ovih krivičnih dela, verujem da oni nisu svesni da je to silovanje. Mislim da je tu prisutna težnja da privole nekog i kontrolišu, te da njihova prvobitna tendecija nije bila silovanje. Kod ovakvih slučajeva vršnjačko nasilje se ogleda u činjenici i potrebi da nekog maltretiraju, odnosno da postoji namera da se neko pritiska. Jer, vršnjačko nasilje ili buling jeste siledžijsko ponašanje koje obuhvata verbalno ili telesno maltretiranje žrtve“ kaže za naš portal Jovanovićeva.
Dr Jovanović navodi i da je poslednjih godina sve izraženija pojava prevremenog psiho-fizičkog sazrevanja kod dece, a jedan od razloga jeste uticaj novih tehnologija i medija. Tako je deci sve postalo dostupnije, od pornografije, pa do scena najbrutalnijeg nasilja.
„Nekoliko faktora utiču na vršnjačko nasilje. Neki od njih su brzo sazrevanje dece koje je u proteklih godina sve intezivnije, zatim sve naprednija tehnologija, ali i ishrana. Veliki problem su televizija i internet putem kojih je deci sve postalo dostupno i gde, očigledno, nema cenzure. Emituje se sadržaj pun nasilja, pornografije i to na razvoj maloletnika znatno utiče. Previše seksualnog sadržaja i obnaženosti kod dece izaziva prevremeni razvoj seksualnosti. Pa tako, usled toga što gledaju, kod maloletnika dolazi do izjednačavanja pojmova pornografija, seks i ljubav“, kaže Jovanovićeva.
Kako ističe, veoma bitan faktor, a koji se vrlo često zanemaruje, jeste i ishrana dece.
„Upotrebljava se puno mesa, što takođe dovodi do razvoja prevremene pojave seksualnog ponašanja kod dece. Mislim da ćemo imati veliki problem sa pojavom nasilnog ponašanja kod dece ukoliko na vreme i preventivno ne delujemo. Potrebno je da se sa njima radi i priča, od roditelja, pa do škole. Trebalo bi ih učiti i usmeravati već u drugom, trećem razredu osnovne škole, a ne kasnije, kako je dosad bila praksa“, dodaje specijalista dečije psihologije.
Dr Jovanović u razgovoru za naš portal upozorava i na opasnost društvenih mreža kod razvoja dece.
„Treba istražiti i fenomen lajkova na društvenim mrežama i kako to utiče na decu prilikom ovakvog ponašanja. Opšte je poznato da deca čine razne stvari samo zarad lajkova na Fejsbuku ili Instagramu. Pitanje je, da li maloletnici imaju podršku svojih vršnjaka prilikom činjenja ovih stvari, čime se onda dodatno podstiče agresivno ponašanje?!“, kaže doktorka.
Pored slučaja u Bečeju, tokom proteklog vikenda se dogodio identičan u Bačkoj Palanci, kada je policiji u ovom mestu prijavljeno da su dvojica dečaka starosti 11 godina pokušala da obljube drugaricu (14). Krivični zakonik Srbije kaže da maloletnici do 14 godina ne podležu krivičnoj odgovornosti, dok im se nakon toga, pa sve do punoletstva, sudi po Zakonu za maloletnike koji predviđa mnogo blaže kazne. Shodno tome, postavlja se pitanje šta je adekvatna kazna za ovakvo ponašanje. Advokat Denis Bećirić kaže za naš portal da bi, pre svega, trebalo raditi na prevenciji nasilnog ponašanja kod dece, jer bi, vrlo verovatno, oštrije kažnjavanje bilo kontraproduktivno.
„Maloletnicima se za učinjena krivična dela mogu izreći vaspitne mere, kazne maloletničkog zatvora i mere bezbednosti. Kod maloletnika mlađih od 14 godina situacija je malo drugačija. Oni ne odgovaraju krivično, ali njihovi roditelji itekako mogu. Odnosno, ukoliko se utvrdi da je dete zanemarivano, sledi procesuiranje roditelja. Mislim da je zakon adekvatno propisao kažnjavanje maloletnika. Smatram da je potrebno raditi na prevenciji, odnosno učenju dece da se ne ponašaju nasilno, jer mislim da bi oštrija kaznena politika negativno uticala. Ako ih pošaljete u popravni dom ili zatvor, po nekoj ranijoj praksi, deca se vraćaju još gora i time ne doprinosimo da se ovakvo ponašanje smanji“, dodaje Bećirić.
Jedan od događaja koji je izuzetno potresao javnost jeste i slučaj koji se dogodio aprila 2017. godine u Subotici. Tada su trojica maloletnika I. H. (16), P. S. (16) i A. B. (15) uhapšena zbog sumnje da su pretukli i silovali 12-godišnju devojčicu. Napad se dogodio u kući na periferiji ovog grada, u kojoj su osumnjičeni maltretirali i seksualno zlostavljali devojčicu. Sem trojice privedenih tinejdžera, u ovom događaju učestvovao je čak i jedan 12-godišnjak. Možda i drastičniji primer jeste slučaj seksualnog zlostavljanja maloletnika na Novom Beogradu juna 2018. godine. Naime, tada je 11-godišnji dečak u žbunju navodno napastvovao šestogodišnjeg druga. Za ceo slučaj saznalo se nakon što je roditelj napastvovanog dečaka, iz besa, iz pištolja ranio roditelje nasilnika.
Žene lako dostupne mete
Psiholog i psihoanalitičar Vesna Brzev Ćurčić kaže za portal Nova.rs da često mladi ljudi nemaju ideju o seksualnosti, te da je to jedan od glavnih problema zbog čega se dešavaju slučajevi poput ovog u Bečeju.
„Ako pak imaju ideju o seksualnosti, izjednačavaju je sa nečim agresivnim. Najčešći razlog je u odnosu porodice prema ovoj osetljivoj temi, ali i uticaju okruženja: škole, medija. Žene su uvek „lako dostupne“ mete i, nažalost, oličenje osoba sa kojima može i treba da se postupa tako. Škola, a ni porodica ne nude seksualno vaspitanje, pa decu edukuju mediji, pre svega tabloidi. Rezultat je koliko vidimo, nažalost, porazan“, kaže Ćurčićeva.
Postavlja se pitanje da li će maloletničko nasilje, sa novim razvojem tehnologija, samo postajati sve intezivnije i brutalnije. Ipak, ono što je neophodno, jeste da se celo društvo uključu u prevenciju. Od roditelja, škole, pa do uglavnom nemih posmatrača.
Zapalili beskućnika
Verovatno jedan od najstravičnijih primera maloletničkog nasilja dogodio se decembra 2016. u Novom Sadu, kada su, tada, dvojica dečaka starosti 12 godina i jedan 13-godišnjak, zapalili beskućnika Dragutina Todorčevića (64). Tog dana jedan od dečaka zapalio je novine i bacio ih na Todorčevića. Vatra je najpre zahvatila odeću beskućnika, nakon čega je nesrećni čovek potpuno izgoreo. Nakon ovog događaja, maloletnik je u policiji ispričao da se samo igrao sa drugovima i da mu nije bila namera da čovek izgori. Ipak, zbog ovog dela Draginja Jovanov, majka pomenutog dečaka, osuđena je na šest mesecu zatvora zbog zapuštanja i zlostavljanja maloletnog deteta o kojem je bila dužna da se stara.