0
Godišnji izveštaj o radu Vrhovnog javnog tužilaštva otkriva da su posebna odeljenja za suzbijanje korupcije pri višim tužilaštvima u Beogradu, Novom Sadu, Nišu i Kraljevu zaključila ukupno 251 sporazum o priznanju krivičnog dela sa okrivljenima, od kojih su i nadležni sudovi prihvatili 243. Tri posebna odeljenja zaključila su manje sporazuma u odnosu na 2022. godinu, dok je u Beogradu evidentirano više, tačnije sa 53 osobe, dok je u 2022. na ovaj način rešeno predmeta protiv 32 osobe.
Statistike pokazuje da su okrivljeni za korupciju, koji su sklapali sporazum o priznaju krivičnog dela sa tužilaštvima, u većini slučajeva kažnjavani uslovno, osim u slučaju zloupotrebe položaja, gde je u većini izrican efektivni zatvor.
Podsetimo, sporazum o priznanju krivičnog dela takođe je jedna vrsta nagodbe, koja okrivljenom ostavlja mogućnost da već u toku istrage (ali i tokom sudskog postupka) prizna krivično delo, kako bi u zamenu dobio blažu kaznu.
0
1
5
U slučaju sporazuma u istrazi, ne otvara se sudski popstupak, već se isti šalje na potvrđivanje nadležnom sudu. U slučaju da sud oceni da nagodba okrivljenog i tužilaštva nije u skladu sa zakonom, da je predložena kazna ili sankcija neadekvatna, sud sporazum može ukinuti ili odbaciti. Za razliku od oportuniteta, koji podrazumeva nagodbu između tužioca i okrivljenog, bez učešća suda, okrivljenom koji sporazumno prizna krivicu izriče se krivična sankcija, oko koje se zapravo i vrši nagodba. Dok okrivljeni protiv kojih je oportunitetom obustavljen postupak ne uzlaze u krivičnu evidenciju, okrivljeni koji priznaju krivicu sporazumno ostaju krivično evidentirani kao osuđivane osobe.
Godišnji izveštaj Vrhovnog tužilaštva otkriva da je tokom 2023. najviše sporazuma o priznanju krivice (40) sklopljeno i isto toliko i sudski potvrđeno s okrivljenima koji su počinili zloupotrebu službenog položaja. Od ukupnog broja, 11 okrivljenih je osuđeno na ukupno pet godina zatvora, dok je njih 29 dobilo uslovne osude. Za delo pronevera u obavljanju privredne delatnosti, krivicu je sporazumno priznalo 39 osoba, ali je u slučaju četiri, sud odbacio nagodbu. Izrečena je čak 31 zatvorska kazna, ukupne dužine skoro deset godina, dok je osmoro okrivljenih osuđeno uslovno.
Sledi krivično delo davanje mita, koje je u 2023. priznalo 32 okrivljenih, od kojih su dvoje dobili zatvorske kazne, jednu novčanu, dok je 29 uslovnih osuda.
Zanimljivo je da je zbog primanja mita samo devetoro okrivljenih priznalo krivicu, kao i da je svima izrečena zatvorska kazna.
Bonus video: Sudija tuži novinare KRIK-a: Predmet spora su javno dostupni podaci – o imovini