Pravosuđe, kao jedna od tri posebne grane vlasti, ima sva ustavna i zakonska ovlašćenja da kontroliše rad izvršne vlasti i u slučaju povreda pravnog poretka, promtno reaguje i isto sankcioniše. U praksi se to međutim, ne dešava, a javnost opravdano stiče utisak da je upravo pravosuđe glavna poluga vlasti aktuelnog režima.
Gordana Striković, glavna tužiteljka VJT u Kragujevcu
Na čelu Višeg javnog tužilaštva u Kragujevcu, nalazi se od jula 2024, prerthodno je od 2018. postupala u Osnovnom tužilaštvu u istom gradu. Karijeru je započela na Kosovu odakle je rodom i to kao pripravnik i tužilački saradnik u Okružnom javnom tužilaštvu u Peći. Bila je i tužilački saradnik u Višem javnom tužilaštvu u Kosovskoj Mitrovici.
Od marta 2011. do februara 2015. radila je kao sudijski pomoćnik, u zvanju višeg savetnika u Apelacionom sudu u Kragujevcu. Od tada do novembra 2018. bila je sekretar u kragujevačkom Apelacionom javnom tužilaštvu, nakon čega je po prvi put izabrana za javnog tužioca u Osnovnom tužilaštvu. Tada je obavljala i funkciju portparola, a mandat joj je obeležio slučaj prijava protiv gradskog funkcionera Z. M. zbog polnog uznemiravanja, kao i nestanka više stotina seroloških testova na Sars-KoV-2 iz Instituta za javno zdravlje u Kragujevcu, u vreme pandemije.
Zorica Avramović, sudija Višeg suda u Beogradu
U Posebno odeljenje za organizovani krminal upućena je prošle godine, nakon što je sudija Vinka Beraha Nikičević otišla u penziju. Sudija Zorica Avramović, iza sebe ima višegodišnju karijeru koju je dosad nesumnjivo obeležio postupak protiv Aleksandra Mitrovića, sina vlasnika TV Pink Željka Mitrovića, kom se sudilo za izazivanje saobraćajne nesreće u kojoj je poginula Andrea Bojanić (17), jula 2013. u Ustaničkoj ulici u Beogradu.
Ovaj postupak trajao je bezmalo punu deceniju, a obeležile su ga brojne kontrovereze, koje su naposletrku rezultirale osuđujućom presudom i kaznom od 11 meseci kućnog zatvora s elektronskim nadzorom. Presudu Avramovićeve preinačio je Apelacioni sud nakon žalbenog postupka i Mitroviću povećao kaznu – za mesec dana, tj na ukupno godinu dana kućnog zatvora. U obrazloženju presude kao olakšavajuće okolnosti je navela da je Aleksandar Mitrović u vreme udesa imao 19 godina, zbog čega mu se sudilo kao mlađem punoletnom licu, a ranije nije bio osuđivan, kao i da je Bojanić prelazila ulicu na crveno svetlo „pretrčavajući ili ubrzanim hodom“.
Presudu je sudija Avramović izrekla u ponovljenom postupku, nakon što joj je prethodna od ukupno 12 meseci kućnog zatvora ukinuta, jer se odnosila i na delo nepružanje pomoći povređenom, koje je u međuvremenu zastarelo. Činjenica da je iz dva navrata mlađeg Mitrovića osuđivala na kućni zatvor, nije naišla na odobravanje javnosti, koja je ovakvu presaudu mahom komentarisala kao još jedan dokaz da zakon ne važi za poznate, bogate i osobe bliske vlasti.
Činjenica što je neposredno nakon izricanja presude Mitroviću napredovala u Viši sud, dodatno je stvolrila utisak da je za isuviše blagu kaznu, tada i nagrađena novom i višom funkcijom, a odmah je ponela i epitet „naprednjačkog sudskog kadra“.Po dolasku u Specijlani sud preuzela je i postupak protiv ozloglašenog kriminalnog klana Veljka Belivuka zbog više ubistava.
Bliskost sa vlašću pripisivana joj je i zbog činjenice što je snaja nekadašnjeg dekana Pravnog fakulteta u Beogradu, prof dr Sime Avramovića, jednog od potpisnika javne podrške predsedniku Aleksandru Vučiću i režimskoj kasti.
Mirjana Ilić, sudija Specijalnog suda, članica VST
U javnosti je karijeru sudije Mirjane Ilić obeležilo suđenje za ubistvo francuskog državljanina Brisa Tatona u kome je navijače Partizana osudila na ukupno 240 godina zatvora.
Donosila je odluke u poznatim suđenjima za ratne zločine – bila je predsednica veća koje je Pavla Gavrilovića, komandanta vojnog bataljona, oslobodilo optužbi da je naredio da se selo Trnje na Kosovu i Metohiji „očisti“ od albanskih žitelja, a jednog od starešina bataljona osudilo na 15 godina zatvora. Bila je članica veća koje je prvostepeno osudilo okrivljenog u predmetu poznatom kao „Tuzlanska kolona“. lić je 2014. godine pokrenula postupak protiv sudije Višeg suda u Beogradu Vladimira Vučinića po prijavi predsednika ovog suda Aleksandra Stepanovića.
Vučinić je bio optužen da je u medijima komentarisao postupak u kom je sudio, a koji se vodio protiv biznismena Miroslava Miškovića. Kažnjen je javnom opomenom, ali je potom ta odluka promenjena i VSS je odbacio predlog da se protiv njega vodi postupak. Vučinić je, međutim, u međuvremenu, napustio sudstvo i postao advokat.
Saša Drecun, javni tužilac za organizovani kriminal
Zamenik tužioca za organizovani kriminal Saša Drecun, koji je vodi postupak protiv Predraga Koluvije, vlasnika privrednog gazdinstva za organsku proizvodnju „Jovanjica“, na kom je sredinom novembra prošle godine pronađen rekordni zasad marihuane, i ranije je bio povezan sa kontroverznim slučajevima i postupcima, među kojima su prebijanje Andreja Vučića i Predraga Malog na „Paradi ponosa“, ali i aferom „pištolj“ kojom je vlast pokušala da diskredituje tadašnjeg ombudsmana Sašu Jankovića.
Upravo zbog toga, Drecun je u javnosti više puta označen kao tužilac blizak vladajućem režimu. Nakon što je advokatica Zora Dobričanin Nikodinović, branilac Predraga Koluvije, gostujući u specijalnoj emisiji N1 televizije „Kad je cvetala marihuana“ izjavila da je čak iz dva navrata pokušavala da alarmira tužilaštvo i istraži zašto noću sijaju svetla, kako u upravnoj zgradi, tako i u plastenicima „Jovanjice“, u javnosti se nametnulo pitanje zašto tužilaštvo, odnosno postupajući zamenik Saša Drecun nije odgovorio na njen predlog da se izvrši uviđaj na licu mesta.
Dodatnu sumnju u to da se nešto ipak dešava na „Jovanjici“ sve ovo vreme, podgrejala je i tvrdnja advokatice da su računi za struju i dalje veoma visoki, iako je, kako je tvrdio MUP, na plantažu stavljen katanac još u novembru prošle godine. Inače, postupajućem zameniku tužioca Drecunu ovo je prvi slučaj kojim je zadužen od kada je uznapredovao u karijeri i iz Višeg tužilaštva upućen u Tužilaštvo za organizovani kriminal.
Na prethodnom radnom mestu on je, između ostalog, zastupao i optužnicu protiv osmorice pripadnika niškog odreda Žandarmerije, koji su osuđeni na uslovne kazne zatvora zbog prebijanja Andreja Vučića i Predraga Malog, braće tadašnjih premijera i gradonačelnika Beograda, tokom „Parade ponosa“ u septembru 2014.
Drecuna su pojedini mediji označavali kao tužioca veoma bliskog vladajućem režimu, a svemu tome je doprinelo njegovo navodno učešće u pokretanju afere „pištolj“ koja je bila uperena protiv tadašnjeg ombudsmana Saše Jankovića, jednog od najglasnijih protivnika režima. Janković je tada ispitivao incident na Paradi ponosa, nakon čega je utvrdio da pripadnici niškog odreda Žandarmerije jesu prekoračali ovlašćenja, ali da ih je na to izazvalo ponašanje Vučića i Malog.
Ubrzo nakon toga otpočela je medijska hajka protiv Jankovića, a slučaj samoubistva njegovog prijatelja, koje se dogodilo dve decenije ranije, dospeo je na naslovne strane prorežimskih tabloida. Janković je u intervjuu za „Nedeljnik“ direktno optužio Drecuna da je slučaj samoubistva njegovog druga, izvukao iz arhive i bez ikakve prateće dokumentacije, dostavio šefu kabineta ministra policije.
Drecun je na svom prethodnom radnom mestu zastupao i optužnicu u slučaju „Havana“, u kom je među optuženima za iznudu bio Vladimir Popović Pop, navodni blizak prijatelj Filipa Koraća i Luke Bojovića, a koji je ubijen u jednom kafiću na Vračaru uoči donošenja presude.
Takođe, Drecun je zastupao i optužnicu za ubistvo označenog pripadnika „kavačkog klana“ Blaža Đurovića, koji je izrešetan 2018. ispred svoje kuće na Dušanovcu. I ovaj postupak su pratile brojne kontroverze jer se kao podstrekivač pominjao Filip Korać, koji je ubrzo završio na crvenoj Interpolovoj poternici.
Marko Jocić, sudija Apelacionog suda u Beogradu
Posle samo devet godina postupanja u Osnovnom i Višem sudu u Smedrevu, Jocić je izabran za sudiju Apelacinog suda. Po dolasku odmah je raspoređen u Posebno odeljenje za organizovani krminal, gde je kao član veća odlučivao po žalbama u gotovo svim presudama koje su izricane od 2019. godine do danas.
Među njima su i pravsonažna oslobađajuća presuda nekadašnjim šefovima Resora državne bezbednosti za ubistvo novinara Slavka Ćuruvije, koja je izazvala skandal u javnosti. Jocić je takođe bio član veća, koje je ukinulo presudu Darku Šarića za pranje novca, i slučaj, posle 10 godina prvostepenog suđenja, vratilo na početak.
Prethodno, postupao je i u Šarićevom predmetu za šverc 5,7 tona kokakina, odnosno u trenutku kada mu je nakon sedam godina ukinut pritvor, a potom i kada je doneta osuđujuća pravosnažna presuda. Takođe, Jocić je bio u većima koja su potvrdila zastaru krivičnog gonjenja protiv Zvezdana Terzića, a odlučivao je u postupku protiv bivšeg ministra Predraga Bubala zbog privatizacije „Luke Beograd“, kao i u sklučaju ubistva advokata Vladimira Zreleca.
Jocićev otac Dragan, bio je sudija Vrhovnog suda Srbije i predsednik Apelacionog suda u Nišu. Kao sudija Vrhovnog suda bio je u većima u predmetima „Ibarska magistrala” u kom se sudilo zbog pokušaja ubistva političara Vuka Draškovića i na suđenju zemunskom klanu za atentat na premijera Srbije Zorana Đinđića. Upravni odbor Pravosudne akademije izabrao ga je 2014. godine za člana programskog saveta akademije i tu je bio sve do 2021.godine.
Kako je objavio KRIK, Jocić je krajem decembra 2022. kao predsednik komisije koju je formirala Pravosudna akademija učestvovao u izboru Dejana Damnjanovića za direktora Agencije za sprečavanje korupcije. Nevladina organizacija BIRODI ocenila je izbor nezakonitim i tražila da se konkurs poništi jer su, kako tvrdi, direktora izabrali funkcioneri čiju imovinu treba da kontroliše upravo Agencija.
Jocić je u odgovoru KRIK-u naveo da smatra da je izabran kandidat koji je sakupio najviše bodova i da je izbor bio transparentan.
Zdravka Đurđević, sudija Apelacionog suda u Beogradu
Posle 16 godina rada u sudu u Obrenovcu, sudija Đurđević je 2010. izabrana za sudiju Apelacionog suda u Beogradu, gde je do danas postupala u svim odeljenjima. Đurđević je bila u veću koje je 2019. pravosnažno oslobodilo Veljka Belivuka u slučaju poznatom kao „ubistvo na šinama“ – jednom od prvih predmeta u kom se moglo naslutiti da država štiti Belivuka.
Belivuk i dvojica njegovih saradnika bili su optuženi za učešće u ubistvu Vlastimira Miloševića, a postupak je obeležio niz kontroverzi – tako, u krivičnoj prijavi pisalo je da je Belivukov DNK pronađen na mestu događaja, ali ga sudska veštakinja nije pomenula u konačnom izveštaju rekavši kasnije da je reč o grešci u komunikaciji između nje i policije. Na kraju su sva trojica pravosnažno oslobođena, a ubistvo je do danas zvanično ostalo nerešeno, preneo je KRIK. Dve godine kasnije, bila je u veću koje je ukinulo pritvor vlasniku narko-plantaže „Jovanjica“.
Sudija Đurđević učestvovala je u donošenju još jedne odluke koja se tiče Koluvije – bila je članica veća koje je u martu 2021. potvrdilo optužnicu u slučaju „Jovanjica 2“, kojom su optuženi policajci i pripadnici obaveštajnih agencija BIA i VOA da su obezbeđivali „Jovanjicu“ i Koluviji pružali logističku podršku.
Takođe, bila je članica veća koje je krajem 2013. umanjilo kaznu policajcu Bobanu Petkoviću sa pet na tri godine za ubistvo starca albanske nacionalnosti tokom rata na Kosovu – i tako ga osudilo na kaznu ispod zakonskog minimuma. Nevladina organizacija Fond za humanitarno pravo koja je pratila suđenje istakla je da je nizom problematičnih odluka veće „izigralo pravdu za žrtve u ovom predmetu“.
Odlučivala je i u slučaju „Durmitor“, gde su zbog nelegalnog posedeovanja oružja, osuđeni navodni pripadnici „škaljarskog klana“. Takođe je učestvovala u pravosnažnim presudama grupi „Pauk“ za špijunažu, u slučaju sprečavanje hapšenja Slobodana Miloševića, slučaju „Jugoremedija“, bivšem ministru Oliveru Duliću…
Mirjana Popović, sudija Apelacionog suda u Beogradu
Popović je karijeru započela u Četvrtom opštinskom sudu u Beogradu, odakle je posle 11 godina napredovala u okružni, današnji Viši sud u Beogradu, a sedam godina kasnije u Apelacioni. Od 2010. odlučuje o najbitnijim predmetima u državi, najpre iz oblasti organizovanog kriminala.
U KRIK-ovoj bazi „Prosdudi ko sudi“ najdetaljnije su pobrojani svi predmeti na kojima je radila Popovićeva.
Najpre, bila je u veću koje je prepolovilo kaznu navijačima Partizana zbog ubistva francuskog navijača Brisa Tatona, ali i među sudijama koje su oslobodile kontroverzne kosovske biznismene Zvonka Veselinovića i Milana Radoičića sumnje da su učestvovali u krađi kamiona. Takođe je učestvovala u donošenju nezakonite oslobađajuće presude Stanku Subotiću Canetu zbog šverca cigareta.
Popović je bila među sudijama koji su zbog zastarelosti oslobodili nekada prvog čoveka carine Mihalja Kertesa sumnje da je po nalogu pokojnog Slobodana Miloševića novac iz zemlje iznosio na Kipar. Sa kolegama je oborila i presudu kojom je nekadašnji ministar ekologije Oliver Dulić osuđen na tri i po godine zatvora zbog zloupotrebe službenog položaja prilikom dodele dozvola firmi „Nuba invest“ za izgradnju optičke mreže.
Sudsko veće u kome je Popović bila članica osudilo je sudiju Blagoja Jakšića za zloupotrebu službenog položaja i sudiju Gorana Krstića za primanje mita, dok je tužioca iz Novog Pazara Radanka Lojanicu oslobodilo optužbi da je sudilo se da je prisvojio deo novca koji je trebalo da bude uplaćen u humanitarne svrhe. Bila je u veću koje je pravosnažno oslobodilo optužene u slučaju „stečajna mafija“, kao i u veću koje je oborilo presudu bivšem direktoru „Železnica Srbije“ Milanku Šarančiću i suđenje vratilo na početak.
Dušanka Đorđević, sudija Apelacionog suda u Beogradu
Ime sudije Đorđević skrenulo je pažnju javnosti ne toliko zbog odluka koje je donosila, koliko zbog progona KRIK-a, protiv čijih je urednika i novinara podnela krivične tužbe kojim je tražila da se osude na zatvorske kazne kao i da im se zabrani da se bave novinarstvom. Razlog je bio taj što je KRIK u svojoj bazi „Prosudi ko sudi“ objavio da sudija Đorđević poseduje pet stanova, poslovni prostor i dve garaže u Beogradu, kao i zemljište nadomak Bajine Bašte.
Đorđević postala je sudija 2005. godine, a najduže je radila u beogradskom Višem sudu – čak 11 godina. U karijeri je donosila odluke u predmetima koji su privlačili pažnju javnosti, prenosi KRIK.
Mediji su pisali o sudiji Đorđevići kada se 2010. godine udala za advokata koji je zastupao optuženog u postupku u kom je ona sudila. Advokat Aleksandar Đorđević branio je mladića optuženog da je automobilom usmrtio policajca i pobegao, a sudija i on venčali su se desetak dana pred suđenje.
Sudija je zbog toga tražila da bude izuzeta iz predmeta, što se i desilo. Porodica ubijenog i njihov advokat, međutim, izjavljivali su u medijima da je sudija namerno odugovlačila postupak i da je, u vreme kada je zakazala suđenje, već znala da će se udati za advokata, ali ih o tome nije obavestila.
U decembru 2016. Đorđević je bila među kandidatima za sudiju Ustavnog suda. Poslanici je, međutim, nisu izglasali, pa je ostala u Višem sudu sve do 2020. godine, kada napreduje u Apelacioni sud u Beogradu. U apelaciji je bila članica veća koje je na proleće 2022. povećalo kaznu nekadašnjem članu zemunskog klana Aleksandru Zdravkoviću za pokušaj ubistva biznismena Milana Beka, sa devet na 13 godina zatvora. Bila je u veću koje je oslobodilo okrivljene za ubistvo novinara Slavka Ćuruvije.
KRIK je takođe objavio da je sudija Đorđević angažovana je i na projektima pri Ministarstvu pravde koji se tiču sistema alternativnih sankcija. Njen suprug ima advokatsku kancelariju koja se najpre bavila krivičnim pravom, a poslednjih godina se, kako navodi na na sajtu kancelarije, preorjentisala na privredno pravo.
Dragan Ćesarović, sudija Apelacionog suda u Beogradu
Dragan Ćesarović je javnosti najpoznatiji iz vremena kada je bio istražni sudija Okružnog suda u Beogradu i kada je radio na istrazi ubistva francuskog navijača Brisa Tatona u Beogradu u septembru 2009. godine. Ćesaropvić je takođe bio istražni sudija u slučaja silovanja i ubistva trogodišnje devojčice u Zvezdraskoj šumi, a za koje je osuđen Mališa Jevtović na 40 godina zatvora, a njena majka Ana na 37.
Istraživao je i privatizaciju smederevske „Železare“ 2008. godine, kao i malverzacije oko kupoprodaje zemljišta Poljoprivredno-industrijskog kombinata „Zemun“. Nakon šest godina rada u Okružnom sudu u januaru 2010. godine Ćesarović prelazi u beogradski Apelacioni sud, gde sudi u drugostepenim krivičnim predmetima.
Tokom 2017. i 2018. godine sudio je i u Posebnom odeljenju za ratne zločine, da bi naredne godine prešao u Odeljenje za organizovani kriminal. U Apelacionom sudu bio je član veća koja su potvrdila oslobađajuće presude Miloradu Ulemeku Legiji i pripadnicima nekadašnje Jedinice za specijalne operacije (JSO) za oružanu pobunu i nekadašnjem šefu kabineta Ivice Dačića Branku Lazareviću, koji je bio optužen da je kriminalcima dostavljao podatke iz istrage.
Ćesarović je bio među sudijama koje su oborile presude za ubistvo novinara Slavka Ćuruvije i u postupku koji se vodio protiv Mirjane Marković, supruge bivšeg predsednika Jugoslavije Slobodana Miloševića, i suđenja vratile na početak.
Sretko Janković, sudija Apelacionog suda u Beogradu
Janković je bio u većima koja su potvrdila oslobađajuću presudu Miloradu Ulemeku i pripadnicima Jedinice za specijalne operacije za oružanu pobunu 2001, kao i Branku Lazareviću, nekadašnjem šefu kabineta ministra policije Ivice Dačića, kome se sudilo da je narko-grupi Darka Šarića odavao poverljive informacije iz policije.
U većem delu karijere Janković je donosio odluke u slučajevima ratnih zločina, a među najpoznatijima u kojima je sudio su takozvana „Gnjilanska grupa“ u kom je oslobodio prethodno osuđene članove grupe i „Ovčara“ u kom je potvrdio osuđujuću presudu. U slučaju „Gnjilanske grupe“ pripadnicima Oslobodilačke vojske Kosova (OVK) sudilo se za ubistva, silovanja i mučenja srpskih civila i Albanaca koji nisu bili odani OVK. Janković je u ovom postupku doneo nezakonitu odluku da oslobodi optužene koje je prethodno osudio Viši sud.
Naime, Janković i njegove kolege iz veća Apelacionog suda tvrdile su da se ratni zločin može desiti samo tokom rata, oružanog sukoba ili okupacije, a da je Kumanovski sporazum već bio potpisan kada su se zločini dogodili za koje je optužena „Gnjilanska grupa“. Ova tvrdnja bila je pogrešna, utvrdio je Vrhovni kasacioni sud i Jankovićevu presudu proglasio je nezakonitom.
.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar