0
Jedna od najgorih, ali i najčešćih katastrofa koja može da zadesi građane je požar, ne samo zbog direktne opasnosti od plamena, već i zbog ogromne materijalne štete koja nastaje, kako od same vatrene stihije, tako i od intervencije vatrogasaca. Najviše stradaju stanovi u vertikali gde je požar, oni iznad, ali i oni ispod. Ipak, postoje načini na koje možete, bar u nekoj meri, da osigurate svoju imovinu.
Šteta koja nastane od intervencije vatrogasaca, ponekad je i veća od štete koja nastane od samog požara, jer stanovi koji se nalaze ispod, ponekad budu potpuno poplavljeni. Cilj vatrogasaca je da, pre svega, spasu ljude ali i zaustave što pre širenje vatre, tako da žarište požara zaliju ogromnom količinom vode.
Pročitajte još:
Sagovornica portala, inače zaposlena u jednoj osiguravajućoj kući, u razgovoru za Nova.rs ističe da je osiguranje stana ključno u ovakvim situacijama, ali i upozorava da je nemoguće nadoknaditi svu štetu građanima kojima su stanovi oštećeni.
„Dešavalo nam se da šteta koja je pričinjena u stanu na spratu ispod onog koji je goreo bude i veća, da voda napravi više štete nego plamen. Tu je problem što ponekad takav stan, poplavljen, postaje praktično neupotrebljiv, jer se i zidovi natope vlagom. Možete da krečite, da promenite nameštaj, ali će vlaga opet izbiti. Ono što je problem je što se dešava da je nemoguće nadoknaditi svu štetu koja nastane od požara i njegovih posledica, pogotovo ukoliko ima više oštećenih osiguranika i tada se suma, koju isplaćuje osiguranje, deli. Da objasnim na primeru, ukoliko je požar izbio kod našeg osiguranika, a bude oštećeno deset stambenih jedinica, suma koju isplaćuje osiguranje trećim licima, koja su pretrpela štetu je limitirana, recimo na milion dinara. To znači da će vlasnik svakog od tih 10 oštećenih stanova dobiti sumu od po 100.000 dinara, što je često nedovoljno za ozbiljnije popravke i intevencije“, objašnjava sagovornica portala Nova.rs zaposlena u jednoj osiguravajućoj kući.
Po njenim rečima, najbitnije je prvo utvrditi uzrok požara, da li je u pitanju, evenutalno ljudski faktor i da li postoji nečija krivica za izazivanje vatrene stihije. Ukoliko na sudu bude utvrđeno da je neko kriv za izazivanje požara, osiguravajuća kuća će od njega kasnije traži regresiranje iznosa koji je isplaćen na ime nadoknade štete.
„Postoji i mogućnost osiguranja od odgovornosti, to znači da osiguravajuća kuća isplaćuje sumu iz ugovora koja je naneta trećim licima, čak i kada je klijent izazvao štetu. Ono što je bitno naglasiti je da je dobro uplatiti osiguranje imovine, što kod nas nije toliko razvijeno. Osiguranje stana nije neka suma koja će opteretiti previše kućni budžet, iznosi između 5.000 i 6.000 dinara za godinu dana. Šteta koja može da nastane od požara je mnogo veća, a ukoliko vlasnik nije osigurao stan, ponekad ne može nikada štetu da naplati, jer se dešava da, recimo, osoba koja je odgovorna za izbijanje požara, strada u njemu. Nije retko da osobe pod uticajem alkohola, legnu da spavaju, ne ugase dobro cigaretu i izbije požar u kome i same stradaju. U tom slučaju je, jednostavno, nemoguće od bilo koga naplatiti nastalu štetu, iako je sve jasno“, objašnjava sagovornica portala Nova.rs.
Ponekad u požarima bude oštećeno nekoliko stanova, ali i zajedničke prostorije, poput krovova, fasada. Mnogi misle da su za njihovo održavanje i popravku zadužene gradske službe, ali nije tako, jer je i to privatna imovina. I to je, zapravo, vlasništvo stanara zgrade, a moguće je i njih osigurati.
„Moguće je osigurati i zajedničke prostorije i to je relativno nova stvar. U tom slučaju, ugovor potpisuju Savet stanara kao pravno lice, sa računom i PIB-om i osiguravajuća kuća. Ipak, shodno kvadraturi nekretnine koju poseduju u toj zgradi, građani su vlasnici i procenta tih zajedničkih prostorija, ali ne mogu pojedinačno osiguravati delove tih zajedničkih prostorija, odnosno, da neko osigura hodnik ispred svog stana“, objašnjava sagovornica portala Nova.rs.
Jedan od problema je što su mnoge zgrade izgrađene u prošlom veku, šezdesetih, sedamdesetih i osamdesetih godina, a instalacije su prilagođene tom vremenu, kada nije bilo toliko jakih potrošača struje, kao što su, na primer, klima uređaji.
Dešava se da ljudi „pojačavaju“ osigurače, dodatnim licnama, pa čak i ekserima što može dodati do opterećenja, i požara.
Pitanje je da li je osiguravajuća kuća u obavezi da isplati ugovorenu sumu ako su instalacije dorađivane.
BONUS VIDEO: Požar u beogradskom prigradskom naselju Dobanovci
