Suđenje Veljku Belivuku i Marku Miljkoviću, vođama organizovane kriminalne grupe kojoj se na teret stavlja serija ubistva, trgovina narkoticima, kao i silovanje jedne osobe na stadionu Partizana, nastavljeno je danas u Specijalnom sudu u Beogradu. Svedočenje je nastavio Nikola Spasojević, okrivljeni saradnik, koji je odgovarao na pitanja pripadnika klana.
Nikola Spasojević svoje izlaganje počeo je pre dva dana kada je detaljno govorio o ubistvima koje je počinio klan. On je pristao u dogovoru sa tužilaštvom da za manju zatvorsku kaznu govori o zločinima krimi grupe, te je tako dobio status okrivljenog saradnika. Spasojević je inače nekadašnji član ove organizovane kriminalne grupe i kum jednog od vođa, Marka Miljkovića.
Na današnjem ročistu Nikola Spasojević odgovaraće na pitanja advokata i okrivljenih.
Suđenje je počelo ispitivanjem Spasojevića od strane advokata Dejana Lazarevića koji je postavljao pitanja vezana za sporazum koji je potpisan sa tužilaštvo.
„Znam šta sam radio, šta mi se stavlja na teret, priznao sam. Potpisao sam za Gorana Mihajlovića, Gligorijevića, Goksija i Mitića. Koliko se sećam u pitanju su dve kazne od 13 godina, jedna od 12 i jednu od pet, ukupno 14. Bio sam kao svedok za Atinu i Krf, a takođe i za pranje novca. To je zvanično dostupan dokument. Pored ovog što preživljavam, ne interesuje me da pamtim datume“, rekao je Spasojević.
Advokat ga je potom pitao da li je sugerisao tužilaštvu da neki navodi iz optužnice nisu tačni.
„Ko sam ja da bilo šta sugerišem tužiocu? Ja sam izneo svoja saznanja. Znam zašto pričamo o ovome, zato što u optužnici piše jedno, a ja sam rekao nešto drugo. Ja sam pitan da objasnim, imao sam izlaganje, kao i ovde, što sam napisao u svesci i rekao u tužilaštvu, izneo sam i ovde. Ne mogu ja da kažem tužiocu ne radite dobro svoj posao. Nisam ništa sugerisao tužiocu, niti imam pravo na to“, rekao je on.
Potom su razgovarali o pušci, koja je odneta u kuću strave u Ritopeku.
„Na pola puta sam je dao Draganiću. Rekao sam da je Draganić došao „mercedesom“ i da sam dao njemu. Izneo sam je iz gepeka i dao sam njemu. Nisam sigurno doneo ja lično u kuću, ali je završila u kući, nema gde drugde sa završi. Puška je bila crno-braon boje, imala je optiku, možda je M76. Nisam veštak, ali ova grupa sigurno nije prenosila i koristila plastične igračke. Mogu da zaključim da je u kutiji koju sam preuzeo bilo oružje jer mi je Veljko rekao da idem po oružje i što je kutija bila teška“, rekao je Spasojević.
Potom je ispričao da je Marko Miljković učestvovao u kasapljenju tela i prostipanju džakova sa ostacima Aleksandra Gligorijevića i rekao da je mašina za mlevenje mesa bila u garaži kuće u Ritopeku.
Po završetku ovog razgovora prešli su na ubistva Gorana Veličkovića i Nikole Mitića.
„10. avgusta popodne su rekli da dođem da okrećim kancelariju na stadionu jer smo svi gotovi ako upadne policija. Omah sam otišao, čak sam i slikao kantu farbe. Ja sam sve prebrisao prostoriju. Kada sam ušao u kancelariju nisam primetio znakove brisanja, osetio bih miris. Tako da sam ja obrisao posle krečenja. Nisam nikog uvukao u krivično delo. Moj brat je već više puta bio tamo da kreči, da montira šank. Rekao sam da treba da pomognu da izbacim garnituru. Nisam ništa objašnjavao, niti sam ja pisao. Ja ne znam da li je njima bilo čudno što smo sekli garnituru“, rekao je Spasojević.
Potom je ispričao da nije znao gde su bili Belivuk i Miljković.
Nakon Lazarević, ispitivanje je počeo Marko Miljković, koji ga je ispitivao o tome kako je pristupio ovoj kriminalnoj grupi.
„Pristupio sam od ubistva Vlastimira Miloševića 2017. godine, ali pripreme su počele 2016. godine. Veljka Belivuka upoznajem ranije, 2012. ili 2013. Nikada se nisam izjasnio kada sam tačno pristupio grupi, već sam opisao krivična dela. Logično je da sam pristupio kada su počela krivična dela“, saopšteno je.
Gotom je govorio o Goranu MIhajloviću, žrtvi klana.
„Nisam znao kako se zove, oslovljavali ste ga sa NN. Ja mislim da sam čitao i neke članke, da je njegova majka pokrenula neku istragu. Za ime sam saznao posle hapšenja. Prvo sam zaključio iz nekih članaka da bi to moglo da bude to, a posle sam saznao u tužilaštvu. Mislim da sam saplio kartone u kojima je bilo njegovo telo. Kada su ga spaljivali, bila je lomača, baš velika vatra, zamislite kolika može da bude vatra u kojoj su gume i telo čoveka. Bila je dva-tri metra visoka, nisam išao sa metrom da merim“, rekao je okrivljeni saradnik.
On je ispričao da nije znao koliko je sati bilo kada su spaljivali telo, a onda je rekao da je komšinica došla kada je telo već gorelo i da je neko rekao: „Da je prišla bliže, morali bismo i nju“.
Potom je osvrnuo na kuću u Surduku.
„Nije zamenjena ograda, nije zamenjena struktura kuće. Vidi se da su radili oko kuće, ali video sam gde su podrumske prostorije, ima nazad neka terasa, to nisu mogli da izmene. Kad se pali telo, smanji mu se obim, moglo je da se premesti vilama. Telo je bilo ugljenisano. Ostao je deo tela koji je ustinjen i koji sam posle vodio u kamionu. Ostale su žice od guma, to ne može da sagori do kraja i par nekih nesagorelih delova. Bilo je žuto svetlo na šupi. Bila je sijalica na šupi, tu ste izneli ostatke tela Gorana Mihajlovića da ga usitnite. Ispod sijalice je moglo nešto jasnije da se vidi, ali je bilo mračno“, ispričao je o ubistvu Goran Mihajlovića.
Bonus video: Suđenje klanu: Belivuk saradniku Laliću – „sunce moje“, Lalić odgovara sa „lutko“
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare