0
Narko bos Naser Keljmendi koji je danas priveden u MUP u Loznici, rođen je u Peći, a živeo je Sarajevu odakle je neposredno uoči policijske akcije "Lutka", prebegao u Crnu Goru gde je, inače, često boravio, a potom i na KiM, odakle mu se gubio svaki trag.
Prema saznanjima policija u regionu, koja su prenosili mediji, Keljmendi je vođa jedne od najjačih albanskih kriminalnih grupa na Balkanu, a u junu prošle godine je stavljen „na crnu“ listu SAD i označen kao prva osoba u Evropi po opasnosti za SAD.
Prema podacima srpske policije Keljmendi je glavni finansijer i organizator prometa heroina, koji u Peć stiže autobusima iz Carigrada i Albanije, a zatim se preko Rožaja doprema u Novi Pazar, a odatle u zapadnu Evropu.
U Sarajevu poseduje tri kuće, dva stana i hotel „Kaza grande“, a u Podgorici stan. U crnogorskom letovalištu Ulcinj poseduje stan, 11 stambenih prostorija ukupne površine 377 metara kvadratnih, kuću, te stambenu zgradu od 1.600 metara kvadratnih. I – hotel na Velikoj plaži koji se zove isto kao onaj na sarajevskoj Ilidži – „Kaza grande“.
Kad je reč o imidžu Keljmendija u BiH, sarajevski list „Dani“ pisao je još 2004. da je on javnosti postao poznat omaškom – bivši načelnik ilidžanske opštine, naime, nikako nije uspevao da upamti ime hotela, pa ga je zvao – „Koza nostra“. Ubrzo je u Sarajevu postalo jasno otkud ova „omaška“, pošto je ime hotelijera sve češće „iskakalo“ u pričama o obračunima u sarajevskom podzemlju.
„Kaza grande“, ali ulcinjska, lansirala je Keljmendija i među medijske zvezde u Crnoj Gori, pošto se našao u centru afere sa nelegalnom izgradnjom tog hotela.
On je, naime – kako je potvrdio i bivši predsednik opštine Ulcinj Gzim Hajdinaga – 2008. uplatio 225.000 evra akontacije na ime komunalne takse za taj hotel na Velikoj plaži.
U maju prošle godine, Keljmendi se nagodio s crnogorskim Tužilaštvom, koje je odustalo od krivičnog gonjenja nakon što je uplatio novac u humanitarne svrhe – po 5.000 evra dečjem vrtiću „Solidarnost“ i Osnovnoj školi „Maršal Tito“ u Ulcinju.
U Sarajevskom kantonu, protiv Keljmendija i njegovih sinova Elvisa, Liridona i Besnika u proteklih nekoliko godina podneto je više od deset krivičnih prijava, uključujući i one za ubistvo, pokušaj ubistva i nasilničko ponašanje. Keljmendi je izjavljivao da se nije bavio nezakonitim poslovima.
Bezbednosna agencija iz BiH, SIPA, u prezentaciji pod nazivom „Zločinačka organizacija Naser Keljmendi“ – koju je u novembru 2008. predstavila na sastanku Generalnog sekretarijata Interpola u Lionu, u Francuskoj – navela je da je Keljmendi na čelu jedne od najbolje organizovanih zločinačkih organizacija, ne samo u BiH već i u regionu, koja je umešana u krijumčarenje droge i cigareta, trgovinu ljudima, pranje novca i zelenašenje.
Keljmendijeva organizacija u BiH – prema tom dokumentu – ima članove u Sarajevu, Tuzli i Zenici, a njen uticaj proteže se i na Crnu Goru, Kosovo, Makedoniju, Hrvatsku, Srbiju, Nemačku i SAD.
Na dugačkoj listi Keljmendijevih kontroverznih prijatelja i najbližih saradnika su – kako tvrdi SIPA – bivši kosovski premijer Ramuš Haradinaj, bivši komandant snaga BiH u Srebrenici Naser Orić, kosovski biznismen Ekrem Luka (koji je, u međuvremenu, izgleda postao „bivši prijatelj“) i odbegli Safet Kalić Sajo iz Crne Gore.
Pročitajte još:
Prema saznanjima Politike, među Keljmendijevim saradnicima je i Zvonko Veselinović, kontroverzni biznismen sa severa Kosova koji je – kako navodi taj list – povezan sa klanom Keljmendi.
On za sebe kaže da je biznismen, a obavešteni tvrde da na računu ima oko 10 miliona evra.
Njegovi saradnici su ga opisali kao čoveka koji voli žene i skupe automobile.
Kada su se jula prošle godine pojavile informacije da je jedan od najvećih narkobosova u Evropi Darko Šarić, koji se nalazi u bekstvu zbog optužnice za šverc više od dve tone kokaina iz Južne Amerike, viđen u Drvaru, štampa je pisala da se sastao i sa Naserom Keljmendijem.
Naser Keljmendi je kriminalni dosije stekao u rodnoj Peći, kao devetnaestogodišnjak: te 1976, osuđen je na godinu i šest meseci strogog zatvora zbog pokušaja ubistva. U njegovom dosijeu u MUP-u Srbije, koji se odnosi na period pre sukoba na Kosovu, evidentiran je i zbog siledžijskog ponašanja i tuče.