Maja Lolić (25), koja je 2019. godine izazvala tešku u nesreću u kojoj su joj stradali njena sestra Sara (17) i prijatelji Miodrag Jovičić (19), Tanja Lacković (18) i Ivana Bogunović (20), osuđena je zbog udesa na sedam godina zatvora, ali na stupanje kazne nikada nije otišla jer joj se već dve godine ne zna trag. Pobegla je 2022, a porodica mladog Miodraga je neutešna.
Nesreća u kojoj su život izgubili Sara, Tanja, Ivana i Miodrag dogodila se na pravoj deonici puta u naseljenom mestu Tabanoviću kod Šapca, kod skretanja za šljunkaru.
Automobil „ford fijesta“ kojim je upravljala osuđena udario je u zemljani deo pored puta, a onda se nekoliko puta prevrnuo i na kraju zakucao u stub javne rasvete.
Pretpostavlja se da se automobil kretao velikom brzinom jer je u stub udario na visini preko dva metra. Četiri osobe su stradale, a nesreću je preživela Maja koja se nalazila za volanom vozila. Kako su mediji izveštavali, u Majinoj krvi pronađen je alkohol.
Lolićeva je za smrt četvoro mladih, među kojima je i njena mlađa sestra, najpre osuđena na osam godina zatvora. Ipak, Apelacija je naknadno kaznu smanjila za godinu dana. Ipak, Maji se trag izgubio 2022. godine i tada je za njoj raspisana poternica.
Porodica Miodraga, koji je stradao u nesreći, jer bez utehe.
„23. 01. 2000. bila sam najsrećnija majka, kada sam posle sedam godina čekanja dobila svog Mikija. Najtužnija sam bila 27. jula 2019. kada sam ga izgubila. Moj muž i ja smo pokušavali sedam punih godina da dobijemo dete i ostvarilo se tek te 2000. Bili smo najsrećniji, tada se rodio naš Miki. Posle 14 meseci rodila se i ćerka Marija. Bili smo nasrećnija porodica. Trudili smo se da od njih napravimo prave ljude, što smo i uspeli. Dobre, poštene…“, priča neutešna majka Suzana Jovičić.
Ističe da su bili primer prave porodice koja se neizmerno voli.
„Muž, deca i ja se nikada nismo razdvajali, uvek smo išli svuda zajedno. Provodili smo dosta vremena, uvek bili srećni i nasmejani“, kaže ona.
U strašnoj nesreće izgubila je sina.
„Naš sin je za svakoga znao da kaže sve najbolje, nikada ni za koga ružnu reč, koga god da pitate za Mikija Jovičića to će vam potvrditi. Bio je dobar sin, brat, drug i prijatelj. On i ćerka nikada se nisu razdvajali bili su kao blizanci, imali su i isto društvo. Naša ćerka tog kobnog 27 jula 2019. izgubila svog jedinog brata i prijatelja i svoje dve najbolje drugarice“, kaže Suzana.
U razgovoru za Nova.rs vraća se kobnu nesreću.
“ Tog 25. jula 2019. krenuli smo iz Beča gde inače živimo, za Srbiju pošto smo imali svadbu sutradan, deca i ja jer je muž morao da ostane pošto je morao da radi. 26. smo stigli i krenuli na svadbu a vozila nas je devojka koja je izazvala nesreću. Da skratim, bili smo na svadbi do devet sati uveče, pošto su deca želela da izađu sa svojim društvom. Mene su odvezli kući i otišli su da se spremaju za izlazak. Ja sam ih ispratila oko 23 sata i otišla da legnem pošto sam bila umorna. Nisam se budila do šest ujutru, a inače, kada god izađu ja ih nazovem u toku noći da vidim gde su i kada dolaze. Tu noć se nisam budila. U šest sati ulazi svekrva i pita: Dece još nema? Samo sam skočila i počela da zovem sina, ali je bio nedostupan. Zvala sam ćerku, ona kaže zovem te i posle 20 min stiže kući i saopštava mi najgoru vest ikada u životu. Njih četvoro je poginulo, Miki i njegove drugarice“, priča ova neutešna majka.
Ističe da su dobro poznavali devojku koja je vozila, odnosno Maju, a koja je sada u bekstvu.
„Ubicu smo znali od malena, poznavali smo njene roditelje a njena rođena sestra, koja je isto poginula, bila je nerazdvojna drugarica od moje dece. Njihovo druženje traje od njihove pete godine. Ubica je osuđena posle tri godine na sedam godina robije, a kada je osuđena, posle dva dana je nestala. Ne zna se gde je, gubi joj se svaki trag. Sud ne preuzima ništa, imaju bitnije slučajeve od našeg… Oni nisu izgubili dete već mi“, kaže ova majka.
Ističe da bol ne jenjava, a neke stvari joj samo dodatno produbljuju bol.
„Njeni roditelji nisu nam se ni obratili posle sahrane, a deca su nam sahranjena jedna do drugog. Ponašaju se kao neljudi prema nama. Nama je sve teže, našeg sina nema. Teško nam je zbog nepravde koja nam je učinjena“, kaže ova majka.
VIDEO: Nesreca, autobus udario policajce
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare