0
"Mog sina je ubio vršnjak na 200 metara od naše kuće, niko nije smeo da nam javi šta se dogodilo, a danas, četiri i po godine kasnije, slučaj stoji u mestu i niko nije proglašen krivim. Od udarca bio je bačen sa bicikla i nema kosti u telu koja mu nije bila polomljen". Ovim rečima počinje potresnu ispovest Marta Mićić, majka mladića Dušana (18) koji je nastradao u saobraćajnoj nesreći koja se dogodila u junu 2019. godine u Sremskoj Mitrovici kada je na njega, dok je vozio bicikl, naleteo vršnjak M. A. automobilom "BMW".
Mladi Dušan je od posledica teških povreda preminuo u bolnici, a njegova porodica je i dan danas skrhana bolom zbog gubitka.
Pročitajte još:
„Moj sin je krenuo kod devojke tada. Izašao je iz kuće i krenuo, a mi smo tek posle dva sata saznali da je došlo do nesreće. Sa mesta nesreće niko nije smeo da dođe do naše kuće i da nam javi šta se dogodilo. Odmah je prebačen u bolnicu, gde su ljudi uložili nadljudske napore da ga spasu“, počinje priču njegova majka Marta.
Dušan je preminuo jutro nakon nesreće, a naša sagovornica navodi da ju je posebno zabolelo to što godinu i po dana od tragedije niko joj ništa nije javljao iz nadležnih institucija. Tek kada je sa svojim advokatom otišla da proveri šta se događa usledio je još veći šok, jer njihov predmet nije čak ni ušao ni u predistražni postupak.
„Delovanjem našeg advokata postupak je ušao u istragu, ali su za šest meseci iz Osnovnog i Višeg javnog tužilaštva u Sremskoj Mitrovici odbacili sve i rekli da nema elemenata krivičnih dela. Istu odluku doneo je i Apelacioni sud u Novom Sadu. Bili smo razočarani i šokirani, našeg deteta više nema a oni kažu da niko nije kriv“, kaže majka.
Marta navodi da ju je posebno iznenadilo veštačenje u kom je rečeno da je mladić koji je vozio automobil 57 kilometara na sat.
„Bukvalno je razneo moje dete. Mlad organizam, jak, sportista udaren je tolikom snagom da nije imao šansu da preživi. Kad se pogleda obdukcioni nalaz, na mom sinu nema šta nije bilo polomljeno“, priča potresena majka i dodaje:
„To dete je vozilo „BMW“, ne znam snagu motora, ali koliko sam ja upućena, on sa probnom dozvolom nije smeo da upravlja njime. U autu je sa njim bilo još troje mladih, svi godište mog sina, znali su se iz škole. Mog deteta više nema“.
Njen sin je bio sportista koji je dva dana pre smrti sa svojim klubom osvojio kup i prešao u veći rang takmičenja, a svako ko ga je poznavao imao je za njega samo reči hvale.
„Bio je pravi mangup kog su svi poznavali, dopadljiv svima. Njegovi prijatelji su par dana nakon sahrane odmah uradili mural, a i dan danas se igra memorijalni turnir na kom igra ekipa „Dušan Mićić“, što je po meni dokaz da su ga istinski voleli i da je ostavio trag u njihovim srcima“, priča nam ova majka.
Kako je istakla, bol zbog gubitka je preveliki, a snagu joj daje mlađi sin i devojčica koju je rodila pre dve godine. Navodi i da je mlađe dete mnogo teško podnelo gubitak svog brata.
„Posle saobraćajne nesreće, mlađi sin se povukao u sebe, patio je za bratom. Dušan je od njega bio stariji 10 godina, bio mu je oslonac, vodio ga u školu i pomagao. Bio mu je idol, pričao je da želi da bude fudbaler kao njegov brat. Nakon smrti, utihnuo je, nije znao kako da izbaci tu tugu iz sebe“, priča majka.
Zbog toga je njen mlađi sin završio na lečenju u Tiršovoj.
„Jedno dete smo sahranili, a sa drugim smo završili u bolnici. Povukao se u sebe. Ne znam kako tada nisam izgubila razum. Mlađi sin i dan danas priča o svom starijem bratu sa ponosom, nosi njegovo odelo, kaže da mu to pomaže da se oseća srećno, ali i sigurno“, objašnjava majka.
Ona ističe da je bilo preteško, ali da se potrudila da ostane jaka i da istraje u svojoj borbi zbog svog sina, ali i zbog druge dece, da više nijedno ne nastrada.
„Nikada nisam ništa loše želela tom detetu, želim samo istinu, a sa istinom će doći i pravda. Moje dete ništa vratiti neće, toga sam svesna, a ja mu dugujem da isteram stvari na čistaci“, priča nam.
U slučaju njenog sina, pomak se dešava početkom ove godine. Naime, tada su se okupile porodice dece nastradale u nesrećama u Udruženje roditelja dece stradale u saobraćaju, koje za cilj ima da odgovorni za tragedije odgovaraju po zakonu i da se ovakve tragedije više ne dešavaju. Naša sagovornica ističe da je upravo zbog toga slučaj pogibije njenog sina ušao u reviziju i da se nada da će do kraja godine biti podignuta optužnica protiv vozača koji je usmrtio njenog sina.
„Za sve je potrebno dvoje, ako je moje dete učinilo neku grešku, platilo je to svojim životom. Ali da taj dečak nije vozio kako je vozio ništa se ne bi desilo“, napominje Marta.
Naša sagovornica ističe i da se nesreća dogodila u promenutnoj ulici, zbog čega su građani mnogo pre nesreće apelovali da se stave ležeći policajci i ogledala, ali nadležni nisu to uradili sve dok se nesreća nije dogodila.
