0
Otac i sin koji su u sredu uveče uhapšeni zbog otmice nemačkog državljanina, tražili su od njegove devojke 350.000 evra da ga puste na slobodu. Iako je reč o otmici koja je podigla srpsku policiju na noge, bila je, uslovno rečeno, amaterska u odnosu na kidnapovanja koja su izveli pripadnici organizovanih kriminalnih grupa poput zloglasnog "zemunskog klana", čije su žrtve morale da plate milione za slobodu.
Otac i sin Nebojša V. (57) i Žarko (33), kao i njihov saučesnik Milodrag J. uhapšeni su u brzoj akciji policije i Višeg javnog tužilaštva u Beogradu zbog sumnje da su u Zemunu oteli nemačkog državljanina R. E. Lisice su im stavljene u blizini naplatne rampe Šid, ubrzo pošto je devojka otetog prijavila policiji da je pozvao muškarac i tražio otkup od 35.000 evra, kako bi oslobodio R. E.
Osumnjičeni Nebojša V. odranije je poznat policiji, dok je njegov sin navodno neko vreme bio u Legiji stranaca. Sa druge strane, i R. E. je poznat policiji jer se, kako smo saznali, nalazi na poternici nemačkih vlasti pošto je prethodno pobegao iz tamošnjeg zatvora.
Otmice su jedan od omiljenih načina kriminalaca da brzo i relativno lako dođu do velikih suma novca. Ipak, nije svaka otmica delo ozbiljne kriminalne organizacije, ponekad to pokušaju i amateri, ali se obično završava fijaskom i hapšenjem. Oni koji su zgrnuli milione od kidnapovanja i koji su najozloglašeniji ali i najuspešniji kidnaperi u Srbiji, makar u novijoj istoriji, bili su članovi „zemunskog klana“, a njihove žrtve su bile neki od najuticajnijih i najbogatijih ljudi u Srbiji.
Zemunci su svaku svoju akciju brižljivo i detaljno planirali. Prvo bi pratili kretanje i navike, a potom bi birali najbolje mesto za presretanje i otimanje žrtve. Taoce nisu držali „pri ruci“, u gepeku, kao što je bio slučaj kod oca i sina uhapšenih u sredu uveče, već u prethodno pripremljenim bunkerima, daleko od očiju javnosti. Čak i da ih je policija uhapsila, žrtvu bi teško pronalazili.
Jedna od njihovih najspektakularnijih otimca bilo je kidnapovanje vlasnika „Delta Holdinga“ Miroslava Miškovića u aprilu 2001. godine. Mišković i njegov vozač presretnuti su dok su išli ka sedištu „Delta holdinga“, u Bulevaru Arsenija Čarnojevića. „Zemunci“ su sačekali kada je ušao u manju ulicu, blokirali mu prolaz sa dve strane, istrčali i opkolili Miškovićevu limuzinu sa uperenim oružjem i fantomkama na glavi. Vozača su strpali u gepek, a Miškovića su odvezli u nepoznatom pravcu.
Sve je bilo detaljno isplanirano, Miškovića su transportovali do garaže „zemunaca“ braće Simović, koja se nalazila u blizinil auto-puta, a vlasnik „Delta holdinga“ sve vreme je imao prebačenu kapuljaču preko glave, kako ne bi video otmičare. Ubrzo su počeli pregovori, cena za puštanje Miškovića bila je prvo 5 miliona tadašnjih nemačkih maraka, pa 7, zatim čak 10. U toku pregovora Mišković se pokazao kao sposoban biznismen, pa je cena vraćena na 5 miliona, koliko je navodno i isplaćeno.
Pročitajte još:
0
0
1
Zanimljivo je da je novac za otkup doneo Miškovićev kum koji se prezivao isto kao i vođa zemunskog klana koji je stajao iza cele akcije. Milan Spasojević se dovezao do unapred određenog mesta na auto-putu, bacio torbu sa novcem i odvezao se, a potom su ljudi Dušana Spasojevića došli, pokupili novac i nestali bez traga.
Mišković je pušten, čak je stigao da se pojavi na sajmu autojmobila i tada je jedino izjavio: „Otmičari su bili korektni“.
Zemuncima je bilo lako da dođu do svih podataka neophodnih za organizaciju ovakvih otmica jer su imali podršku Milorada Ulemeka i njegovih „crvenih beretki“ koji su tada još bili deo Ministarstva unutrašnih poslova, odnosno Resora državne bezbednosti.
Ulemek je bio umešan i u kasnije otmice i to kao „dupljak“ – čovek koji je prilazio porodici žrtava, nudio im svoju pomoć, organizovao primopredaju novca i činio razne druge „usluge“, nakon čega bi uzimao lavovski deo plena.
U novembru 2000. godine otet je i Vuk Bajrušević, posle posete majci na Banovom Brdu. Otkup su „zemunci“ tražili od njegove sestre Bojane Bajrušveić, inače udovice Vladana Kovačevića Trefa, vlasnika nekoiko fri-šopova. I tada se žrtvama našao na usluzi Legija, koji je bio upoznat sa celim planom zemunskog klana, a čak je u jednom trenutku poslao svoje ljude da čuvaju Bojanu Bajrušević. Ali, kada su počeli pregovori sa Bojanom, ispostavilo se da je ona tvrd pregovarač i da je nisu uplašili. Vređala ih je i psovala, ali je na kraju ipak postignut dogovor da plati 1,5 milona maraka. Pare je odneo njihov ujak, a Vuk Bajrušević je pušten kod novobeogradskog Buvljaka. Otmirači su mu dali i 900 dinara za taksi.
U martu 2002. godine otet je biznismen Milija Babović. Njega su u zatočeništvu držali 40 dana, a sve se odigralo po sličnoj šemi. On je otet u Južnom bulevaru u Beogradu, a najduže je boravio u zarobljeništvu, čak 40 dana, dok nije postignut dogovor oko novca i dok otkup nije dostravljen otmičarima. Babović je jedini koji je uspeo da pobegne, ali su ga otmičari stigli posle nekoliko stotina metara, pretukli i vratilil u podrum gde su ga držali. Lokacija njegoog zatočeništva je menjana, često su ga tukli i mučili zbog pokušaja bekstva, a i suma za otkup je duplirana, pa je na kraju iznosila 10,5 miliona evra. I porodici Milije Baobovića se pri ruci našao Milarad Ulemek Legija koji je iz dva puta odneo novac.
Zemunci su dovođeni u vezu sa još jednom otmicom, koja se razlikovala od svih ostalih, ali nikada nije dokazano da su je oni stvarno izvršili. To je bilo nešto što nije bilo uobičajeno čak ni za Srbiju – otmica deteta. Na meti se našao sin dvoje poznatih i omiljenih ličnosti iz javnog života, pevačice Lepe Brene i bivšeg tenisera Slobodana Bobe Živojinovića.
Stefan Živojinović, tada dečak, krenuo je do škole na Bežanijskoj kosi kada se pored njega zaustavio automobil. Njegovim roditeljima kidnaperi su poslali karticu za mobilni telefon preko koje su komunicirali.
Ono što je bilo drugačije u odnosu na način kako je funkcionisao zemunski klan i što je izazvalo sumnju da oni stoje iza ovog zločina je što je prva poruka poslata pisom u koverti, u kojoj je bila i kartica za mobilni telefon. U pismu je navodno bila i poruka da će za otkup živog sina platiti 2,5 a za mrtvog 5 miliona. Primopredaja je izvrešan na auto-putu od Beograda ka Nišu, a Stefan Živojinović je pušten na Kalemegdanu.
BONUS VIDEO: