Miličin ubica je i dalje među nama, majka očajna: Nađen je DNK ispod njenog nokta, ali ne i čovek koji je zaklao

Na današnji dan, pre tačno dvanaest godina, kod Somborske pruge, samo nekoliko metara od kućnog praga u naselju Zorka, svirepo je ubijena šesnaestogodišnja Milica Barašin. Njena majka, Svetlana Simendić, u ispovesti za Nova.rs navodi da ne veruje da će se ubica njene ćerke ikada otkriti, kao i da činjenica da njene Milice nema nikada neće prestati da boli.

Iako je jednom prilikom čak rečeno da je rešavanje slučaja ubistva Milice među prioritetima, o njemu se, bar zvanično, ne zna mnogo više nego što se znalo kada se dogodilo. Iako je ispitan veliki broj svedoka a po gradu kolale razne priče, Miličin ubica i dalje nije pronađen.

„Kako se približava jesen, tako kreće neki unutrašnji nemir. Verujte, sve što sam saznala tada, znam i sada. Samo što sam se tada nadala da će ubica biti pronađen, da ću saznati razlog zbog čega je ubio moje dete. Sada se više ni ne nadam“, priča majka Svetlana Simendić za Nova.rs.

Kako dalje kaže, smatra da je napravljen propust u istrazi.

„Mislim da su na samom startu učinjeni propusti koji se posle nisu mogli ispraviti. Ako ne pred zakonom, ubica će sigurno pred Bogom odgovarati za ono šta je uradio mom detetu“, dodaje potresena majka.

Milica je kobni dan provela sa drugarima, a negde oko 21.00 čas je krenula kući. Oni su je ispratili do jednog dela puta, a onda je nastavila sama. Kako je imala slušalice u ušima nije primetila da je neko prati. Ubica joj je prišao sa leđa, prevukao preko pruge i mesarskim nožem prerezao vrat. Potom je pobegao.

„Čekala sam je na kapiji, u bademantilu, posle druge smene na poslu, jer sam se zabrinula što mi se ne javlja na telefon, pa sam pozvala policiju. Kad je policija stigla ispred kuće, prvo su ćutali, a onda mi rekli da je Milica stradala. Nisam verovala, vikala sam da je neka greška. Onda sam pomislila da je možda u saobraćaju stradala. Nisam očekivala tako surovu istinu, da je moja Milica zaklana. Deda se onesvestio od šoka. Posle obdukcije su nam rekli da je Milici odsečen i deo kažiprsta i srednjeg prsta. Verovatno se dete branilo od noža i ubice“, kaže uplakana Svetlana.

Kako dodaje, Milica nije poznavala ubicu, nego se kobne večeri prosto našla na pogrešnom mestu u pogrešno vreme, a ubica je najverovatnije pratio pogrešnu osobu.

„Nije je opljačkao, nije napastvovao, hladnokrvno joj je prerezao vrat. Sve njene stvari, što je taj dan imala su i dalje u policiji. Rečeno mi je tada da je pronađen DNK ispod njenih noktića, ali da ne znaju čiji je. Moje Milice više nema, to je jedino što nikada neće prestati da boli“, nastavlja dalje potresena majka.

Miličina majka Svetlana nam je ispričala da je njen otac umro od tuge za unukom.

„Nakon što je ubijena Milica, deda Radivoj je svakog dana išao na njen grob i plakao. Iz dana u dan je propadao, plakao, i posle godinu i po dana, 7. jula 2012, na Ivanjdan, otišao je na Miličin grob, vratio se kući i umro“, priča Svetlana.

Kako Svetlana zaključuje, kad god se desi neka tragedija nekoj mladoj devojci, ona sanja Milicu.

VIDEO: Komšije o ubistvu u Subotici i žrtvi