Vlasnici radnji u Oberhauzenu skraćuju radno vreme ili privremeno zaključavaju iznutra da bi otvorili samo kada mušterije vidljivo stoje ispred vrata, stoji u izveštaju policije u ovom nemačkom gradu, koji u poslednje vreme beleži porast kriminalnih aktivnosti izvršenih od strane dece i mladih. Među decom koja terorišu prodavce, bilo je i maloletnika iz Srbije. Njihova domovina se, u međuvremenu, suočava sa najdužom političkom krizom u ovom veku, represijom i normalizacijom nasilja i kriminala u javnom prostoru.
U poslednjih pet godina čak 11.630 dece i tinejdžera poreklom iz Srbije je u Nemačkoj bilo u sukobu sa zakonom, a jedno od najšokantnijih saznanja iz međunarodnog istraživanja je podatak da 542 deteta među njima imaju manje od šest godina, kao i da među šestogodišnjacima i mlađima od njih ima onih koji su počinili seksualno nasilje, piše Slobodna reč.
#related-news_0
Iz godine u godinu, slučajeva ima sve više. Tako je, na primer, u 2021. godini 1.868 srpske dece počinilo neki prestup u Nemačkoj, a taj broj je u 2023. godini bio za 50 odsto veći – 2.803 dece i tinejdžera srpskog porekla načinili su ukupno čak 10.306 prestupa. To su bile najčešće krađe, ugrožavanje imovine, prodaja i zloupotreba narkotika, ilegalna prodaja, fizički napadi, seksualno nasilje i sve češće krivična dela koja imaju veze sa dečijom pornografijom.
„Zabeleženo je da je petoro srpske dece koja su mlađa od šest godina tokom 2023. godine počinilo seksualno nasilje, odnosno distribuirali su, posedovali ili proizvodili dečiju pornografiju. U principu, moguće je da su slali ovakav sadržaj preko pametnih telefona, na primer, nesvesni ozbiljnosti i kriminalne prirode ovakvog prestupa“, rečeno nam je u Saveznoj kriminalističkoj policiji Nemačke.
Zvanična statistika u Srbiji takođe pokazuje sve gore stanje. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, ukupan broj krivičnih prijava prema maloletnim učiniocima krivičnih dela je u 2023. godini bio 2.598 i veći je za 8 odsto u odnosu na prethodnu godinu.
Kristina Todorović, advokatica Komiteta pravnika za ljudska prava (YUCOM) u Beogradu, koja ima iskustva u radu sa maloletnim delinkventima, kaže da se najčešće radi o povratnicima i o delima protiv imovine – krađe i razbojničke krađe, a česta su i krivična dela protiv zdravlja ljudi – neovlašćena upotreba opojnih droga.
„Ono što je problematično kao porast i to se neminovno mora dovesti u vezu sa digitalnim nasiljem jeste i broj krivičnih dela protiv života i tela, odnosno, seksualni delikti“ – ističe i dodaje da su u slučajevima dela protiv imovine, počinioci uglavnom deca bez roditeljskog staranja ili deca iz ugroženih društvenih grupa kao što su nacionalne manjine.
Kao i u Srbiji, za mlađe od 14 godina, u Nemačkoj nema krivične odgovornosti. Maloletnik je krivično odgovoran ako je u trenutku izvršenja krivičnog dela bio mentalno i moralno dovoljno zreo da prepozna da su postupci protivpravni i da bude svestan da čini krivično delo, podseća podseća nemačka advokatica makedonskog porekla specijalizovana za krivično pravo, Adrijana Blazevska Gictavidis, koja neretko ima klijente sa Balkana, jer pored makedonskog jezika, kako kaže, razume i „jugoslovenski“.
Ističe da uvek postoje slučajevi koji privuku veliku pažnju medija i navodi primer ubistva dece koje počini maloletnik, što pokreće diskusiju o tome da li bi starosna granica trebalo da se spusti.
„Sa mnogih stanovišta diskusije često nemaju suštinu, jer, prvo, veće kazne ili samo krivično pravo ne znače nužno manje kriminala. Studije to takođe dokazuju. To ne može i ne mora biti rešenje. Druga stvar je da je maloletničko pravo zasnovano na ideji vaspitanja. To je ono za šta maloletničko pravo služi. Nije u pitanju samo sankcija. Radi se o obrazovnom aspektu. A obrazovne mere mogu se primeniti i bez spuštanja starosne granice“, smatra sagovornica.
#related-news_1
„Nismo prodavali drogu, prodavali smo manje količine marihuane. Dobro, ne baš manje…“
Artur (pravo ime poznato autorima teksta) više nije dete, ima 21 godinu, ali je iza rešetaka u Nemačkoj zbog stvari koje je radio kao adolescent. Majka mu je iz Srbije, a otac iz afričke zemlje. Bio je deo grupe koja je ukrala novac i oružje od narko dilera. Uhapšen je sa 17 godina, ali je dobio blažu kaznu zbog prvog prestupa – društveno-koristan rad, koji nije odradio. Nije se redovno ni javljao policiji. Osuđen je na 3 godine uslovno i 2 godine u zatvoru, ako učini neki prestup u međuvremenu. Činio je.
Ovaj momak nije odmah postao pljačkaš narko dilera. Kako kaže, počelo je od malih stvari, jer „odrastaš u okruženju u kome je normalno da samo uzmeš ono što ti reba a nemaš ga“.
„Hoćeš da kupiš patike – nekako ilegalno zaradiš za njih i za stvari koje svi ostali zapravo imaju, ali mi nismo imali jer smo dolazili iz drugačijeg okruženja, ja i moj krug ljudi, tako da kažem. I onda je samo išlo od prestupa do prestupa. Nešto malo prvo. Kraduckanje, gluposti takve. Stvari koje ne bi smeo da radiš kao dečak… A onda pređeš na veće stvari. Da kažem ulepšano, malo smo prodavali“, priča Artur.
– Šta ste prodavali? Drogu?
„Ne, ne, ne. Prodavali smo marihuanu. Manje količine. U stvari, ne tako male, zapravo…“
U međuvremenu je životni stil Artura i njegovih prijatelja počeo da se menja, pa su i troškovi bili veći. Prešli su potom na krađe, krali su, ni manje ni više, od narko dilera, a akcije su im često bile agresivne. Kaže da je okruženje najviše uticalo na njega.
„Odrastaš u kraju sa mnogo kriminalne energije. Neki ljudi su išli u školu i imali učenike za prijatelje i drugačije ciljeve, a neki su pljačkali i ciljevi su im bili vezani za to. Prosto se uvuče u tebe i znaš da ćeš u svakom slučaju za*ebati stvar“, dodaje.
Priznaje da je imao priliku da odabere drugi put.
„Ali ovaj je bio zabavniji, neću lagati. Svideo mi se adrenalin, momcima takođe, i mi smo gurali jedni druge. Bili smo kul“, hvali se.
Ipak, nakon kazne koju izdržava, želi da se više ugleda na njegove ujake iz Srbije koji rade na građevini i zarađuju dobar novac, kako kaže.
U njegovoj „bandi“ bilo je oko 30 dece iz Albanije, Libana, Nemačke, Afrike i nekolicina iz Srbije.
Kao deveta u svetu po broju ljudi koje izgubi na godišnjem nivou, pored negativnog prirodnog priraštaja, Srbija ima veliki problem sa odlivom mozgova. Međutim, pored talentovane i obrazovane dece, neke situacije na terenu ukazuju da Srbija „izvozi“ i decu koja su već u riziku da postanu delinkventi, a kasnije i kriminalci.
Selo Prćilovica u opštini Aleksinac na jugu Srbije, nekoliko puta je u medijima označeno kao „regrutni centar“ za decu koja kasnije haraju zapadnom Evropom.
Penzionisani policijski inspektor Bratislav Timotijević svoj radni vek proveo je suzbijajući maloletničku delinkvenciju. Neretko deca počinju sa prosjačenjem, da bi kasnije počela sa ozbiljnijim prestupima, kaže on.
Upitan o selu za koje se vežu priče o „izvozu prosjaka u zapadnu Evropu“, naš sagovornik kaže da nam u Prćilovici „niko neće potvrditi da je to selo takvo i da su oni svi takvi“, te da će mnogi reći da je takav utisak zbog nekih izuzetaka.
Međutim, tokom posete romskoj mahali u Prćilovici u kojoj mnogi žive u ekstremnom siromaštvu, bez struje i vode, pred našim kamerama se desila potvrda da deca – ipak prose.
„Ima. Ima ih dosta. Bedna siromaštija prosi. Mora da prosi. Nema. Stomak kad nema, gladan, mora. Bolje da prosi nego da krade! Sramota je, nije lepo, ali ako roditelj ne radi šta će da radi dete? Evo taj je prosio (pokazuje na dete). Uhvatili ga u Nišu“, ispričao je o detetu koje je bilo prisutno meštanin Prćilovice Dragan Todorović.
Kako objašnjava inspektor u penziji, ova deca odrastaju u okruženju u kom su takve aktivnosti normalizovane i problem je transgeneracijski. U potrazi za boljim životom – odlaze u zapadnu Evropu, najčešće ilegalno.
„Oni idu tamo gde imaju mogućnosti da se infiltriraju lakše, brže i adekvatnije. Imali smo situacije kada su Nemci od nas tražili, od zemlje matične iz koje oni dolaze, da im pomognemo, kada su u pitanju pogotovo, roditelji, a i naravno stariji maloletnici koji su već evidentirani kod nas“, kaže Timotijević.
Nemački organi dobijali su od srpskih sve dostupne informacije o ovim licima koje su često i sa lažnim identitetom boravila u Nemačkoj.
Uvek se mora razmatrati svaki slučaj maloletničke delinkvencije dece migranata pojedinačno, ali može se reći da postoji mogućnost da zajednice sa migrantskom pozadinom mogu živeti pomalo izolovano, kaže Daniela Desel, portparolka Pokrajinske kancelarije za kriminalističke istrage u Severnoj Rajni-Vestfaliji, regiji u Nemačkoj gde je zabeležen najveći procenat maloletničkih prestupa.
„Da li to čine po sopstvenoj volji, da li je to zbog jezičkih barijera, da li to društvene strukture možda diktiraju, to može biti otvoreno pitanje, ali takva izolacija može dovesti do manje integracije dece koja tamo odrastaju, i do toga da se tokom socijalizacije mogu usvojiti pogrešni uzori iz okruženja“, smatra ona.
Odgovornost je na sistemu i društvu na kojem je obaveza obezbeđivanja integracije dece koja su došla u Nemačku kao migranti, dodaje sagovornica, kako bi se smanjio rizik da se tokom socijalizacije dešavaju ozbiljniji prestupi.
Odgovor na „otvoreno pitanje“ u svom istraživanju „Maloletnička delinkvencija imigranata: uzroci i razvoj“, dao je dr Kristijan Valburg sa Univerziteta u Minhenu, koji kao prvi razlog navodi – odnose u porodici.
Rezultati njegovog istraživanja pokazuju da su najčešći razlozi zbog kojih deca počinju da budu u sukobu sa zakonom loš odnos sa roditeljima i odrastanje u nasilnom okruženju, socio-ekonomski resursi porodice, loše okruženje, česti izostanci iz škole, iskustva diskriminacije i krug prijatelja.
Ceo tekst pročitajte na portalu Slobodna reč.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar