0
Vest o tome da navodno „radikalni elementi srpskih obaveštajnih službi žele da likvidiraju“ bivšeg specijalnog izvestitelja Evropske komisije, Dika Martija i za to „okrive Kosovo“ već danima je u fokusu prištinskih medija, te je ujedno dovela do toga da više prištinskih zvaničnika iznesu još nekoliko optužbi na račun srpskih službi. Nakon navoda o planiranju atentata na Hašima Tačija, nekadašnji pripadnik OVK, a nakon rata političar, Fatmir Ljimaj, optužio je srpske službe za navodno planiranje njegovog i ubistva Redžepa Seljimija, ali i izneo sumnju da su ove službe navodno organizovale etničko nasilje tokom 17. marta 2004. godine.
Predsednik Socijaldemokratske inicijative Kosova, Fatmir Ljimaj, gostovao je sinoć na Kanalu 10, gde je kazao da su srpske tajne službe navodno planirale njegovo i ubistvo nekadašnjeg poslanika Samoopredeljenja, Redžepa Seljimija, kojem se trenutno sudi u Hagu za ratne zločine.
Tvrdi da mu je to kazao bivši šef srpske tajne službe, Jovica Stanišić u Hagu, s kim je, navodi, tamo proveo dve i po godine, piše Gazeta Express, a prenosi Kossev.
„Pripreme za atentat od strane srpske tajne službe bile su za sve nas. Redžep Seljimi i ja smo upali u zasedu srpske službe. Stanišić mi je rekao u Hagu, ali na sreću nismo otišli tamo gde su nas čekali“, kazao je Ljimaj na Kanalu 10.
Ujedno je dodao da srpska tajna služba „nije ubijala Albance“ samo 70-ih i 80-ih godina, već i 98. i 99. godine, prenosi dalje Express.
U istom gostovanju Ljimaj je ujedno optužio srpske tajne službe za organizovanje najvećeg posleratnog etničkog nasilja protiv Srba, poznatog kao „17. Mart“.
U nastavku je deo sinoćnog razgovora Fatmira Ljimaja i novinara Kanala 10 u vezi sa 17. Martom, ali i podsećanje na ono šta je o 17. Martu do sada poznato.
Ljimaj: Srpska tajna služba je tu. Ovde je bila više nego bilo gde drugde. Bili smo deo Kraljevine Srbije, Titove Srbije. Oni su bili ovde 100 godina. Trebalo bi da budemo oprezni. Na primer, sumnjam da je nerede 17. marta organizovala tajna služba Srbije.
Novinar: Ovo nikada ranije nije rečeno. Ja ovo prvi put čujem.
Ljimaj: Kažem vam da, prema informacijama koje imam od prijatelja ovih tajnih službi, postoje indicije da je tajna služba Srbije palila pravoslavne crkve. Vi recite meni. Da li je ikada bilo u našoj (albanskoj) tradiciji da se pale crkve? Kako je moguće da nijedna crkva nije napadnuta od strane OVK tokom celog rata? Kako to da su 2004. godine sve te crkve spaljene, a na njima podignute zastave? Bilo je strašno, sramotno. To je bila uvreda za dostojanstvo albanskog naroda. To je bila uvreda našeg dostojanstva i nema nikakve veze sa vrednostima našeg naroda. To nema nikakve veze sa našim nacionalnim vrednostima, paljenje crkava. Nema tolerantnijeg naroda od albanskog. Te crkve vidimo kao svoje, kao deo našeg nasleđa, kao svoj ponos.
Novinar: I sve ovo Vas navodi da mislite da je srpska tajna služba planirala i sprovela nemire 2004. godine?
Ljimaj: Postoje indicije, baš kao u slučaju Dika Martija, da je srpska tajna služba imala povoda da iskoristi socijalno nezadovoljstvo Albanaca da ga kanališe na neke druge načine, da nam predstavi te čuvene slike. Ja govorim o njihovom delovanju pre toga i posle, ne kažem da su ti mladi ljudi na vrhovima crkava bili članovi UDB-e, ali kao što znate u protestima, možda znate ko ih vodi, ali ne ko je u to uključen.
Šta je o 17. Martu do sada u javnosti poznato
Portparol UNMIK policije, Derek Čepel, koji je bio na dužnosti u 2004. godine ocenio je da je martovsko nasilje imalo „stepen organizovanosti“.
I tadašnji šef UNMIK-a, Hari Holkeri, rekao je prilikom posete Obiliću, koje je stradalo u ovom nasilju – da su albanski ekstremisti imali „spreman plan za nasilje“.
Tadašnji Generalni sekretar NATO-a, Jap de Hop Shefer, opisao je 17. Mart kao „neprihvatljivo nasilje“, „orkestrirano i organizovano od strane ekstremne frakcije u albanskoj zajednici“.
U svom izveštaju Savetu bezbednosti UN, tadašnji generalni sekretar Kofi Anan izvestio je: „Napad koji su predvodili albanski ekstremisti protiv kosovskih Srba, Roma i Aškalija je organizovana, široko rasprostranjena i ciljana kampanja.“
I više drugih evropskih zvaničnika je imalo slične izjave da je akcija bila unapred pripremljena.
Admiral NATO snaga, Gregori Džons, pažljivo biranim rečima opisao je tada eskalaciju trodnevnog nasilja – „Ova vrsta aktivnosti zapravo je skoro jednaka etničkom čišćenju i ne može da se nastavi.“
U nemačkim medijima su se neposredno nakon nasilja pojavili i izveštaji o tome da je nemačka obaveštajna služba, BND, nekoliko meseci ranije navodno presrela telefonske razgovore Samedina Džezairija, poznatog i pod ratnim nadimkom „Komandant Hodža“, jednog od najkontroverznijih bivših boraca OVK, saznavši da se nasilje planiralo.
U kosovskim medijima su se tokom ranijih godina, u više navrata pojavili natpisi da iza 17. Marta navodno stoji organizovana grupa „proistekla iz OVK-a“, odnosno da je navodno krajem 2001. godine na Kosovu formirana kriminalna grupa za čije su formiranje i aktivnosti znala „velika imena“, a čija je misija bila i da navodno organizuje martovsko nasilje, dok je podršku za to imala od „svih ratnih stranaka“, tajne službe i „velikih porodica“. Za uspešnu „misiju“ obećana im je amnestija, ali je ista grupa navodno i „uništena“ krajem 2004. Ipak, ovi navodi nisu zvanično potvrđeni.
Osim narativa da je nasilje bilo unapred organizovano, ubrzo se, od leta 2004. pojavila nova teza – da se navodno radilo o spontanom okupljanju mladih Albanaca zbog nerešenog statusa Kosova.
Human Rights Watch je tako u svom izveštaju iz tog perioda naveo da su se mladi Albanci „osećali duboko marginalizovani i frustrirani usled nedostatka mogućnosti i stagnacije ekonomije Kosova“.
BONUS VIDEO: Dušan Janjić Na Kosovu se vodi borba za teritoriju, nije to borba za Srbe
Pratite nas i na društvenim mrežama:
