Dragoslav Kosmajac, kog je predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić 2014. godine, označio kao najvećeg narko-dilera u zemlji, do danas nije podneo tužbu i tražio odštetu zbog tri meseca neosnovanog pritvora, oduzimanja imovine, kao i zbog povrede ugleda i časti, iako je na to imao sva zakonska prava.
Đorđe Simić, advokat koji je zastupao Kosmajca, kaže za portal Nova.rs da njegov branjenik „nije bio raspoložen da tuži državu“.
„Što se tiče troškova postupka koji se vodio protiv mog branjenika, oni su plaćeni ubrzo nakon oslobađajuće presude i to je redovna stvar. Koliko znam, moj branjenik nije bio raspoložen da za ovakvu vrstu zahteva, poput tužbe, jer mu je bilo najbitnije da se konačno skloni sa naslovnih strana i nastavi da živi svoj život nekim normalnim tokom. On ne bi voleo da ponovo bude u žiži javnosti, pogotovo posle svega što je preživeo“, kaže Simić.
Slučaj „srpskog Al Kaponea”, kako ga je u trenutku hapšenja nazvao ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović, sada je potpuno pao u zaborav, odnosno, kao da se nikad nije ni desio.
Advokat Božo Prelević u razgovoru za naš portal navodi da je predmet „Kosmajac“ pravi primer pravnog apsurda, kojim su pojedini ljudi pokušali da zarade jeftine političke poene.
„Suština je da je ovo jedan veliki apsurd u našem pravosuđu. Ceo slučaj Dragoslava Kosmajca je zapravo politički iskorišćen, kako bi se u tom trenutku podigao rejting osobe koja ga je u javnosti tako i označila i etiketirala. Opšte je poznato da se Kosmajac nalazi u Beloj knjizi kriminala MUP Srbije, koju sam upravo ja i pravio. Čovek koji ga je nazvao najvećim narko-dilerom samo je pokušao da postigne određeni politički rejting i da na tome dobije glasove, iako je vrlo dobro znao da, u tom trenutku, protiv Kosmajca nema ama baš nikakve dokaze“, kaže Prelević.
Kako dodaje, ovakve stvari ne smeju da se dešavaju u pravnoj državi.
„Ne možeš optužiti nekoga, pogotovo za ovako veliku stvar, bez ikakvog dokaza. Opšte je poznato da se ljudi procesuiraju tek kada se steknu uslovi za to“, dodaje Prelević.
Ipak, Dragoslav Kosmajac je odlučio da „oprosti“ Vučiću i državi Srbiji sve što je preživeo, pa tako danas uživa u potpunoj medijskoj ilegali. Po svemu sudeći, Kosmajac je oprostio i 94 dana provedena u pritvoru, ali i 23 objekta koja su mu bila privremeno zaplenjena, a koje je država čak četiri godine rentirala i taj novac stavljala u svoju kasu.
Podsetimo, slučaj „Kosmajac“ dospeo je u žižu javnosti nakon što ga je tadašnji premijer Srbije Aleksandar Vučić nazvao najvećim narko-dilerom „čije ime niko ne sme da spomene“. U tom trenutku Kosmajac nije bio pod istragom, niti su postojali ikakvi dokazi koji bi upućivali na to da se bavi onim što je Vučić decidirano tvrdio.
Ova izjava pokrenula je medijsku hajku koja je trajala mesecima, a tokom koje su progonjeni i članovi Kosmajčeve porodice.
Policija je 9. novembra 2014. upala u njegovu kuću i uhapsila ga na spavanju. Viši sud mu je nakon tri meseca od hapšenja ukinuo pritvor i odredio jemstvo od 200.000 evra, nakon čega se branio sa slobode.
Pošto dokaza za krijumčarenje narkotika nije bilo, istražni organi su pokušali da dokažu da je Kosmajac utajio porez. Kada je i to palo u vodu, tužilaštvo je protiv njega pokrenulo istragu zbog nelegalne uknjižbe državanog zemljišta na Zvezdari u Beogradu. Otpočeo je, u najmanju ruku, apsurdni postupak, tokom kojeg je utvrđeno da zemljište za koje se teretio Kosmajac nikada nije ni bilo u vlasništvu države. Oslobađajuću presudu najpre je izrekao Viši sud, što je kasnije potvrdio i Apelacioni sud.
Dosije Kosmajac
Za Dragoslava Kosmajca prvi put se čulo 2001. godine, kada je njegovo ime pominjano u Beloj knjizi organizovanog kriminala Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije. On je tada dovođen vezu sa međunarodnim švercom droge iz Južne Amerike u Evropu, te se sumnjičio da je, u to vreme, narkoticima snabdevao dva najveća klana u Srbiji – „zemunski“ i „surčinski“. Inače, Kosmajac iza sebe ima i nekoliko osuđujućih presuda zbog posedovanja oružja i to 1973.i 1977.godine.