Ko je sve bio na čelu BIA od dolaska SNS na vlast? Izbor Orlića nastavak politizacije tajne službe, za fotelju ključna odanost partiji

Vladimir Orlić je, pre svega, vojnik partije koji se toga ne stidi, već ističe u svakoj mogućoj prilici. To je dokazao na prethodnoj funkciji, u televizijskim prenosima dok je vodio sednice Skupštine Srbije čiji je predsednik bio. Ciničniim opaskama na račun opozicionih poslanika, umesto da bude dostojan svoje funkcije, on je to mesto koristio kako bi kritikovao i napadao opozicione poslanike, pa mu je jedan od njih sa skupštinske govornice rekao da bi ih "bičevao kada bi mogao". Ta titula, "biča opozicije", verovatno je bila preporuka Orliću za novu funkciju.

Od iskustva u bezbednosnim strukturama Vladimir Orlić jedino ima završeno Školu rezervnih oficira u Vojsci Srbije, gde je stekao čin rezervnog potporučnika. Na mesto direktora BIA preporučile su ga neke druge stvari, pa je tako Vlada Srbije imenovala potporučnika u rezervi za "komandanta" BIA. Što se tiče formalnog obrazovanja, Orlić, za razliku od mnogih svojih partijskih kolega, ima čime da se pohvali, pohađao je elitnu Matematičku gimnaziju u Beogradu, diplomirao a potom i doktorirao na Elektrotehničkom fakultetu Univerziteta u Beogradu.

Zbog svega navedenog postoji bojazan da će već načetu reputaciju tajne policije još više srozati jer je teško zamisliti da će se takav partijski kadar baviti bilo čime osim nadziranjem opozicije i borbom protiv pravih ili izmišljenih protivnika režima, kao i disciplinovanjem BIA i njenim čišćenjem od svih nepoželjnih kadrova, uključujući i onih koje su doveli njegovi neposredni prethodnici.

Ko je sve sedeo u fotelji direktora BIA?

Njegov neposredni prethodnik, Tomislav Radovanović, čak nije bio ni pravi direktor, već vršilac dužnosti koji je "grejao fotelju" i čuvao je za, ispostavilo se, Orlića.

Radovanović je u BIA došao iz policije, iz bezbednosnih struktura koje se bave potpuno drugačijim poslovima i teško da je bio raširenih ruku prihvaćen u BIA, čiji su pripadnici oduvek na "običnu" policiju gledali sa visine.

Afera prisluškivanje predsednika

Toma Radovanović se "probio" nakon afere "Prisluškivanje", kada je u seriji gostovanja na režimskim televizijama ispričao da su "paralelne strukture u MUP prisluškivale predsednika Aleksandra Vučića" i time se uključio u dnevnu politiku na najdirektniji način, bez mnogo obzira prema svojim kolegama iz policije.

Vulin i praćenje Rusa

Pre Radovanovića na čelu tajne policije bio je Aleksandar Vulin, verovano "najživopisniji" rukovodilac kojeg je tajna služba imala u svojoj istoriji.

Iako je rukovodio samo godinu dana, od decembra 2022. godine do decembra 2023. godine, Vulinov rad je bio toliko cenjen da je dobio visoko odlikovanje. Doduše, ne od države Srbije, već od strane Rusije, sa čijim institucijama i službama je održavao bliske kontakte.

Ruski opozicionari su tvrdili da su po naređenju Aleksandra Vulina bili praćeni tokom svog boravka u Beogradu, a da su neki od tih podataka završili u Moskvi. Vulin je na mesto direktora BIA došao iz fotelje ministra unutrašnjih poslova, a navodno je na čelo tajne policije i doveden da bi mu se onemogućilo da izdaje zvanična saopštenja kojima je nanosio veliku štetu odnosima Srbije sa susedima.

Kao direktor BIA nije smeo da se oglašava, a navodno su tada tajnom službom upravljali neki drugi ljudi, kadrovi iz njenih redova. Inače, Vulin je od kvalifikacije za mesto direktora BIA imao odslužene dve nedelje vojnog roka dok je bio ministar vojni.

Gašić pet godina rukovodio BIA

Pre Vulina direktor je bio Bratislav Gašić, koji takođe teško da ima potrebne kvalifikacije da bi bio na čelu tajne policije, osim što je, takođe, makar u to vreme, bio odani član SNS i jedan od najbližih saradnika Aleksandra Vučića. Gašić je na mestu direktora BIA bio od marta 2017. do oktobra 2022. godine, kada je prešao u MUP Srbije. Gašić je iskoristio tih pet godina da bi stekao ekipu poverljivih ljudi u BIA, koje je kasnije preveo u MUP Srbije.

Zanimljivo je da se u vreme mandata Bratislava Gašića dogodila afera "Jovanjica", tačnije kada su inspektori Odeljenja za borbu protiv narkotika, na čijem čelu je bio Slobodan Milenković, zvani Mali Senta pronašli ono što je tada nazvano "najveća plantaža marihuane u Evropi".

Među onima koji su obezbeđivali "Jovanjicu" te 2019. godine, bili su i pripadnici BIA. Takođe, nedeljnik Vreme otkrio je i da Gašić bio u kontaktu sa Predragom Koluvijom, inače vlasnikom imanja "Jovanjica".

Advokat na čelu tajne službe

Pre Gašića na čelu tajne službe bio je Aleksandar Đorđević, advokat rođen u Čačku, koji je završio Pravni fakultet u Beogradu. Đorđević je bio vanstranačka ličnost, a lično ga je preporučio dotadašnji prvi potpredsednik Vlade Aleksandar Vučić, koji je tom prilikom istakao da Đorđevića zna 25 godina.

Sa Vučićem je prijatelj još od studentskih dana, a poznat je po tome što nikada nije voleo da se javno eksponira, tako da mu je funkcija direktora BIA potpuno odgovorala. Na čelu tajne službe bio je od oktobra 2013. do 2018. godine.

Đorđević je jedno vreme bio član Upravnog odbora FK "Crvena zvezda".

Još jedan advokat 

Pre Đorđevića na čelo BIA je bio još jedan advokat Nebojša Rodić, ali proveren partijski kadar, koji je u tu fotelju seo odmah po preuzimanju vlasti od strane SNS i on je kratko bio direktor od avgusta 2012. do septembra 2015. godine. Rodić je već bio dobro poznato ime u politici i nije ni čudo što je baš on postavljen na mesto direktora BIA nakon što su naprednjaci preuzeli vlast.

Naime, Nebojša Rodić bio je na čelu izborne komisije 1996. i 1997. godine, nakon kojih su usledili veliki protesti tadašnje opozicije zbog izbornih neregulrnosti. Nebojša Rodić je kasnije imenovan na mesto ambasadora Srbije u Podgorici.

Period od dolaska SNS na vlast u Bezbednosno informativnoj agenciji ostaće zapamćen po mnogim zloupotrebama, ali i vezama sa organizovanim kriminalom. Ranije tajna policija, koja se tada zvala Državna bezbednost, "držala je na vezi" kriminalce, a čak su i neki od njih dobijali službene legitimacije. Saradnja između BIA i organizovanog kriminala se u vreme naprednjaka samo još više razvila, pa su tako službenici BIA čuvali "Jovanjicu", visoki funkcioneri tajne službe pominju se u kriptovanoj Skaj komunikaciji članova kavačkog klana i Darka Šaića, službenik BIA je uhapšen zato što je radio kao kurir za narko klan i prenosio novac iz inostranstva.

Ulazak u MUP iz BIA

Takođe BIA je od 2012. godine počela da služi i kao mesto za uhlevljavanje sinova viđenijih članova i simpatizera SNS, ali i kao ulaz na "mala vrata" u MUP Srbije. Naime, dok se za mesto direktora policije raspisuje javni konkurs i on mora da ispuni određene uslove, direktora BIA imenuje Vlada Srbije, a uslovi nisu uvek najjasniji. Takođe su uslovi za prijem u radni odnos u MUP mnogo transparentniji i strožiji nego za zasnivanje radnog odnosa u BIA, pa su tako pojedinci ubačeni u policiju preko BIA.

Takav je slučaj bio i sa bivšom državnom sekretarkom Dijanom Hrkalović, koja je svoju karijeru počela upravo u BIA, u vreme dok je direktor bio Nebojša Rodić, a  iz MUP-a su je glatko odbili jer nije prošla bezbednosnu proveru. Hrkalovićka je tako u MUP ušla direktnim "preuzimanjem" a ne putem konkursa.

BONUS VIDEO: Poklon za Vladimira Orlića