Građani koji ne poštuju naredbe i odluke donete u okviru vanrednog stanja mogli bi, na osnovu aktuelnog zakona, da se suoče sa trogodišnjom zatvorskom, ali i drakonskom novčanom kaznom, i to samo ukoliko Vlada Srbije ne donese posebnu Uredbu koja bi omogućila da se počiniocima ovakvih dela izriču drastičnije kazne i to po kratkom postupku.
Prvi dan vanrednog stanja u Srbiji nije protekao ni približno onako kako bi trebalo u okolnostima pandemije zarazne bolesti, zbog čega je državni vrh danas nastavio da apeluje na građane da ne ignorišu propisane mere zabrane. Problemi su počeli već nekoliko sati od proglašenja, kada su zabeleženi prvi prekršaji, bekstva iz karantina i obaveznih izolacija, zbog čega su policija i tužilaštvo morali da reaguju.
Aktuelnim zakonom, za krivično delo nepostupanja po zdravstvenim propisima za vreme epidemija, kao i širenja zaraznih bolesti maksimalna zaprećena kazna je do 3 godine zatvora. Imajući u vidu da pojedincima koji su odlučili da beže iz karantina ta kazna očigledno nije predstavljala ništa, beogradski advokat Ivan Simić smatra da se se s razlogom nameće pitanje da li je ona uopšte adekvatna.
“ Kazna do tri godine za nekoga ko sa namerom napušta karantin ili izolaciju i time svesno dovodi u opasnost druge, očigledno da nije dovoljna, s obzirom na to da već imamo prve slučajeve takvog ponašanja. Protiv njih se podnosi prijava u redovnom postupku, jer ipak ne živimo u vremenu prekih sudova, ali se postavlja pitanje adekvatnosti same krivične sankcije. Ovde pre svega mislimo na osobe koja svesno napuštaju karantin koji im je određen prilikom ulaska u zemlju, a koja dolaze iz visokorizičnih područja – kaže Simić.
Na pitanje da li neovlašćeno povećanje cene najtraženije i najpotrošnije robe u vreme vanrednog stanja (pribor za higijenu, rukavice, maske), sa čim je Srbija takođe suočena, Simić kaže da su te radnje u zakonu opisane kao nelegalna trgovina.
„Za to delo propisane su kazne od tri meseca do tri godine zatvora. Ukoliko učinilac pribavi imovinsku korist koja prelazi iznos od 450.000 dinara, ili u svoje špekulativne radnje uključi i druge posrednike i preprodavce kazniće se zatvorom od 6 meseci do 5 godina. Imajući u vidu trenutne okolnosti i stanje stvari, jasno je da bi se teško moglo govoriti o bilo kakvoj toleranciji za ovakvo ponašanje, za koje nema olakšavajućih okolnosti. Zbog toga bi kazne morale biti okrenute maksimumu“ pojašnjava Simić i dodaje:
„Povećanje cena pa i neovlašćeno nije samo po sebi nije krivično delo. Zato je tu Uredba Vlade, da kao podzakonski akt sve to jasno definiše“.
S druge strane, bivši sudija i advokat Ivan Bajazit dodaje da vanredno stanje u pravosuđu još uvek nije prouzrokovalo izmenu zakonskih propisa i uredbi u smislu pooštravanja kazni, pa se zbog toga za određena krivična dela mora da sudi po redovnom postupku, odnosno nema suđenja po skraćenom postupku i donošenje presude u roku od 30 dana.
“ Ako bi bilo ubrzanog suđenja morali bi prvo doneti vanredne pravne mere, odnosno zakonska uredba, ali pošto toga nema mora se primeniti kažnjavanje u redovnom postupku“, kaže Bajazit. za Nova.rs
Kazne propisane zakonom
Definicija vanrednog stanja
Vanredno stanje je stanje javne opasnosti u kojem je ugrožen opstanak države ili građana, a posledica je vojnih ili nevojnih izazova, rizika i pretnji bezbednosti. Među nevojne izazove i rizike spadaju sve pretnje po bezbednost koji se ispoljavaju u obliku: terorizma, organizovanog kriminala, korupcije, elementarnih nepogoda, tehničko-tehnoloških i drugih nesreća i opasnost. Jedan drugi zakon, izričito propisuje da se pandemija smatra elementarnom nepogodom.
Šta znači uvođenje vanrednog stanja?
Ustav Srbije dozvoljava da, prilikom proglašenja vanrednog stanja budu donete mere odstupanja od određenih ljudskih i manjinskih prava. Koja će to prava biti, ne znamo unapred, jer sve zavisi od okolnosti same situacije koja je prouzrokovala vanredno stanje. Ono što znamo jeste da postoje prava za koje ograničenje nije moguće u vreme vanrednog stanja.
Tanka linija vanrednog stanja
Poslednje vandredno stanje koje je u Srbiji uvedeno 2003. godine ostavilo je iza sebe nepodeljeno mišljenje struke o tome da je tokom trajanja istog došlo do značajnog broja drastičnog kršenja elementarnih ljudskih i građanskih prava. Sećanja na taj period, kao i na brojne kontraverze koje su ga pratile, naročito u pogledu toga ko je i šta preduzimao odnosno činio van okvira svojih ovlascenja, još uvek su poprilicno sveža. Iskustvo je pokazalo da tokom trajanja vandrednog stanja izuzetno tanka linija u odnosu na postupanje organa javne vlasti prema nečemu sto predstavlja univerzalnu vrednost ljudskih i građanskih prava. Upravo te kontraverze koje su pratile poslednje vandredno stanje 2003 godine naročito u pogledu toga ko je iz senke upravljao i rukovodio određenim aktivnostima, a koje su posledicu imale povrede ljudskih i građanskih prava, kod same stručne javnosti izazivaju pozornost, kaže Simić za Novu.