3
Tragična smrt tinejdžera M. B. (14), koga je tokom oluje u ataru sela Žitniće, udaljenog dvadesetak kilometra od Sjenice udario grom, velika je tragedija, ali i dovoljna opomena da građani, a posebno mladi, moraju da znaju kako da se od udara groma zaštite. U Srbiji, godišnje pogine između 10 i 20 ljudi od udara groma, dok u svetu taj broj iznosi čak 25.000, dok ih 10 puta više preživi, ali sa teškim posledicama.
Ovakva tragedija dovoljna je opomena sama po sebi, a stručnjaci su više puta objašnjavali kako da izbegnete udar groma, i na što bezbednoji način se zaštitite. U svetu godišnje od udara groma pogine skoro 25.000 ljudi, dok ih 10 puta više preživi,
Meteorolog Nedeljko Todorović rekao je nedavno u „Probudi se“ na televiziji Nova S da su najveće mete usamljeni objekti, ali i čovek, te da ne postoji stopostotna zaštita od udara groma. On je kazao da bi ljudi trebalo da se sklone uz čvrsti objekat, te da je ona najsigurnija zaštita, ali i dalje ne stoprocentna.
„Gromovi udaraju i u čvrste objekte, pogotovu ako nemaju gromobransko obezbeđenje. Češći su u planinama, nego u nizijama, ali i usamljeni objekat u ravnici, kuća, drvo, čovek ili vodena površina, čamac, čak i plivač. Sve što je usamljeno je potencijalno veća meta za udar groma“, kazao je nedavno Todorović.
On je rekao kada se čuje prvi zvuk grmljavine, ne treba stati nikako ispod velikog usamljenog drveta, nikako ostati na ravnini, ostati na vodi, već potražiti neku vrstu skloništa koje je ušuškano, kao šumarak ili šuma, i to kod nekog manjeg drveta.
„Poželjno je čučnuti, leći, a ako nema šumovite zaštite dovoljno je i leći u polju i pokriti se po glavi nekim delom odeće, da zaštiti glavu od zrna grada, koje takođe može da bude opasno. Princip je ne trčati u ravnici zemljišta, jer onda je to potencijalno najizazovniji model za udar groma“, objasnio je Todorović, te rekao da se čovek može sakriti i u automobilu.
Sa druge strane, profesor elektrotehnike Milan Savić rekao je za RTS da povećana visina privlači udar groma i da treba naći zaštitu u vidu višeg objekta. Kazao je i da ako čučnemo, to može da pomogne, ali ne mnogo. Bolje je, kaže, skloniti se u šumarak, nego ostati na livadi.
On se slaže sa meteorologom Todorovićem da je najbolje da se sklonimo u automobil, jer ima efekat Faradejevog kaveza.
„Grad je relativno zaštićen sa visokim zgradama, tako da hodanje ulicama po gradu nije opasno, dok je na selu drugačije, jer je čovek uglavnom na otvorenom i nezaštićen. Ako vidite gromonosni oblak treba da se sklonite. Udar groma je vezan za jake kiše koje ne mogu da se pojave iz vedra neba, pa ni grom. Grmljavine su češće u popodnevnim satima kada se zemlja zagreje i isparenja idu gore“, naveo je profesor Savić.
Sa druge strane, kaže da mobilni uređaji ne doprinosi privlačnom dejstvu groma, jer su ta zračenja neutralna i nemaju uticaj-
„Još jedna zabluda je da osobu koju je udario grom treba zakopavati u zemlju. To je možda i najveća zabluda, jer ako to uradite praktično ćete usmrtiti čoveka“. istakao je profesor Savić.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
