5
Šefovi balkanskih kriminalnih grupa, u čijim redovima su bile neke od najopasnijih plaćenika sa Balkana, imali su poseban sistem na osnovu kog su birali svoje buduće saradnike, najčešće pucače. Poput detalja sa uobičajenog razgovora za posao, šefovi bi razmenjivali podatke o godinama, načinu života, veštinama, a njihova cena zavisi od brojnih faktora.
Najnovija Skaj prepiska dvojice kavčana, prljavog crnogorskog policajca Ljuba Milovića, koji je optužen da je radio za kavački klan, i njegovog rođaka iz Bosne i Hercegovine Dražena Milovića, otkriva kakvo izgleda regrutacija novih članova, a i koje kvalifikacije je potrebno imati kako bi vas „zaposlili“ u opasnoj kriminalnoj grupi, u ovom slučaju kavačkom klanu.
Tako se Dražen 2021. godine na Skaju javlja Milu sa porukom da ima jednog Sarajliju, konobara (38), sa kojim je razgovarao i nudi Miloviću da ga „profiliše“.
“Roki, treba li ti jedan momak spreman? Spreman na sve. Ozbiljan, 38 god, 4 djece”.
Sakriven iza nika Oficir, Ljubo Milović odgovara pitanjem – “Đe je taj spreman na sve sa toliko djece? Taj ako ako šta napravi ode doživotno u zatvor”, a potom dodaje i da je to njegov vršnjak…
Ipak, zanima ga odakle je osoba koju mu rođak nudi, pa to i pita.
“Sarajevo. ‘Oće ozbiljan posao van Bosne”, odgovara mu Trebinjac.
“Šta podrazumijeva ozb. posao? ‘Oće da puca?”, pita Ljubo Milović i dobija odgovor: “Pa da roka”. Potom Ljubo Milović traži fotografiju, da ga proveri, a raspituje se i sa kim je sarađivao do sada i šta je radio, kao i da li se drogira.
“Radio je u Španiji, na Ibici. Za sebe. Zdrav momak, radi garderobu i kao konobar. Nema mrlje. Ne gudrira se, bori se za familiju kao lav. Može doći na razgovor pa ga profiliši!!! Čist momak i jako vrijedan!!!”, objašnjava Dražen Milović. Njegovog rođaka tada zanima da li Sarajlija trenira.
5
13
0
2
“Trenir’o je boks. Sada ne stiže radi 2 posla i prodaje garderobu. Ima damara u sebi”, zaključuje Trebinjac… Plaćene ubice sreću se u balkanskom podzemlju od devedesetih godina prošlog veka, a dosadašnje iskustvo pokazalo je da sve imaju nekoliko karakterističnih crta ličnosti.
Za odabir osoba koje bi mogle postati kandidati za plaćenika u klanu pre svega je bitna njegova prošlost. Šefovi klanova zato rado biraju muškarce bez kriminalnog dosijea u policiji, osobe koje odranije nisu poznate organima gonjenja i samim tim neće privlačiti njihovu pažnju, posebno u situacijama prelaska državnih granica.
Osim toga, iz prepiske kavačkog klana, iako je grupa specijalizovana za prodaju i distribuciju droge, proizilazi da je važno i da kandidati ne budu zavisnici od narkotika. Ipak, pređašnje iskustvo je pokazalo da je upravo droga, pored novca, postala valuta za plaćanje usluga ovakvim osobama. Tako je recimo bilo navoda da je ubistvo Aleksandra Stankovića zvanog Sale Mutavi plaćeno 300.000 evra ali u kokainu, pojedini pripadnici kriminalne grupe Veljka Belivuka i Marka Miljkovića tvrdili su da su u zamenu za određene usluge davali ili dobijali kokain ili marihuanu…
Ovakvi mladići pronalaze se iz najrazličitijih društvenih struktura, neretko su to tribine raznih stadiona, poslovi obezbeđenja i slično. Često stasavaju u popravnim domovima, na ulicama ili zatvorima, a motivi zbog kojih se upuštaju u ovakve poslove su najrazličitiji. Osim toga, u kriminogenim krugovima se dobro zna ko su plaćenici, koliko koštaju usluge koje pružaju i da li su odgovarajući za određeni posao.
Zahvaljujući prepiskama sa Skaj aplikacija, ali i optužnicama podignutih na osnovu njih, javnost je imala priliku da sazna da cena likvidacije može varirati od brojnih faktora. Možda i najbitniji jeste ko je meta, kakvo je njeno obezbeđenje, kuda se i na koji način kreće. Pored toga, cenu diktira i kompleksnost same akcije, logistika, broj izvršilaca i slično.
Iako su devedesetih godina plaćene ubice mahom bile osobe koje su preživele rat u Bosni i Hercegovini, koje žive povučeno i izolovano, u zabačenim bosanskim selima, brojni slučajevi u poslednjih par godina pokazali su kako likvidatori danas postaju izuzetno mladi muškarci željni moći i dokazivanja, ali i statusa u društvu, najčešće kriminalnom. Kako su ranije objasnili stručnjaci za naš portal, ubici se najpre isplaćuje akontacija, dok druga polovina sledi nakon obavljenog posla. Novac gotovo nikada ne ide „iz ruke u ruku“ nalogodavca i izvršioca, već postoji posrednik.
Prilikom svedočenja Srđana Lalića, okrivljenog saradnika tužilaštva i dojučerašnjeg člana klana Veljka Belivuka, otkriveno je da su ubistva škaljaraca Stevana Stamatovića i Igora Dedovića u Atini bila plaćena četiri miliona evra. Za ubistvo na Krfu, u kojem su likvidirani škaljarci Alana Kožar i Damir Hodžić, istraga je utvrdila da su neposredni izvršioci koje su, kako se sumnja, radili za Belivuka i Miljkovića, dobili čak 1,4 miliona evra.
U spisima crnogorskog tužilaštva navodi se da je ubistvo Nišlije Milana Ljepoje plaćeno 210.000 evra, da je glava šefa škaljarskog klana Jovana Vukotića koštala 1,4 miliona evra…
Profesionalne ubice nikada ne idu sami, već u plaćeničkom timu koji se sastoji najčešće od čistača i vozača. Čistač je zadužen da nakon obavljenog posla u potpunosti ukloni tragove sa njega, da mu uništi obuću, osigura da na sebi nema tragova počinjenog zločina poput recimo baruta na rukama. Vozačeva uloga je da ubicu transportuje do lica mesta, štek-stana ili gde god je bekstvo dogovoreno.
Bonus video: Trostruko ubistvo u Knjaževcu