0
Na teritoriji Policijske uprave Novi Sad su samo u toku prve polovine februara građani slučajno pronašli tri ručne bombe. Jedna je pronađena u samom gradu, dok su još dve zatečene u prigradskim naseljima Sremska Kamenica i Srbobran. Svaka od ovih bombi stajala je danima dok nisu odnesene jer Novi Sad nema ekipu koja je nadležna za uklanjanje eksplozivnih naprava.
Zbog ovakvih događaja, postavlja se pitanje zbog čega se bombe u drugom najvećem gradu u Srbiji, ne uklanjaju odmah, već po nekoliko dana stoje, često i na prometnim javnim mestima i dvorištima porodičnih kuća. Bitno je pre svega napomenuti koje su sve službe zadužene za uklanjanje eksplozivnih sredstava. Sve spadaju pod Ministarstvo unutrašnjih poslova (MUP), ali ih ima više i zadužene su za različite vrste eksplozivnih naprava.
Pročitajte još:
Konkretno za uklanjanje formacijskih eksplozivnih naprava, onih koji su fabrički proizvedene, zadužen je Sektor za vanredne situacije u sklopu kog postoji specijalistički tim koji je deo Odeljenja za neeksplozivna ubojna sredstav tzv. Odeljenje za NUS. Ovo odeljenje postoji u Beogradu i još nekoliko većih gradova u Srbiji, ali ne i u Novom Sadu.
Pored njih u sastavu MUP-a je i četa za Protivdiverzionu zaštitu PDZ koja pripada Policijskoj brigadi za grad Beograd. Oni su zaduženi sa kontradiverzione preglede i rad sa improvizovanim eksplozivnim napravama, ali iako su jedinica za Beograd, rade po čitavoj Srbiji u nedostatku obučenih ljudi.
Još jedna jedinica koja je zadužena za uklanjanje i deminiranje eksplozivnih naprava je i Žandarmerija koja ima svoj tim za te stvari, ali oni ovaj posao rade interno za potrebe njihove jedinice jer su praktično poluvojna formacije.
Iako ovo deluje poprilično impresivno, da se čak tri jedinice bave eksplozivnim sredstvima, Novi Sad kao drugi najveći grad u Srbiji, ima problem sa odnošenjem eksplozivnih naprava. Da uprostimo, za neeksplodirana ubojna sredstva (u šta spadaju ručne bombe) zaduženo je jedino Odeljenje za NUS, koje Novi Sad jednostavno nema.
Redakcija portala Nova.rs postavila je pitanje Policijskoj upravi u Novom Sadu zbog čega ne postoji ovo odeljenje u tom gradu, ali do zaključenja teksta nismo dobili odgovor.
Dragan Žebeljan, potpredsednik Sindikata policije Sloga je ujedno i jedan od inspektora Odeljenja za NUS, dao nam je svoje mišljenje o ovom problemu istakavši da izjavu daje kao potpredsednik sindikata i da ona ne odražava zvaničan stav MUP-a. On je pokušao da nam objasni zbog čega dolazi do kašnjenja kada se izlazi na teren.
„Da bi naš tim izašao na teren potrebno je da zaprimimo prijavu, tu prijavu lično nosimo da se zavede kao hitan predmet u drugoj zgradi, pet kilometara dalje od nas. Zatim se vraćamo da bi pripremili naređenja koje dalje šaljemo na potpis kod načelnika Uprave, a ti papiri šalju se dalje na potpis kod načelnika Sektora. Za takvu organizaciju rada je potrebno vreme. Dakle pored terenskog rada, mi se bavimo i administracijom“, navodi Žebeljan.
Žebeljan naglašava da krivica u prevelikom kašnjenju nije na njegovom timu, već na rukovodiocima.
„Mi pre svega volimo naš posao iako je najrizičniji u MUP-u. Na raspolaganju smo u bilo koje doba dana i noći ako nam se to stavi u zadatak jer je to u interesu građana. Ali planove ne pravimo mi već rukovodilac odeljenja“, kaže Žebeljan.
Vlasnica kuće u Sremskoj Kamenici Zora Jandrić u kojoj je pronađena bomba koju je juče Žebeljanov tim uklonio poprilično je kivna na MUP.
Ona ne zna da krivica nije u Odeljenju za NUS, već je ljuta na MUP, jer zbog pronađene bombe četiri dana nije mogla da boravi u kući, već je morala da ode četiri dana u Žabalj gde ima porodičnu kuću.
„Bombu je pronašao moj svekar koji je kopao nešto po dvorištu. On je čak motikom i udario po bombi. Zvao me je i rekao da je iskopao nešto ali da ne vidi šta je. Ja sam prišla i videla da je iskopao najlonsku kesu u kojoj se nešto nalazi. Kada sam otvorila kesu videla sam da je ručna bomba“, kaže naša sagovornica.
Zora objašnjava kako je izgledala dalja procedura.
„Mi smo pozvali policiju i rekli da smo pronašli bombu. Došla je obična patrola i trakom ogradila mesto gde je bomba. Rekli su nam da možemo da ostanemo u kući ali da ne smemo da prilazimo traci, a da će oni da čuvaju bombu dok ne dođe neko da je ukloni. Kada smo ih pitali kada će da dođe ta ekipa, oni su nam rekli da to može da potraje par dana jer u Novom Sadu ne postoji tim za takve stvari i da je jedini čovek koji se time bavio otišao u penziju pre dve godine“, kaže Zora.
Ona kaže da su oni zbog toga odlučili da odu u Žabalj dok se bomba ne ukloni.
„Naravno da smo otišli. Pa neću valjda da živim u kuću u čijem dvorištu je bomba, koju je moj svekar pri tom udario motikom. Ko je meni mogao da garantuje da ta bomba nije oštećena i da neće eksplodirati. Meni je nepojmljivo da se ovako hitne i opasne stvari ne rešavaju na licu mesta i da Novi Sad nema ljude za ovakve stvari. Nemam reči“, ogorčena je Zora Jandrić.
Podsećamo i da je bomba koja je prošle nedelje pronađena u samom gradu stajala čoveku pod prozorom danima jer se isto čekalo da dođe neko van Novog Sada da je odnese. I on je takođe bio rezigniran organizacijom policije kao i Zora, s tim da on nije imao gde da se skloni.
Još jedna bomba koja je pronađena u okolini Novog Sada je bila u Srbobranu. Nju je neko od građana izvadio iz kanala magnetom za pretraživanje dna kanala. Ta bomba je pronađena još 12. februara i nju je Žebeljanov tim uklonio nakon što su uklonili onu iz Sremske Kamenice.
Od izvora iz MUP-a u Srbobranu saznajemo da srbobranska policija tu bombu nije čuvala na mestu gde je pronađena, jer je mesto dosta prometno, a i tamošnja policijska stanica nije imala dovoljan broj ljudi koji bi 24 časa obezbeđivali bombu.
Zato je srbobranska policija jednostavno sklonila bombu u neku prostoriju policijske stanice iako je instrukcijom ministra zabranjeno da lica koja nisu obučena rukuju eksplozivnim sredstvima, kao i da se unose u prostorije policijske stanice.
Dragan Žebeljan pokušava da nam dalje razjasni problem u funkcionisanju sistema.
Kao prvo navodi loše uslove za rad koje imaju. On kaže da nemaju adekvatne prostorije i magacin za držanje inicijalnih eksploziva koji im služe za uništavanje pronađenih naprava. Navodi da su tek od skoro dobili status ovlašćenih službenih lica, a da iako rade sa oružjem A klase (eksplozivi) još uvek nisu zadužili službene pištolje, a eksploziv prevoze bez ikakve pratnje.
Po njegovim rečima, ni adekvatne uniforme nisu imali već im ih je nabavio „Milenijum tim“ kao sponzorstvo.
„Što se tiče kašnjenja izlaska na teren, ja sam čuo, ali nisam video da postoji nekakv instruktivni akt koji je doneo ministar u kome se zabranjuje da kriminalistička forenzika sa terena odnosi pronađene ili odbačene eksplozivne naprave. Dakle, sav posao pada na nas i na PDZ četu. Mnogi rukovodioci u policiji ne znaju ko šta radi, odnosno šta radimo mi, a šta radi PDZ četa. Otuda dolazi do nesporazuma, a samim tim i do kašnjenja našeg angažovanja. Dodatne probleme stvara administacija“, kaže on.
Dragan Žebeljan kaže da ne zna zbog čega Novi Sad nema Odeljenje za NUP jer poslodavac prema potrebama stvara radna mesta i jedinice. On kaže ni da status njegove jedinice nije adekvatno rešen pa misli da ni Novi Sad ne bi bio izuzetak.
„Mi nismo daleko od Novog Sada, ali boljom organizacijom može se prevazići problem. A organizacija je ipak na rukovodiocu organizacione jedinice. Koliko je sposoban i organizovan načelnik koji bi trebalo da bude dobar menadžer, takva nam je i služba. A građani, u čijem interesu i radimo i koji nas plaćaju, neka daju svoj sud“, zaključuje Žebeljan.
