1
Albanac Kujtim Fejzulaj dvojni državljanin Austrije i Severne Makedonije prvi je identifikovani napadač od grupe islamista koja je juče izvela koordinisani teroristički napad u širem centru Beča. Fejzulaj je inače bio zapažen na vehabijskoj (salafističkoj) sceni Beča, ali i registrovan od strane austrijskih bezbednosnih službi kao opasni islamista, koji je robijao zbog pokušaja da napusti Austriju i pridruži se borcima Islamske države na Bliskom istoku.
Ubijeni Fejzulaj je 25.aprila prošle godine osuđen na 22 meseci zatvora zbog pokušaja putovanja u Siriju radi priključenja Islamskoj državi.
Fejzulaj je inače rođen u mestu St. Poelten, koji se nalazi na 53 kilometra zapadno od austrijske prestonice.
Fezulaj je pušten iz zatvora, prevremeno, uslovno 5. decembra prošle godine jer je, na osnovu starosti procesuiran po zakonodastvu koje predviđeno za mlade prestupnike, a koje predviđa blaže kazne za tu uzrasnu dob, pošto u vreme kad je hteo da beži u Islamsku državu bio maoletnik.
Za sada informacije koje kruže nemoguće je potvrditi,ali ono što je poznato, jeste da je Fejzulaj rođen u Beču, da mu roditelji vuku poreklo iz Tetova, gradića na severozapadu Severne Makedonije, gde Albanci čine većinu i gde je u rano proleće 2001. godine izbila oružana pobuna protiv vlasti u Skoplju.
Kada se i gde radikalizovao Fejzulaj za sad je nepoznato. Nagađa se da je to bilo moguće i u Beču, ali i prilikom odlaska u Tetovo. Austrijski list Hojte navodi da je Fejzulaj živeo u Medlingu u jugozapadnom predgrađu Beča, da je bio kao tinejdžer veoma talentovan fudbaler, koji je iznenada prišao islamistima, koji poreklom sa Balkana imaju snažno uporište upravo u Beču. Ubijeni terorista bio je poznat u salafističkoj sceni u Austriji, posećivao je islamističke radikalne džamije. Mnogi balkanski stručnjaci upozoravaju da Albanci koji su pripadnici ovog radikalnog islamističkog pokreta posle bosanskih i čečenskih zauzimaju treće mesto po brojnosti.
Proučavanjem salafističke scene u Austriji značajno se bavio bivši analitičar američke obaveštajne službe NSA, Džon Šindel, autor knjige „Nesveti teror, uspon globalnog džihada na Balkanu“. Šindel upravo u toj knjizi ukazuje na značaj Austrije i Beča u salafističkoj mreži, prvo za islamiste sa područja Bosne i Hercegovine, a kasnije i Severne Makedonije.
Šindel, je bečkom dnevniku „Esterajh“ još 2014. rekao da je većina austrijskih džihadista poreklom iz Čečenije, Turske i „pre svega iz Bosne“, da se radi o mladim ljudima koji su rođeni u Austriji ili kao mala deca došla u zemlju, a među njima ima i konvertita. On je tom prilikom naglasio da postoji snažna veza između radikalnih islamista u Austriji i jugoistočnoj Evropi od 1990-tih godina i rata u Bosni.
„Centar bosanskog džihadizma je u Beču, ne u Sarajevu, jer u Austriji lakše mogu da regrutuju, a i zato što bosanska obaveštajna služba oštrije deluje protiv radikalnih lica. Sve više ekstremista putuje između Beča i Bosne, a većina ekstremista je živela u Austriji i tu se radikalizovala“, objasnio je on. Kao jedan od primera on je naveo hapšenje hodže Bilala Bosnića, koji je, kako je kazao, de fakto bio glava frakcije ID u Bosni, a koji je prethodno živeo u Austriji.
Šindel se dotakao i regrutacije naglasivši da se regrutacija obavlja preko interneta i da se“snažna radikalna salafistička scena“ u Beču bavi skupljanjem novaca i boraca direktno za ISIL. Prema njegovom mišljenju centar tih islamista je navodno jedna džamija u blizini kasarne „Štiftkaserne“.
Što se Austrije tiče, Šindel je ocenio da Islamska država predstavlja opasnost po Austriju. On je naveo i da je islamistima Austrija veoma važna, jer radikalni islamisti smatraju tu zemlju sigurnim ostrvom za regrutovanje boraca i prikupljanje novčanih sredstava za druge zemlje.
Sa druge strane, ni austrijska policija nije olako shvatala džihadističku scenu u toj zemlji. Najšira akcija u Austriji protiv islamista dogodila se krajem januara 2017. i u njoj je učestvovalo 800 policajaca angažovanih u Beču i Gracu. U toj akciji privedeno je 14 osoba vezanih za salafistički pokret od kojih je njih 11 dolazilo s prostora Balkana, iz BiH i Makedonije.
Austro-kalifat
Selafisti u Austriji dele se u dve grupe. Prva su islamisti koji su stigli ili se razvili se iz porodica sa prostora bivše Jugoslavije, a druga su Čečeni, koji su u Austriju počeli da stižu kad je počeo Drugi čečenski rat. Prema nekim procenama u Austriji je njih 30.000 dobilo azil, od čega je tri do pet posto ocenjeno kao bezbednosni problem.
Do Fejzulajevog napada spominjalo se da salafističkom scenom upravlja 14 osoba koje faktički žive u poluilegali, retko se oglašavaju i pojavljuju u javnosti ili u džamijama. Austrijska policija tvrdi da upravljaju iz senke i svi potiču sa Balkana.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
