0
Policija je uhapsila R.B, osumnjičenog za ubistvo bivše partnerke u Kragujevcu, a reč je o nasilniku odranije poznatom istražnim organima. R. B. je već dva puta prijavljivan za nasilje, ali ga mere zaštite žrtava očigledno nisu sprečile da izvrši zločin. Ovo nije prvi slučaj da je žrtva već prijavljivala nasilje, zapravo, čini se da je sledeći potez nasilnika, nakon izlaska na slobodu ili izrečene mere zabrane prilaska, upravo zločin.
Slučaj u Kragujevcu ponovo je otvorio pitanje koliko su efikasne mere zaštite žrtava i kako je moguće da se gotovo u svakom slučaju femicida dešava da je reč o nasilnicima koji su već prijavljivani istražnim organima i imaju istorijat nasilja.
Pročitajte još:
Ubijena žena u Kragujevcu je dva puta prijavljivala nasilnika koji ju je usmrtio nožem u Kragujevcu i očigledno je da nadležni nisu učinili dovoljno da je zaštite. Ovakvih slučajeva je sve više, kada je reč o femicidu u Srbiji.
Javnost u Srbiji i dalje se živo seća slučaja koji se dogodio u Pirotu, marta 2023. godine. Miroslav M. je tada upucao bivšu suprugu dok je stajala ispred radnje u centru Pirota i kupovala voće. Žrtva je preminula na licu mesta, a onda su otkriveni i strašni detalji ovog slučaja.
Žrtva je trpela nasilje pune dve godine. Za dve godine, ona je ubicu policiji prijavila čak devet puta.
Miroslav M. je dobio meru zabrane prilaska, koju je svakodnevno kršio što je i rezultiralo ubistvom. Postavlja se pitanje kako je to moguće i šta ovakvi slučajevi poručuju ženama koje trpe nasilje i koje su i dalje u strahu da isto prijave.
Sagovornica Nova.rs, koja je i sama žrtva nasilja od strane bivšeg partnera, inače policajca, ističe da su ovakvi slučajevi zabrinjavajući.
„Što se mog slučaja tiče, ja nisam prijavila proganjanje jer sam znala da će dobiti zašitu u gradu u kom živimo. Na dan napada sam zvala PU Savski venac da mi daju instrukcije kome da se obratim. Posle napada, policajci koji su stigli na lice mesta, komentarisali su: „Pa, kolega je…“ pokušavajući da minimiziraju delo. O tome je svedočio i svedok u tužilaštva. Sama činjenica da je postojao predlog Sigurne kuće govori da država kažnjava žrtvu a nasilnika nagrađuje odbranom sa slobode“, kaže naša sagovornica.
Ističe da u njenom slučaju postoje dokazi, u vidu video snimka na kome se vidi šta se tačno dogodilo. Ipak, ističe da se čak i on olako shvata.
„Kako da prijavi žena koja nema taj dokaz? Ko da joj veruje kad meni ne veruju? Plus te zaštite preko poznanika, preko prijatelja, igre moći. Na sudu su dozvolili najstrašnije uvrede da budu izrečene na moj račun, ponovo me viktimizuju udarajući na moje dostojanstvo, tražeći kroz to opravdanje za njegovo delo. Nisu sve žene ni psihički, a ni finansijski stabilne kao ja da mogu podneti sve to“, kaže za Nova.rs žrtva.
Ubistvo žene u Kragujevcu je osmi slučaj femicida u Srbiji od početka godine. U januaru su zabeležena dva slučaja, u februaru jedan, u martu tri i u aprilu jedan.
Vesna Stanojević, koordinatorka Sigurna kuće, u razgovoru za Nova.rs ističe da je zastrašujući podatak da je do sada ubijeno osam žena i da mora nešto da se učini.
„Osam žena je ubijeno od Nove godine. To je izrazito veliki broj. Pre ubistva u Kragujevcu, imali smo slučaj u Novom Sadu, gde je muž ubio ženu u prisustvu deteta. To su slučajevi koji se ređaju, a mi ništa ne činimo da se taj broj smanji“, ističe naša sagovornica.
Navodi da su neophodne suštinske promene da bi se rešio problem nasilja nad ženama.
„Prošle godine smo imali 26 ubijenih žena. Ja sam na nekim televizijama čula manji broj i ne znam zbog čega je to tako. Da li je namera da se ti brojevi kriju ili šta? Ime svake ubijene žene mora da se zna i da se kaže da je nastradala jer država ništa nije uradila da je zaštiti. Imamo slučaj u Kragujevcu, žrtva je dva puta prijavljivala policiji, dva puta je tražila i zvala u pomoć. I niko nije reagovao! Ono što mene interesuje jeste kada ćemo jedanput saznati ime i prezime tog čoveka u čijoj fioci je završila njena prijava, da znamo da je neko zadržao u fioci i da svaki sledeći razmisli da li će da zadrži u fioci ili pokrene neki postupak“, ističe Vesna Stanojević.
Pročitajte još:
Naša sagovornica navodi ida je ovo pitanje nečijeg života.
„Ovde se radi o ljudskom životu. Ovde se radi i o deci koja ostaju bez oba roditelja nakon ubistva. Potrebne su nam promene. Svaki komšija koji ima informaciju o nasilju, mora da prijavi. Anonimne prijave se isto tretiraju kao i druge. Policija mora da postupa po njima. Niko ne može da kaže: „Pa, ja nisam hteo da se mešam“. To nije mešanje, već će time možda spasiti život“, ističe koordinatorka Sigurna kuće.
Ukazuje na jedan bitan problem.
„Imamo situaciju i da se nasilnik, po izlasku iz zatvora, vraća u istu kuću ili stan gde je živeo. Šta očekujemo, da on bude super, da ne ponovi ono što je učinio? Taj čovek mora da se prati od izlaska iz zatvora, gde se kreće, kao i da li će ponovo učiniti isto ili slično krivično delo. Ali, toga kod nas toga nema. Nasilnici moraju da budu pod budnim okom policije i centara za socijalni rad“, ističe naša sagovornica i dodaje:
„Zatim, u školama imamo građansko vaspitanje, zašto se recimo na tim časovima ne uvedu časovi koji bi se odnosili na nasilje. Ne samo u porodici, već svuda, jer svuda imamo nasilje. Ali, za sve to fali inicijativa“.
Ona još jednom apeluje na sve da prijave nasilje, kako žrtve, tako i oni koji imaju saznanja o nasilju.
