Jelena Ćuruvija, ćerka ubijenog vlasnika "Dnevnog telegrafa" Slavka Ćuruvije, oglasila se za portal Nova.rs nakon što je Apelacioni sud u Beogradu za 7. jul zakazao zasedanje trodnevne sednice povodom žalbi na prvostepenu presudu kojom su četvorica tadašnjih pripadnika Državne bezbednosti zbog učešća u likvidaciji novinara osuđeni na ukupno 100 godina zatvora. Ćerka ubijenog novinara u razgovoru za naš portal navodi da očekuje da apelacija potvrdi ovu presudu, ali i dodaje da bi trebalo, ukoliko se pretres ponovo otvori, ispitati tadašnjeg ministra informisanja, a sada predsednika Srbije, Aleksandra Vučića.
Prvostepenom presudom tadašnji šef Resora državne bezbednosti Radomir Marković osuđen je na 30 godina zatvora zbog podstrekavanja na ubistvo Ćuruvije, a kao saizvršioci koji su pripremali teren za ubistvo novinara, osuđeni su tadašnji šef beogradskog centra DB Milan Radonjić na 30 godina zatvora, dok su pripadnik rezervnog sastava DB Miroslav Kurak i operativac DB-a Ratko Romić na po 20 godina zatvora. Na ovu odluku, sem odbrane, žalbu je podnelo i tužilaštvo, a Ćuruvija smatra da je „presuda koja je sada doneta, verovatno maksimum u odnosu na dokaze kojim se raspolagalo tokom postupka“.
Ipak, izričita je i da je tokom postupka tužilaštvo načinilo niz nelogičnih poteza, pa tako nije zatraženo da se pojedini ključni svedoci, poput predsednika Aleksandra Vučića, koji je u vreme Ćuruvijine likvidacije bio ministar informisanja, saslušaju.
„Teško je da bilo šta kažem u ovom trenutku. Tužilac je u svojoj žalbi na presudu naveo jedan od glavnih razloga to što se navodi da je NN osoba izvršila ubistvo. On u žalbi pominje svedočenje Branke Prpe, koje je od samog početka bilo problematično. Ono što je moj problem, jeste to što tužilac nije iskoristio samo suđenje da dovede u pitanje njeno svedočenje, nego to radi sada kada je postupak završen. Takođe, ukoliko se postupak ponovi, moj prvi zahtev bi bio da se tužilac promeni. Mislim da je on sa 90 svedoka koje je naveo, a mnogi od njih nisu doprineli razrešenju slučaja, ključne izostavio. Tu mislim na Aleksandra Vučića i ljudi su tada bili oko njega, a koji su morali da svedoče, jer su bili deo vlasti“, kaže Ćuruvija i dodaje:
„Po meni je nedopustivo to što Vučić, koji je tada bio ministar inforrmisanja, nije bio svedok na ovom suđenju, ali to je opet nešto što je tužilac odredio ili mu je rečeno“, dodaje ona.
Kako navodi, njena želja je da Apelacioni sud u Beogradu sagleda sve činjenice iznete tokom postupka i da potvrdi prvostepenu presudu.
„Moja želja je da sagledaju sve i da prosto vide da je ono što je dosad učinjeno, verovatno maksimalno u odnosu na dokaze koji postoje. Jer ako uzmemo u obzir da je činjenica da se posle gotovo 20 godina proces otvarao, kao i to što je Rade Marković sa svojom ekipom bio još najmanje godinu dana nakon tatinog ubistva na čelu DB, tako da je imao dosta vremena da dokaze, kojih je možda bilo i više, skloni i uništi“, kaže ćerka ubijenog novinara.
Ćuruvija za naš portal navodi i da presudom nikada neće biti u potpunosti zadovoljna.
„Presudom ne mogu biti zadovoljna nikada, jer prosto, problem je to što nije dokazano ko je konkretno povukao obarač i ubio tatu. Takođe, nalogodavci nisu imenovani i to je ono što je najveći problem. Nažalost, ova presuda ispada ono što imamo i čime možemo da se borimo. U tom smislu, ja mogu biti zadovoljna što su ljudi koji su odgovorni za ubistvo mog oca osuđeni, ali i nezadovoljna što ipak nisu svi koji su imali učešća u tome“, dodaje Ćuruvija.
Podsetimo, Specijalni sud u Beogradu osudio je 5. aprila prošle godine četvoricu bivših pripadnika Državne bezbednosti na ukupno 100 godina zatvora zbog ubistva Slavka Ćuruvije. Ubistvo Ćuruvije prethodila je kampanja u kojoj je novinar proglašavan izdajnikom.
Prva presuda za ubistvo novinara
Inače, presuda za likvidaciju Slavka Ćuruvije je ujedno i prva presuda za ubistvo jednog novinara u Srbiji. Presuda za ubistvo Ćuruvije izrečena je nakon punih 20 godina od zločina koji je potresao srpsku javnost. Ćuruvija je tog 11. aprila 1999. ubijen sa 14 hitaca u telo, na ulazu u zgradu u kojoj je živeo i radio.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare