1
Rat dva ozloglašena klana, kavačkog i škaljarskog, počeo je nestankom oko 200 kilograma kokaina iz jednog stana u Valensiji 2014. godine. Crnogorski kriminalci označili su škaljarca Gorana Radomana kao odgovornog za nestanak, a samo nekoliko meseci kasnije, tačnije februara 2015. godine, on je ubijen u Beogradu. Njegova likvidacija označila je početak rata klanova koji ni dan danas ne jenjava i odneo je više od 70 žrtava.
Goran Radoman je ubijen sa 25 metaka iz heklera, nakon što je parkirao svoj blindirani automobil marke „BMW“, podgoričkih tablica, u garažu zgrade na Novom Beogradu.
Da je bila reč o profesionalnoj sačekuši potvrdila je i činjenica da je ubica neprimetno ušao u podzemnu garažu zgrade, a potom hladnokrvno ubio Radomana.
Likvidacija je bila dobro pripremljena, te je ubica pre izvršenja zločina svaku kameru pomerio uvis, kako ne bi bio identifikovan. Potom je došao do lifta gde je čekao Radomana. U trenutku kada se Kotoranin kretao ka lifta, ubica je sasuo ceo šaržer u njega.
Do danas nije otkriveno ko je pucao.
Radoman je po zanimanju je bio pomorac, ali i vlasnik i pomorske transportne kompanije. Policija je sumnjala da je pomenuta firma bila paravan za šverc narkotika. Interpol ga je u svojim datotekama označio kao osobu za koju se sumnja da krijumčari kokain iz Južne Amerike u Evropu, međutim, nijedna zemlja nije skupila dovoljno dokaza da ga direktno poveže sa švercom narkotika.
Pročitajte još:
1
0
0
Smatra se da je ubistvo Radomana označilo početak krvavog rata, škaljaraca i kavčana, koji su do tada zajedno radili.
Škaljarsku kriminalnu grupu, kojoj je Radoman bio blizak, predvodio je narednih godina Jovan Vukotić zajedno sa Igorom Dedovićem i Stevanom Stamatovićem. U bespoštednom ratu, sva trojica su ubijeni.
Na čelo kavačkog klana našao se Radoje Zvicer, koji se trenutno nalazi u bekstvu, odnosno njegova lokacija je misterija.
Pretpostavke su da je u ratu ubijeno više od 70 osoba, kako pripadnika jednog, tako i drugog klana.
O Goranu Radomanu svojevremeno je emisija „Slučaj“ otkrila nepoznate informacije. Reč je o njegovom neobičnom izručenju iz kubanskog zatvora u kom je učestvovao državni vrh Srbije i Crne Gore, a samo izručenje pratili su brojni propusti.
Naime, Radoman je 2011. na Kubi uhapšen zbog nesreće u kojoj je poginula jedna devojka, zbog čega je i osuđen. Kada je Radoman završio u zatvoru na Kubi, njegov brat Vladan zahtevao je da on bude izručen Srbiji i tada dolazi do niza čudnih poteza koje su napravile Srbija i Crna Gora. Nakon molbe Radomanovog brata, Ministarstva pravde Srbije se, zvaničnim putem, obraća kubanskim vlastima. Ministarstvo pravde Kube je srpskim kolegama odgovorilo da su razmotrili molbu za izručenje Radomana i da je njihov konačan stav da bi Ministarstvo pravde Crne Gore trebalo da uputi zamolnicu za transfer, jer je Radoman crnogorski državljanin.
Naglasili su da je Crna Gora dužna i da po transferu Radomana, poštuje presudu suda u Havani. Proces izručenja je trajao do 2013. godine, kada su kubanske vlasti postavile uslove koje crnogorski pravosudni organi moraju da ispune kako bi se obavilo izručenje. Međutim, te uslove Crna Gora nije ispunila, a u Kuba je, uprkos tome transfer Radomana dozvolila.
Interesantno je i da je realizacija isporučenja počela i pre nego što je 26. decembra 2013. godine tadašnji ministar diplomatije Ivan Mrkić pisao tadašnjem premijeru i ministru policije Ivici Dačiću, odnosno pre nego što je za realizaciju dobio njegovo odobrenje.
Pročitajte još:
„To što je policija ispunila molbu tadašnjeg ministra spoljnih poslova Ivana Mrkića, i dan pre nego što je on od tadašnjeg ministra policije zatražio, te već napisala putni nalog policajcima za odlazak na Kubu, samo potvrđuje da su se nadležni, oko izručenja Radomana, dogovarali i van zvanične komunikacije“, otkrio je „Slučaj“.
Još jedan propustio bio je taj što se u dopisu nekadašnjeg ministra diplomatije Ivana Mrkića, tadašnjem premijeru Ivici Dačiću, između ostalog, navodilo i da će preuzimanje Gorana Radomana biti izvršeno na osnovu Sporazuma između Republike Srbije i Crne Gore o uzajamnom zastupanju u pružanju konzularne zaštite i usluga u trećim zemljama.
„U dopisu se navodilo da će preuzimanje Gorana Radomana biti izvršeno na osnovu Sporazuma između Republike Srbije i Crne Gore o uzajamnom zastupanju u pružanju konzularne zaštite i usluga u trećim zemljama. Ostaje nejasno zašto se onda u pismu Ivici Dačiću nekadašnji srpski ministar diplomatije Ivan Mrkić nije pozvao na postojeći Memorandum, već na Sporazum koji još nije bio potvrđen“, otkrila je emisija „Slučaj“.
Kako je tada otkriveno, dok se dešava ubrzana razmena dokumenata u vezi izručenja Gorana Radomana, pojedini beogradski mediji objavljuju, pozivajući se na nezvanična saznanja, da je jedan srpski biznismen zbog izručenja Radomana zvao čuvenog fudbalera Dijega Maradonu, koji je potom intervenisao kod tadašnjeg prvog čoveka Kube Fidela Kastra.
VIDEO: Pokušaj ubistva Radoja Zvicera
