1
"Kad god mi zazvoni telefon ili zvonce na vratima nadam se da je ona. Mlađi sin me stalno pita kada ćemo kod Bilje, kao da mi zabije nož u srce, ne znam šta da mu kažem", započinje svoju ispovest Vesna, majka studentkinje Biljane Đorić (28) iz Mataruške Banje koja je pre devet godina misteriozno nestala.
Punih devet godina porodica Biljane Đorić koja je nestala 2. decembra 2015. godine nema nikakve vesti o njoj. Sa patnjom i čežnjom, svakog dana se nadaju da će se pojaviti na vratima, da će ih pozvati na telefon i reći da je dobro, ali nažalost od Biljane još uvek nema ni traga ni glasa.
Njena majka Vesna kaže da kako koja godina prolazi sve je teže i teže, ali nikada nisu izgubili nadu da će se pojaviti.
„Nemoćni smo, svakog dana nam je sve teže i teže. Devet godina patnje i bola, nade da će se pojaviti na vratima moja Biljana. Kako mi zazvoni telefon ili zvonce na vratima ponadam se da je ona. Nikada nisam prestala da verujem da je živa i da će se se jednog dana vratiti“, kaže Vesna u suzama.
Biljanina majka kaže da svi tragovi ukazuju na to da je živa i da ostaje samo da čekaju da se sama pojavi.
„Policija je šest meseci pretraživala Ibar, sumnja da je nešto sebi uradila je isključena kao opcija. Telo bi se do sada našlo. Iz policije su nam rekli da je najverovatnije živa, ali da nam ostaje samo da čekamo sama da se javi kada to odluči“, kaže Vesna.
Vesna kaže da je Biljana poslednja tri meseca pre nestanka čitala Bibliju i mnogo pričala o veri. Majci je skretala pažnju na kako treba da se ponaša da se ne bi ogrešila.
„Poslednja tri meseca je čitala Bibliju i mnogo pričala o veri i grehovima. Jedne prilike dok sam pušila cigaretu za stolom na kom je gorela sveća, rekla mi je da je ugasim, jer je greh pušiti pored sveće. Bila sam pomalo iznenađena da takvo nešto čujem od nje. Otišla sam jedne prilike da je posetim u Kosovsku Mitrovicu pošto je tamo studirala. Javila sam joj da dolazim i da me čeka, ali ja sam stigla pre nje. Sačekala sam je neko vreme i pitala gde je bila, na šta mi je ona rekla da je bila u crkvi. Znam da je poslednjih meseci je često posećivala crkvu“, kaže Biljanina majka.
1
0
Njena porodica sumnja da je Biljana Đorić svojom voljom otišla u manastir.
„Sve ukazuje na to da je otišla u manastir. Dobijali smo dojave da se nalazi u nekim od manastira. Obilazili smo ih u nadi da ćemo je naći, ali iz manastira nikakve informacije nisu hteli da nam daju. Čak je i jedan inspektor išao u jedan od manastira da proveri da li se tu nalazi moja ćerka. Igumanija je tada rekla da informacije o iskušenicama ne smiju nikome da se daju i da ako je došla u manastir svojom voljom i nije želela da obavesti porodicu, oni ne smeju da idu protiv njene volje“, kaže ona i dodaje:
„Kada joj je inspektor rekao, šta ako on uđe da je potraži. Igumanija mu je odgovorila da bi je u tom slučaju sakrila tako da je ne bi niko mogao naći i da je praksa kada se posumnja da je neko saznao da je iskušenica u manastiru, odmah je premeštaju u drugi manastir. Meni je to strašno i nehumano da kao porodica patimo, jer ne znamo da li nam je dete živo ili ne, a da neko krije informacije od nas. Kao razlog tome, rekli su nam da su imali raznih situacija, jer porodice teško podnose takve odluke. Da su znali i naoružani da dolaze u manastir i na silu izvode ćerke“, tvrdi Vesna.
Nakon tog saznanja, Biljanina porodica obratila se i Patrijaršiji za pomoć, odakle su im objasnili zbog čega ne smiju da kažu da li je neka osoba u manastiru.
„Razgovarala sam sa Patrijarhom koji mi je tada rekao da kada iskušenica dođe u manastir, ima pravo tri dana da odluči da li želi da se javi porodici i ostane u manastiru ili ne želi. To je neki period u kome se procenjuje da li je tu odluku donela u afektu. Ako posle tri dana ostane pri odluci i želji da ostane u manastiru, a da ne želi narednih 10, 15 godina da njena porodica zna da je tu, želje iskušenica se moraju poštovati. Ako se kasnije u nekom periodu pokaje i želi da izađe, to se ne može desiti, jer se na taj način krše Kanoni crkve“, tvrdi Vesna.
Vesna kaže da su za devet godina imali mnogo lažnih dojava od ljudi koji su hteli da im uzmu novac. Zvali su je da joj kažu da joj je ćerka sakrivena u podrumu, zatim da je viđena u Grčkoj. Sve dojave ispostavile su se kao lažne.
„Bilo je raznih dojava. Jedan čovek iz Kraljeva nas je zvao rekao da je video devojku sličnu njoj u Grčkoj. On jedini nije imao lošu nameru. Išli smo u Grčku, ali se ispostavilo da je u pitanju druga devojka koja zaista liči na moju Biljanu. Bilo je tu i ljudi koji su hteli da se obogate na našoj nesreći. Javljali su nam da je u nekom podrumu, mučena i ošišana. Tražili su pare. Policija ih je kasnije locirala i pohapsila. Motiv je naravno bio uvek samo novac, koji smo mi često i davali ne bismo li našli Biljanu. Policija nas je posavetovala da to više ne radimo i da čekamo da se sama pojavi“, kaže ona.
„Živimo u neizvesnosti, ova godina nas ubija. Biljanine sestre pate u tišini, a najmlađi sin me stalno pita: „Mama, gde je Bilja, kad ćemo kod nje da idemo“. Kao da mi zabije nož u srce kad mi to kaže, jer ne znam šta da mu odgovorim. Onda me tera da idemo u manastir stalno da se molimo da se pojavi“, kaže Vesna u suzama i dodaje:
„Imam samo jednu poruku za nju, ako ovo čita, samo da mi se javi, da znam da je živa, pa neka živi svoj život kako želi, ja ću sve prihvatiti“, kaže Vesna.
Podsetimo, Biljana je 2, decembra pozvala majku i rekla joj da je završila sa ispitima i da seda na voz.
Kada je stigla u Kraljevo, otišla je do trafike, ostavila svoj mobilni telefon i pasoš uz reči „neko će doći po ovo“, a zatim je ušla u taksi. Nakon kraće vožnje, izašla je u Karađorđevoj ulici. Od tada joj se gubi svaki trag.
Bonus video: Potraga za migrantima u Drini kod Bratunca
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare