Srbija je medju zemljama s najvećom stopom smrtnosti u zatvorima, navodi Savet Evrope (SE) u svom godišnjem statističkom izveštaju o stanju u evropskim zatvorima (SPACE).
U Srbiji je u januaru 2019. bio 10.871 zatvorenik, malo više u odnosu na godinu dana ranije, kada ih je bilo 10.807, a problem pretrpanosti zatvora i dalje postoji.
U studiji koja obuhvata 2018. i januar 2019. godine navodi se da je u Srbiji prosečan broj zatvorenika na 100.000 stanovnika bio 156,1, skoro nepromenjen u odnosu na januar 2018, odnosno povećan je za 1,1 odsto. U Evropi je taj prosek 106,1.
Stopa smrtnosti u srpskim zatvorima se znatno povećala, sa 32,4 na 51,5, zbog čega je u vrhu zemalja s najvećom stopom smrtnosti na 10.000 zatvorenika.
Stopa smrtnosti u zatvorima u Evropi bila je 28,3, od čega je u 23,9 odsto slučajeva bilo u pitanju samoubistvo.
Srbija je u vrhu zemalja u kojima su zatvori pretrpani, sa 105,5 zatvorenika na 100 raspoloživih mesta, mada je taj broj smanjen sa 109,2 zatvorenika na 100 mesta. U Evropi je taj prosek bio 89,5, manje nego godinu dana ranije.
Takodje, broj zatvorenika po ćeliji u srpskim zatvorima je medju najvišim u Evropi – 4,5 zatvorenika u jednoj ćeliji, u odnosu na evropski prosek od 1,4.
U 50 zatvorskih uprava obuhvaćenih istraživanjem, u januaru 2019. bilo je ukupno više od million i po zatvorenika.
Najveći broj ljudi u zatvorima bio je u Rusiji (386,1 zatvorenika na 100.000 stanovnika), Turskoj (329) i Gruziji (269,7).
Najmanje zatvorenika na 100.000 stanovnika, ne računajući zemlje s manje od 300.000 stanovnika, imali su Island (40), Finska (50) i Holadnija (56).
Problem sa zatvorskim kapacitetima imaju i Turska, Belgija, Italija, Francuska, Madjarska, Rumunija.
Zbog pandemije korona virusa, generalni sekretar Saveta Evrope Marija Pejčinović Burić naglasila je da treba tražiti alterantive lišavanju slobode, posebno u situacijama kada su zatvori pretrpani, saopštio je Savet Evrope 7. arila.
„Zatvorske uprave i sve relevantne vlasti treba da preduzmu sve moguće mere da zaštite i zatvorenike i zatvorsko osoblje“, rekla je Pejčinović Burić.
Najveći porast u broju zatvorenika od 2009. do 2019. zabeležen je u Lihtenštajnu, Albaniji i Crnoj Gori, dok su Letonija, Gruzija i Jermenija imale najveći pad.
U Srbiji se za 10 godina zatvorska populacija povećala za 11,6 odsto.
Srbija ima znatno manje zatvorskog osoblja u odnosu na broj zatvorenika u poredjenju s evropskim prosekom. Na jednog zaposlenog u srpskim zatvorima ima 2,7 zatvorenika, a u Evropi 1,6. Time je Srbija na trećem mestu po broju zatvorenika u odnosu na osoblje, posle Turske i Severne Makedonije.
U zatvorima u Srbiji u januaru 2019. bile su 443 žene, što je 4,1 odsto svih zatvorenika, za jedan procenat manje nego u Evropi. Srbija je medju zemljama s najmanje stranaca u zatvorima – 2,9 odsto, odnosno 317 osoba.
Prosečna starost zatvorenika u Srbiji je 36,5 godina, medju kojima je 213 maloletnika. U Evropi je prosečna starost 35 godina.
U 43 zemlje čije su zatvorske uprave dale tačne informacije o troškovima, 2018. godine je potrošeno više od 26 milijardi evra. Dnevno je po zatvoreniku u proseku potrošeno 68,3 evra, dva dolara više nego 2017. U Rusiji se po zatvoreniku dnevno troši 2,4 evra, u Norveškoj i Švedskoj 335 evra, a u Luskemburgu 1.154 evra.
U Srbiji je 2018. ukupno potrošeno 83,34 miliona evra, a jedan zatvorenik u proseku košta 21,2 evra dnevno.
Po dužini kazne, Srbija je medju zemljama s najkraćom prosečnom kaznom – 6,2 meseci, zajedno sa Finskom i Irskom (5,9) , ne računjaući zemlje sa manje od 300.000 stanovnika.
Najčešća dužina kazne na koju su osudjivani je jedna do tri godine, isto kao i u Evropi. U Srbiji niko nije osudjen na doživotnu kaznu zatvora, dok je u Evropi doživotnu kaznu dobilo 1,3 odsto zatvorenika.
Najveći broj zatvorenika u Srbiji služio je kaznu zbog kradje (25 odsto), a u Evropi zbog dela poveznih s narkoticima (18,1 odsto), kradje (14) i ubistva (13).
Tokom 2018. u Srbiji je oslobodjeno 20.886 ljudi, a pobegla su 43 zatvorenika, od koji je jedan pobegao iz zatvorene kaznene ustanove.