0
Nakon što je Vlada Srbije podnela Narodnoj skupštini Predlog za izmenu Ustava iz 2006. godine u delu koji se odnosi na pravosuđe, sada je na potezu skupštinski Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo, da proveri da li je predlog podnet u potrebnom obliku i od strane ovlašćenog predlagača, pa da ga iznense pred poslanike.
„Na prvoj narednoj sednici održava se skupštinska rasprava, a potom se glasa o predlogu Vlade. Postupak promene Ustava je otpočet tek kada Narodna skupština dvotrećinskom većinom poslanika usvoji predlog Vlade za promenu Ustava“, rekao je za Tanjug profesor Pravnog fakulteta u Novom Sadu Slobodan Orlović.
Vladin predlog upućuje na odredbe Ustava koje, prema njenom stavu, treba da se menjaju, sa detaljnim obrazloženjem zbog čega te izmenene traži, ali bez davanja konkretnih rešenja za predstojeće amandmane.
Naglašava da je cilj ustavnim izmena jačanje sudske nezavisnosti i tužilačke samostalnosti, kao jednim od osnovih načela vladavine prava.
Polazna osnova budućih izmena koje će se utvrđivati u parlamentu, jeste predlog ustavnih amandmana koje je izradilo Ministarstvo pravde i koje je u oktobru 2018. godine dobilo pozitivnu ocenu Venecijanske komisije Saveta Evrope.
Nakon što Skupština donese odluku o pokretanju postupka za promenu Ustava, Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo izrađuje konacan tekst i oblik ustavnih amandmana, držeći se predloga izmena koje je dostavila Vlada – tako da se ne menja suština normi, kao i predlog izmena Ustavnog zakona za sprovođenje Ustava, ukazao je profesor.
Prema njegovim rečima, Odbor o tome donosi odluku natpolovičnom većinom glasova svojih članova na sednici kojoj prisustvovuje i predstavnik Vlade.
„Uz njegovu saglasnost mogla bi da se organizuju javna slušanja ili da se pozivaju ustavnopravni eksperti da iznesu mišljenje o nekom pitanju. Međutim, pretpostavljam da se to neće desiti jer su se gotovo svi relevantni subjekti već izjasnili o predloženim premenama Ustava“, naveo je Orlović.
Nakon toga, kako je dodao, treba da se održi druga rasprava na skupštinskom plenumu, posle koje se još jednom glasa – sada o konačnoj verziji predloženih izmena Ustava i Ustavnog zakona za sprovođenje Ustava.
Da bi se izmene Ustava i Ustavnog zakona usvojile, potrebno je da glasa najmanje dve trećine od ukupnog broja narodnih poslanika, ukazao je profesor i istakao da ako ukoliko dođe do usvajanja, Narodna skupština onda donosi odluku o raspisivanju referenduma koji se održava u narednih 60 dana. Izmene ovih delova Ustava moraju biti potvrđene na narodnom referendumu, tako da za njih glasa većina građana izašlih na referendum, ukazao je profesor.
„Ako građani potvrde izmene Ustava, one stupaju na snagu danom njihovog proglašenja u Narodnoj skupštini“, zaključio je profesor. On je ukazao da je Ministarstvo pravde 2014. bilo formiralo radnu grupu koja je pripremila analizu ustavnih odredbi za pravosuđe i koja je sadržavala predlog ustavnih promena.
„Ipak, mimo te analize, Ministarstvo pravde je pripremilo drugačiji narct promena Ustava koje se tiču pravosuđa i one su ušle u aktuelnu proceduru”, rekao je Orlović.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
