14
Kolona vozila u kojima su se nalazili članovi Srpskog pokreta obnove (SPO), predvođeni njihovim liderom Vukom Draškovićem, krenula je kobnog 3. avgusta 1999. godine na Ravnu Goru. Ono što nisu znali jeste da su Vuka i njegovu pratnju, u zasedi čekali "lovci", eskadron smrti režima Slobodana Miloševića, zloglasne "crvene beretke".
O atentatu na Ibarskoj magistrali govorilo se u novoj epizodi serije „Sablja“, u kontekstu zločina sa kojim se povezuje nekadašnja Jedinica za specijalne operacije (JSO).
Ovo nije bio prvi zločin pripadnika Jedinice za specijalne operacije koji su bili u okviru tadašnje Državne bezbednosti, ali će se ispostaviti da je bio najkrvaviji. Režim Slobodana Miloševića odlučio je da se obračuna sa političkim protivnicima, a visoko na toj listi bio je i Vuk Drašković. Iako je od samog početka bilo jasno da je u pitanju zločin, a ne saobraćajna nezgoda, tek mnogo godina kasnije, na suđenju za atentat na Ibarskoj magistrali, kada su poginula četiri funkcionera SPO, postale su jasne sve razmere tog državnog ubistva.
Pročitajte još:
Vuka Draškovića su agenti tadašnje Državne bezbednosti već godinama pratili, pa ni to nije bila tajna, ali ni sam Drašković nije znao kolike su razmere nadzora bile poslednjih nedelja i dana pred atentat. Pratnja je pojačana, tajna služba radila je u tri smene, lider SPO bio je nadziran 24 časa dnevno, a zapravo su samo vrebali dobru priliku da ga likvidiraju.
Naredba je, navodno, stigla sa samog vrha, tadašnjeg predsednika Jugoslavije Slobodana Miloševića koji je preko Radomira Markovića, tadašnjeg šefa DB-a, naredio komandantu JSO Miloradu Ulemeku Legiji da likvidira Draškovića.
Kao i u slučaju likvidacije Slavka Ćuruvije, novinara i vlasnika listova „Dnevni telegraf“ i „Evropljanin“, za koje niko nije pravosnažno osuđen, egzekuciji koju su obavili pripadnici JSO, prethodila je logistička podrška službenika DB-a.
Kolona u kojoj je bio Drašković kretala se iz pravca Beograda ka Valjevu, a u zasedi, u jednoj vulkanizerskoj radnji u Lipovici, čekao je kamion „mercedes“, posebno pripremljen i ojačan baš za sudar, za čijim volanom je bio Nenad Ilić, pripadnik JSO. Tadašnji opozicionar kretao se u koloni koju su činila tri vozila, prvo, „džip“ u kome je bila Danica Drašković, supruga vođe SPO, drugi u koloni je bio „audi 8“ za čijim volanom je bio Danicin brat, Veselin Bošković, a suvozač je bio Vuk Drašković, a u trećem vozilu, „BMV“-u, nalazilo se obezbeđenje, ljudi koji su bili uz Draškovića godinama – Zvonko Osmajlić, Dragan Vušurović Gaga i Vučko Rakočević.
Ibarska magistrala nije slučajno izabrana za mesto atentata, uska saobraćajnica, na kojoj se često dešavaju saobraćajne nezgode, pa su napadači mislili da žrtva neće moći da izbegne grdosiju punu peska.
Nenad Ilić je propustio prvo vozilo, a onda je naglo skrenuo i ustremio se na „audi“ u kome se nalazila meta – Vuk Drašković. Instinktivno, Bošković je uspeo da reaguje i skrene, ali ga je „mercedes“ udario i „audi“ je završio van kolovoza. Limuzina se prevrnula nekoliko puta. Veselin Bošković spasao je Draškovića, ali ne i sebe, ostao je na mestu mrtav, a obdukcijom je utvrđeno da mu je vrat polomljen.
Pročitajte još:
0
0
Treći automobil, „BMV“, zakucao se u kamion i zapalio se. Draškovićevo obezbeđenje nije imalo nikakve šanse, svi su poginuli na mestu, a njihova tela izgorela su zajedno sa automobilom. Ispostavilo se da je Drašković zapravo prošao samo sa lakšim povredama, a sledeće godine preživeo je i atentat u Budvi, kada je takođe samo okrznut.
Veći deo javnosti, pogotovo one opoziciono nastrojene, nije sumnjao ko stoji iza pokušaja ubistva, ali su odmah počele i glasine. Najčešće ona uobičajena, da neka strana tajna služba stoji iza atentata, ali i da je meta zapravo bio Veselin Bošković, a ne Vuk Drašković. Na suđenju su ipak izvedeni mnogi dokazi koji su opovrgli ove teorije. Istraga je ušla u trag poreklu kamiona „mercedes“ koji je korišćen u atentatu i da ga je DB dobio od Uprave carina, od tadašnjeg direktora Mihalja Kertesa.
Kada se dogodila „saobraćajna nesreća“ na Ibarskoj magistrali, došao je vrh MUP-a, a među njima i tadašnji načelnik beogradske policije Branko Buca Đurić. Vuk Drašković ga je čuo da nešto kaže, ali u tom trenutku, još ošamućen od udarca nije u potpunosti razumeo. Kasnije je sve objasnio. „Đubre je još živo“, navodno je rekao Đurić, a čuo Drašković.
Lider SPO je prvo pomislio da je u pitanju vozač kamiona, za koga će se kasnije ispostaviti da je pripadnik JSO Nenad Ilić, ali je tek kasnije shvatio da Đurić zapravo misli na njega.
Sa promenom vlasti 5. oktobra počela je istraga, a zatim i sudski postupak koji je pravosnažno završen tek 10 godina kasnije, u decembru 2009. kada su izrečene višedecenijske kazne umešanima u atentat na Ibarskoj magistrali.
Vozač kamona Nenad Ilić, izjavio je u svojoj odbrani da mu je rečeno da se u koloni nalaze neki albanski ekstremisti koje treba likvidirati i da nije znao da je u pitanju vrh SPO. To mu nije mnogo pomoglo i on je dobio 40 godina robije.
Istom kaznom, od 40 godina zatvora kažnjeni su i tadašnji načelnik DB Radomir Marković, komandant JSO Milorad Ulemek Legija, pripadnik JSO Branko Berček.
„Crvena beretka“ Nenad Bujošević, zvani Mali Rambo, osuđen je na 35 godina robije, a njegove kolege Dušan Maričić Gumar i Leonid Milivojević kažnjeni sa po 30 godina iza rešetaka.
Bivši direktor Uprave carina, Mihalj Kertes, koji je dao kamion kojim je izvršen atentat na Ibarskoj magistrali osuđen je na 18 meseci zatvora, načelnik saobraćajne policije Dragiša Dinić na 10 meseci zatvora, a njegov kolega, policijski funkioner Vidan Mihailović na 6 meseci zatvora.
Pravosnažno su oslobođeni bivši načelnik beogradske policije Branko Đurić i šef beogradskog centra DB Milan Radonjić.
Teret krivice za atentat na Ibarskoj magistrali i ubistvo četvorice funkcionera SPO, „svaljen“ je na direktne izvršioce, pripadnike Jedinice za specijalne operacije, ali je većina službenika DB, kao i politički podstrekači i naredbodavci ostali neosuđeni.
Zanimljivo je da se atentat na Vuka Draškovića na Ibarskoj magistrali dogodio nedaleko od mesta druge, „slavne“ saobraćajne nezgode u kojoj je stradao Slobodan Penezić Krcun.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
