0
Presuda mladiću J. P. (18) koji je brutalno pretukao mladića Ivana Đorđevića u novembru mesecu 2021. godine u Negotinu, trebalo je da bude izrečena u petak u Višem sudu u Negotinu, ali je suđenje ponovo otkazano. T. P, sestra stradalog Ivana, u razgovoru za portal Nova.rs ističe da samo želi da pravda konačno bude zadovoljena i da ubica dobije pravednu kaznu.
Monstuozni zločin dogodio se u novembru 2021. godine, kada je J. P. nasrnuo i brutalno pretukao Ivana, u školskom dvorištu u Negotinu. Pretučenog mladića ostavio je da leži, a nakon što je pozvao Hitnu pomoć, pobegao je s lica mesta.
Ipak, osumnjičeni je ubrzo uhapšen, a porodica ubijenog mladića je neutešna i samo žele da optuženi odgovora za ono što je učinio.
Pročitajte još
„U januaru mesecu izrečena je prva presuda i J. P. je tada bio osuđen na 15 godina zatvora. Ova odluka ukinuta je u junu uz obrazloženje da je potreban i pregled psihologa, iako je posle ubistva bio u zatvorskoj bolnici gde je ustanovljeno da je uračunljiv. Sada je trebalo da bude izrečena presuda, a kada sam ponovo čula da je odloženo suđenje, dobila sam vrtoglavicu, nije mi dobro“, priča sestra ubijenog T. P.
Navodi i da je prvo veštačenje osumnjičenog pokazalo da je on u trenutku zločina bio uračunljiv, te da joj nije jasno zbog čega je bilo neophodno novo veštačenje, a zbog kog je i pala prvostepena presuda.
T. P. navodi da od tada kreće njihova agonija.
„Od tog momenta kreće nova agonija. Ročišta se otkazuju iz meseca u mesec. U avgustu je ročište pomereno za septembar iz ne znam ni ja kog razloga. U oktobru je ponovo odloženo ročište, jer njegov branilac nije dobio pismo sa rezultatima pregleda, pa nije mogao da spremi odbranu“, objašnjava neutešna sestra.
Ističe da joj je jutros stigla poruka da je jedna ženska osoba iz sudskog veća bolesna i da se zbog toga odlaže i ovo ročište, iako je mislila da će se njena životna agonija konačno završiti i da će pravda stići ubicu njenog brata, koji je krvnički pretučen.
„Ivan je bio tri godine mlađi od mene, bolovao je od cerebralne paralize. Njegov ceo život je bio borba, svi smo se borili za njega, da bi stao na noge. Onda su nam jedne večeri rekli da nam je neko oduzeo nekoga za koga smo se toliko borili. Nemam reči koje bi opisale moj bol“, kaže T. P.
Ona nam priča njihovu životnu priču i naglašava da je njenog brata i nju odgajila baka.
„Majka nam je umrla dok smo bili mali. Baka nas je gajila, a ona je umrla 10 meseci posle brata. Od kada su joj rekli da je Ivan mrtav, postala je kao biljka, sav život je izbledeo iz nje. Na leđima smo ga nosili na terapije, a on ga tek tako ubio. U kratkom periodu ostala sam bez dede, oca, brata i bake i u tom periodu sam izgubila i trudnoću“, neutešna je naša sagovornica.
Sestra T. P. naglašava da njenog brata ništa ne može da vrati, a da ubicu koji je u tom momentu bio punoletan štiti zakon, kao mlađeg punoletnika.
„Taj ubica ispred sebe nije imao zdravog čoveka koji je mogao da se sam brani. Znao je tačno na koga udara, iživljavao se i potom ga snimao. Ivan se davio u svojoj krvi, umirao je u bolovima i najstrašnijim mukama. Ništa ne može da nadoknadi ovaj gubitak, nikakva kazna, nikakva novčana odšteta kad mog brata više nema“, zaključila je neutešna sestra.